Grafema je najmanja semantički određujuća jedinica pisanog jezika, analogno fonemi (1) u govornom jeziku. Grafema može, a ne mora imati značenje, i može a ne mora da odgovara jednoj fonemi. U grafeme spadaju slova (2) alfabeta, tipografske ligature (3), kineski karakteri (4), numeričke cifre, znaci interpunkcije i drugi pojedinačni znaci bilo kog svetskog sistema pisanja.
1) Glas ili fonema (grč. φωνήμα) najmanja je jezička jedinica.
2) Slovo je najmanja jedinica zapisa jezika, kojom se formiraju zapisi reči. Skup slova kojima se formiraju zapisi reči nekog jezika je po pravilu konačan, i ovaj broj, sa izuzetkom nekih, poput kineskog, iznosi 20 do 40, a redna uređenost kao i sam izgled slova (pismo) razlikuju se od jezika do jezika.
U srpskom jeziku ovaj se skup zove azbuka i čini ga 30 slova, pri čemu su ćirilični i latinični zapis ravnopravni.
„Azbuka“ dolazi od imena svakog slova u devetnaestom veku: A – az, B – buki, V – vjedi, G - glagolj...
3) Ligatura je znak koji nastaje kada se dve grafeme spoje u jedan glif (šara, grafički oblik, koju prepoznajemo kao znak u određenom sistemu pisanja, taj znak može biti slovo, cifra, interpunkcijski ili specijalni znak). Ligature obično stoje umesto nekoliko uzastopnih znakova koji imaju neke zajedničke komponente.
4) Kinesko pismo obuhvata pismene simbole koji se koriste da prikažu govorni kineski jezik i pravila o tome kako su raspoređeni i punktirani. Ovi simboli su uobičajeno poznati kao kineski karakteri, koji ne čine alfabet. Umesto toga, pisani sistem je približno logoslogovni, to jest svaki karakter obično predstavlja potpuno jednosložnu reč (logogram ili logograf je grafema koja predstavlja celu reč ilimorfemu, najmanju jedinicu jezika koja ima svoje značenje. Logogrami su poznatiji kao ideogrami ili hijeroglifi, mada ideogrami češće predstavljaju celu ideju, a ne samo reč ili morfemu) ili jednosložni deo reči. Sami karakteri su često sastavljeni od delova koji mogu predstavljati fizičke predmete, apstraktni pojam ili izgovor.
1) Glas ili fonema (grč. φωνήμα) najmanja je jezička jedinica.
2) Slovo je najmanja jedinica zapisa jezika, kojom se formiraju zapisi reči. Skup slova kojima se formiraju zapisi reči nekog jezika je po pravilu konačan, i ovaj broj, sa izuzetkom nekih, poput kineskog, iznosi 20 do 40, a redna uređenost kao i sam izgled slova (pismo) razlikuju se od jezika do jezika.
U srpskom jeziku ovaj se skup zove azbuka i čini ga 30 slova, pri čemu su ćirilični i latinični zapis ravnopravni.
„Azbuka“ dolazi od imena svakog slova u devetnaestom veku: A – az, B – buki, V – vjedi, G - glagolj...
3) Ligatura je znak koji nastaje kada se dve grafeme spoje u jedan glif (šara, grafički oblik, koju prepoznajemo kao znak u određenom sistemu pisanja, taj znak može biti slovo, cifra, interpunkcijski ili specijalni znak). Ligature obično stoje umesto nekoliko uzastopnih znakova koji imaju neke zajedničke komponente.
4) Kinesko pismo obuhvata pismene simbole koji se koriste da prikažu govorni kineski jezik i pravila o tome kako su raspoređeni i punktirani. Ovi simboli su uobičajeno poznati kao kineski karakteri, koji ne čine alfabet. Umesto toga, pisani sistem je približno logoslogovni, to jest svaki karakter obično predstavlja potpuno jednosložnu reč (logogram ili logograf je grafema koja predstavlja celu reč ilimorfemu, najmanju jedinicu jezika koja ima svoje značenje. Logogrami su poznatiji kao ideogrami ili hijeroglifi, mada ideogrami češće predstavljaju celu ideju, a ne samo reč ili morfemu) ili jednosložni deo reči. Sami karakteri su često sastavljeni od delova koji mogu predstavljati fizičke predmete, apstraktni pojam ili izgovor.