(Planinka Nina Rajković: „Droge nisam probala, ali smrt jesam“, priče, izdavači: „3D+“ i „Beoknjiga“, edicija „Novi Književni Krug“, Beograd, 2013.)
Prozni prvenac: „Droge nisam probala, ali smrt jesam“, Planinke Nine Rajković (r. 1955. Beograd, SR Srbija, SFRJ), sadrži dvadeset priča različite dužine, a u koje je, opet, harmonično ukomponovano i nekoliko poetskih iskaza. Sa razlogom je ova lepa knjiga predstavljena kao HIT izdanje „Knjiga koju su mnogi željno čekali“, na zadnjem 58. međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu, koji se održao oktobra meseca, 2013! Ali, da proverimo zašto su se izdavači opredelili za ovakvo izdavajanje ovog dela?
Pre svega, radi se o prozi koja u sebi nosi dva elementa: ispovedni i putopisni, a u knjizi se autorka odlučila objaviti i neke fotografije što proširuje dimenziju ove zanimljive knjige. Nakon čitanja, osnovni utisak je da imamo pred sobom prozu natopljenu iskustvom i emocijama, tako da Planinka Nina Rajković, bespoštedno, perom, svedoči o vremenu i prostoru, te ljudima koji su dolazili u njen životni „svemir“ i posle skončavali na pristojnoj distanci. Reč je o neuobičajenoj književnoj iskrenosti na koju se obavezuje pred čitaocima, kako bi pospeši(va)la zanimljivost kazivanja – svedočenja. Kada se susretnemo sa (ženskim) piscem koji poseduje ovako čvrst karakter spojen sa principijelnošću, onda nam nije potrebna i druga strana koja se ogleda u staroj, latinskoj poslovici: „Audiatur at altera pars“!
Planinka Nina Rajković je savladala sve tehnike zanata pisanja i u njenim pričama otkrivamo uzbudljivu i na momente dramski napetu radnju koja preti eksplozijama! Ona ume da vodi svoje književne protagoniste, harmonizujući sećanja od onih lepih dana detinjstva, školovanja, zaposlenja, udaje, braka i rađanja ponosa-sina Marka. Zaista je mnogo sjajnih priča, no ja bih se opredelio i za ovu priliku izdvojio po mom sudu tri najefektnije: „Ikona“ (str. 24-29), udarna priča po kojoj knjiga kao celina nosi naslov: „Droge nisam probala, ali smrt jesam“ (str. 54-56), i „Stare haljine“ (str. 107-110).
Neću ništa novo napisati ako ponovim misao da samo dobri pesnici mogu pisati vrhunsku prozu što je slučaj i sa drugom knjigom priča „Droge nisam probala, ali smrt jesam“, Planinke Nine Rajković. U opštem siromaštvu zanimljivijih ponuda i književnih avantura, te anemičnoj savremenoj literaturi, čitalac će uživati u pričama ove autorke i nakon odlaganja knjige vraćati joj se kao prvoj ljubavi koja zauvek dobija svoje mesto u srcu i duši. Stoga, književne intencije Planinke Nine Rajković idu ruku pod ruku sa vrhunskim dometima njene proze i mogućnostima!
Senahid Nezirović
Prozni prvenac: „Droge nisam probala, ali smrt jesam“, Planinke Nine Rajković (r. 1955. Beograd, SR Srbija, SFRJ), sadrži dvadeset priča različite dužine, a u koje je, opet, harmonično ukomponovano i nekoliko poetskih iskaza. Sa razlogom je ova lepa knjiga predstavljena kao HIT izdanje „Knjiga koju su mnogi željno čekali“, na zadnjem 58. međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu, koji se održao oktobra meseca, 2013! Ali, da proverimo zašto su se izdavači opredelili za ovakvo izdavajanje ovog dela?
Pre svega, radi se o prozi koja u sebi nosi dva elementa: ispovedni i putopisni, a u knjizi se autorka odlučila objaviti i neke fotografije što proširuje dimenziju ove zanimljive knjige. Nakon čitanja, osnovni utisak je da imamo pred sobom prozu natopljenu iskustvom i emocijama, tako da Planinka Nina Rajković, bespoštedno, perom, svedoči o vremenu i prostoru, te ljudima koji su dolazili u njen životni „svemir“ i posle skončavali na pristojnoj distanci. Reč je o neuobičajenoj književnoj iskrenosti na koju se obavezuje pred čitaocima, kako bi pospeši(va)la zanimljivost kazivanja – svedočenja. Kada se susretnemo sa (ženskim) piscem koji poseduje ovako čvrst karakter spojen sa principijelnošću, onda nam nije potrebna i druga strana koja se ogleda u staroj, latinskoj poslovici: „Audiatur at altera pars“!
Planinka Nina Rajković je savladala sve tehnike zanata pisanja i u njenim pričama otkrivamo uzbudljivu i na momente dramski napetu radnju koja preti eksplozijama! Ona ume da vodi svoje književne protagoniste, harmonizujući sećanja od onih lepih dana detinjstva, školovanja, zaposlenja, udaje, braka i rađanja ponosa-sina Marka. Zaista je mnogo sjajnih priča, no ja bih se opredelio i za ovu priliku izdvojio po mom sudu tri najefektnije: „Ikona“ (str. 24-29), udarna priča po kojoj knjiga kao celina nosi naslov: „Droge nisam probala, ali smrt jesam“ (str. 54-56), i „Stare haljine“ (str. 107-110).
Neću ništa novo napisati ako ponovim misao da samo dobri pesnici mogu pisati vrhunsku prozu što je slučaj i sa drugom knjigom priča „Droge nisam probala, ali smrt jesam“, Planinke Nine Rajković. U opštem siromaštvu zanimljivijih ponuda i književnih avantura, te anemičnoj savremenoj literaturi, čitalac će uživati u pričama ove autorke i nakon odlaganja knjige vraćati joj se kao prvoj ljubavi koja zauvek dobija svoje mesto u srcu i duši. Stoga, književne intencije Planinke Nine Rajković idu ruku pod ruku sa vrhunskim dometima njene proze i mogućnostima!
Senahid Nezirović
