Joe Dallesandro (1948. Pensacola, Florida, USA) je američki glumac i jedna od ikona američkog underground filma. Glumio je u velikom broju nezavisnih filmova a najpoznatiji je kao filmska inspiracija Andija Vorhola. Zbog svoje egzotične lepote, fotogeničnosti ali i nesumljivog talenta, Joe Dallesandro se smatra jednim od najpoznatijih muških seks simbola američkog nezavisnog filma 20. veka. Joe inače ne voli da govori javno o sebi i svom radu, i važi za zatvorenijeg tipa što se u razgovoru može i osetiti, ali obzirom da intervjue daje retko svakako smo zahvalni na odvojenom vremenu. Po prvi put u Srbiji, upoznajte Joe Dallesandra...
HC: Da li si nekada dao intervju za neki srpski medij?
JD: Koliko ja znam, nikada nisam dao intervju ni za jedan srpski magazin ili televiziju.
HC: Prvi film koji pamtiš?
JD: Više se ni ne sećam prvog filma koji pamtim.
HC: Ko su tvoji glumački uzori?
JD: Različite glumce volim zbog različitih stvari. Ne postoji neko koga volim više ili manje. Zavisno od filma i njegove radnje, neko može da mi se svidi ili ne zato što je u pitanju loša ili dobra uloga.
HC: U svojoj bogatoj karijeri, radio si za legendama poput: Pol Morisi, Džon Voters, Blejk Edvards, Stiven Sodeberg i drugi. Kakav je osećaj raditi sa njima?
JD: Pol Morisi je od mene napravio pravog glumca. Nisam išao na časove glume ili u glumačku školu, ali sam ovladao disciplinama koje su me služile dobro. Džon Voters je pre svega prijatelj, tako da je rad sa njim bio zabava. Blejk Edvards je bio veliki čovek i cenjen reditelj, kao i Stiven Sodeberg. Stiven me je podsećao mnogo na Pola Morisija zbog načina snimanja i montaže.
HC: Kako si došao u priliku da radiš sa Andijem Vorholom. Reci nam nešto više o tome?
JD: Kako sam počeo saradnju sa Endijem je ista priča koju pričam već 40 godina. Negde sam se pojavio i eto me na filmu.
HC: Kakav je osećaj raditi sa legendom poput njega?
JD: On nikada nije govorio mnogo sa mnom, a ja nikada nisam verovao da će ti šašavi filmovi biti išta više od kućnih filmova. Bio sam oženjen u to vreme, imao sam ženu i dete kod kuće i nisam mnogo provodio vremena sa njim na žurkama ili nešto slično. Kada nismo snimali odgovarao sam na telefonske pozive, otvarao vrata lifta kada bi ljudi ulazili, radio uobičajene kancelarijske poslove, dakle bio je to regularan posao kao i svaki drugi. Nisam visio okolo ne radeći ništa, što su neki drugi ljudi radili.
HC: U kojoj meri si, kao poznati glumac, otvoren za saradnju sa mladim autorima?
JD: Otvoren sam za mentorstvo mladim glumcima i pomoć kako bi se probili u ovoj komplikovanoj i kompleksnoj industriji.
HC: Šta je po tvom mišnjenju najbitnije za dobar film?
JD: Dobar film ima početak, sredinu i kraj, poneki element iznenađenja ili emociju koja drži publiku do kraja.
HC: Da li si ikada odgledao neki film iz Srbije?
JD: Ne verujem.
HC: Kako bi glasila tvoja poruka mladim glumcima?
JD: Moja poruka mladim glumcima ili piscima je da se zadrže na tome. Ako ste u ovome zbog para ili slave, radite nešto drugo. Ali ako volite zanat držite ga se, nikada ne znate šta se sve može dogoditi na vašem putu.
Sa Džoom razgovarao Mladen Milosavljević