48. pesma: Pulp - Common People

She came from Greece

She had a thirst for knowledge

She studied sculpture at Saint Martin's College

That's where I caught her eye

She told me that her dad was loaded

I said, "In that case I'll have rum and Coca-Cola"

She said, "Fine"

And then in 30 seconds time, she said

I want to live like common people

I want to do whatever common people do

I want to sleep with common people

I want to sleep with common people like you

Well what else could I do?

I said, "I'll, I'll see what I can do"

I took her to a supermarket

I don't know why

But I had to start it somewhere

So it started there

I said, "Pretend you've got no money"

But she just laughed and said, "Oh, you're so funny"

I said, "Yeah, I can't see anyone else smilin' in here

Are you sure?

You wanna live like common people

You wanna see whatever common people see

Wanna sleep with common people

You wanna sleep with common people like me?"

But she didn't understand

And she just smiled and held my hand

Rent a flat above a shop

Cut your hair and get a job

Smoke some fags and play some pool

Pretend you never went to school

But still you'll never get it right

'Cause when you're laid in bed at night

Watching roaches climb the wall

If you called your dad he could stop it all, yeah

You'll never live like common people

You'll never do whatever common people do

You'll never fail like common people

You'll never watch your life slide out of view

And then dance and drink and screw

Because there's nothing else to do

Sing along with the common people

Sing along and it might just get you through

Laugh along with the common people

Laugh along even though they're laughin' at you

And the stupid things that you do

Because you think that poor is cool

Like a dog lyin' in a corner

They will bite and never warn you, look out

They'll tear your insides out

'Cause everybody hates a tourist

Especially one who thinks

It's all such a laugh

Yeah, and the chip stain's grease

Will come out in the bath

You will never understand

How it feels to live your life

With no meaning or control

And with nowhere else to go

You are amazed that they exist

And they burn so bright

While you can only wonder why

Britpop je muzički pravac koji nije obeležio moje gimnazijalske dane, ali ga zato iskijavam u danima kad popusti moja senilnost i setim se svega onog što je obeležilo devedesete. Napredni Svet je u to vreme bio zgrožen ratom nekih tamo plemena na Balkanu. Ljudi napreduju kako godine idu, pa su nam svoju naprednost milosrdno demonstrirali 1999. godine.

Što se tiče samih kreatora naše unutrašnje politike, oni su se devedesetih zabavljali na sledeće načine…

Amerika: Stiven King je pisao sve lošije knjige…Pamela Anderson legla da se odmori nakon svog onog trčanja po plaži i zaboravila da je kamera uključena, a njoj penis u ustima…Slično se dogodilo i predsedniku Amerike, Bilu Klintonu…Kurt Kobejn je pucao u glavu grandža…Rep je postao mejnstrim, a brbljanje se proširilo i na ostale kontinente…Mark Cukenberg je bio još mnogo milijardi dolara daleko od toga da postane novi Bil Gejts…Majk Džordan je bio još uvek poznatiji kao košarkaš, nego kao kockar…Titanik sa filmskog platna počeo je polako da uplovljava u pojam za objašnjavanje modernih međuljudskih odnosa... 1984 je još uvek tretirana kao sf roman, a ne kao svakodnevna tragikomedija.

Ostrvo: Zahvaljujući britpopu, Liverpul postaje mesto koje se pamti isključivo po Bitlsima, a ne po najtrofejnijem  fudbalskom klubu Engleske. Neko bi rekao da su sve stvari došle na svoje. Taj neko nikad ne bi prišao sudiji da protestvuje zato što je sviran penal za prekršaj koji nije postojao nad njim, kao što je uradio Robi Fauler, sinonim za fudbalski ferplej.

Britpop je, sa druge strane, odavno sam sebi odsvirao svoje, prevashodno zato što je u pitanju  pokret bendova za očuvanje engleske muzičke industrije, a ne i realan muzički pravac. Glavni eksponenti bili su redom: 1993. godine Suede sa istoimenim albumom, 1994. godine Blur sa albumom Parklife, 1995. Oasis - (What’s The Story) Morning Glory? i Pulp - Different Class, te, kao labudova pesma pokreta - 1997. godine The Verve - Urban Hymns (poređani bukvalno po tome koju godinu je koji bend najviše obeležio, uz njihove najbolje albume).

Engleska muzička industrija bila je u potrazi za novim igračima nakon što se u devedesete ušlo bez grupa The Smiths, The Jam i The Stone Roses (tri velike zlatne koke). Uvozni američki grandž se bazirao na temama koje nisu oslikavale potrebe tinejdžera u Engleskoj, a još gore…domaće grupe nisu delovale dovoljno ozbiljno da bi industrija opstala. Zašto je to tako? 

Velika Britanija se geografski sastoji od četiri dela, ali svaki od njih ima i svoje unutrašnje podele na seljake - vorkere i snobove - sveprisutne. Lirika ovog podneblja je u skladu sa tim još od davnih vremena. Ako se Šeli i Bajron  vaćare - onda su snobovi, jer je gej i biseks populacija još od suđenja Oskaru Vajldu krajem devetnaestog veka, doživljena kao pošast koja cveta u urbanijim sredinama (urbano samo kod idiota označava pojam kvaliteta, inače definiše samo način gradnje i stil života u gradu). Ako se Šeli i Bajron napiju, pa spavaju sa svinjama - onda su seljaci. Britanski humor, neshvatljiv američkoj publici, karakterišu ironija, sarkazam i ciničan pogled na Svet. Patetika i petljanje sa jezičkim idiomima je nešto što dobijete gratis pri čitanju lirike pesama bendova sa ovog podneblja. Sve to tvori jednu neobično kvalitetnu mešavinu, iako sve navedene osobine, da ne kažem sastojci, vode poreklo iz zla (ironija - laži, sarkazam - zlobe, cinizam - obesmišljavanja svih vrednosti, patetika - samozaljubljenosti). 

Engleski tekstopisci su sredinom devedesetih najbolje prolazili kada su se obraćali širokim narodnim masama i to je jedan od razloga, zašto Kula Shaker sa svojim odama indijskim bogovima, nikad nisu mogli poentirati kao Oasis. Braća Galager su razvalili tiraže sa pesmom Wonderwall, a i sva srca nesrećnih tinejdžerki kada su se raspali…avaj. Britpop je izgubio smisao svog postojanja neposredno nakon 1995. godine, ali je to u svest srpskih pop muzičara stiglo tek nekoliko godina kasnije, pošto se toliko putuje od Engleske do Srbije pod sankcijama, zahvaljujući gužvama na carini. Tako je Kiki iz Pilota patio neki svoj upišani Wall sve na livadi, uz zvuke violina. Violine…pradavni instrument stigao u Srbiju razvojem britpopa. Nemojte se smejati…neki Srbi su bili inspirisani britpopom, pošto je bilo nejasno godinama zašto se i bave muzikom. Pretpostavljam da su oni iz zrenjaninske Instant Karme svirali britpop jer su tako bili na putu mantre da se Džon Lenon povampiri u vođi benda. Tu je bio i Kiki Pilot, koji već godinama opstaje u vazduhu tako što se šlepa uz jogi letače.

Vojvođanski pop bendovi devedesetih su, osim Eve Braun, bili nešto što je pogodilo u kvalitet kao pišaćka u vetar. Neverovatno je koliko u percepciji umetnika u Srbiji vlada pogrešna percepcija toga da su umetnici ako ih usporedite sa nekim stranim ili domaćim uzorom. Kazati da je neko sličan britpopu ili EKV-u je akt pristojnosti, kada štedimo tuđa osećanja, jer je razbiti svest neoriginalne budale o tome da je kvalitetan isto kao i slomiti mu srce…a ja nikad nisam bio poznat kao srcelomac, nego kao duša mala (how fucking sweet), tako da ću ove naše britpop bendove okarakterisati sledećim rečima: šteta što za njih nisu čuli i van granica naše zemlje (tako nas ne bi bombardovali, jer bi nas doživeli kao mentalno ugrožene, odnosno, psihički nestabilne, a ne kao neke tamo što ugrožavaju stabilnost regiona). Engleska muzička industrija se tako još jednom pokazala kao najuspešniji izvozni proizvod za zemlje koje ne mogu da pazare karavan automobila iz fabrike Aston Martin.

Amerika je na britpop reagovala kao na robu sumnjivog kvaliteta i to je uslovilo gašenje pravca, uz kreativni pad glavnih grupa, te jačanja još nekih kratkotrajnih, ali umetnički naprednijih senzacija - trip hopa i tehna. Iako se, muzički gledano, niko nije potrudio da muzici zaista da mogućnost razvoja novih puteva, najbolji autori su na nivou lirike uspevali da ponude kvalitetna razmišljanja novim generacijama. Kritičari su morali da pojedu mnogo soli da bi kroz vreme shvatili zašto Placebo, Manic Street Preachers i Radiohead ne pripadaju surogatnoj pojavi kao što je britpop. Jednostavno, bolji su.

Čuvena britanska tabloidna štampa je, praktično, izgurala britpop. Javnost se bavila besmislenim pitanjima da li je Džastin iz Elastike u krevetu bio bolji Bret Anderson iz grupe Suede ili Dejmon iz Blura. O Džarvisu Kokeru, frontmenu Palpa, najviše se pisalo kad je isprozivao Majkla Džeksona. Suede su više zapamćeni po svom nastupu na dodeli MTV nagrada, kojim su šokirali englesku javnost, nego po tome što su bili najkvalitetniji bend iz pokreta. O tome kako je u vreme napumpanog animoziteta između dve najkomercijalnije britpop grupe Lijam Galager (Oasis) izjavio da bi voleo da vođa Blura dobije AIDS, je izlišno pričati.

Kada stvaralaštvo pređe u potrebu za sameksponiranjem, ode sve dovraga. Tamo je otišao i britpop, uspešno povukavši za sobom i svest o muzici kao vrsti umetnosti, a ne zabavi za dokone posetioce frizerskih salona. Engleska javnost je, povedena pokušajem muzičkog oživljavanja šezdesetih, brendirala novu zvezdu. Dejvid Bekam, paradoksalno, predstavlja želju Britanaca da su ponovo šezdesete kada su oni, a ne Nemačka, bili glavni centar Evrope. Džordž Best, čuveni fudbaler Mančestera, je upamćen kako po fudbalu, tako i po medijskoj pompi oko njega, reklamama i skandalima. U prevodu: Da li iko, osim za Viktoriju Bekam, zna kako su se zvale četiri preostale članice tada ekstremno popularnog  pop bendaSpice Girls? Dobro, znam ja, ali samo zato što sam preterano masturbirao na njih. Da se razumemo, nije to zato što su one bile dobre cice, nego zato što su bile popularne, a ja seljačina. Dobro, ovde bih mogao da stanem…

Iza sve te priče o nekim autorima ostane, ipak, ponekad i delo. Džarvis Koker je napisao dosta prepoznatljivih pesama, a dobar deo toga je i bio kvalitetan. Common People jeste najpoznatija pesma koju su Pulp snimili i, iako ima jednu vrlo iritantu melodiju koja podseća na zvuk metalofona koji je upao u centrifugu (ne pitajte kako sam to uspeo…), zbog kvaliteta svog teksta se nameće kao jedan od najboljih mejnstrim hitova ikada napisanih. Kokerov humor boji liriku ove pesme, ali je crpljen iz ogorčenosti zbog svog neuspeha kod žena (dragi moj Džarvise, pišem ti ovo pismo kao znak podrške. Svi smo mi prošli kroz to, i muškarci i žene. I niko od nas jebao onoliko koliko je puta bio zajeban, jeben i sve nešto drugo - bezobrazno, a istinito). Kokerova motivacija za pisanje postaje još jasnija u sadejstvu sa odličnom, emotivnom izvedbom. Glavna tema je nešto, ipak, drugačije. Da bismo razumeli o čemu se zapravo radi, odvešću vas na jedno putovanje, u jedno poznato vreme, čije su karakteristike ostale duboko zakopane, zajedno sa istim tim vremenom…

Srbija devedesetih: Kristijan Golubović postaje intelektualno uporište neiživljenih. Arkan i Ceca postaju idoli mladih. One folk zvezde koje ne znaju da pevaju, pa ih zato više možemo nazvati starletama, ulaze u veze sa biznismenima sumnjivog porekla novca, fudbalerima i košarkašima. One iskusnije, lepe se za političare, kao muve za govna. Priča se mnogo o srpskom fudbalu, ali on ne daje rezultate. U modi su sačekuše, astrolozi, vidovnjaci i duhovni terapeuti. Ljudi mnogo pričaju o Bogu, ali Mu retko ko i pomaže.

Čekajte malo, da li ja to još uvek pričam o devedesetima ili o vremenu koje živimo?

Te godine pamtim po tome što sam se pred početak šestog razreda molio Bogu da mi kroz plafon sobe da koju pljeskavicu, pošto je majka bila veoma bolesna, a otac morao da radi po dve smene da bi imali i da mi kupe neke raspale Simod patike (ali onda pomislim da je siroti Đoković prao svoje čarapice kao mali, da bi uštedeo više para, pa mi lakše…oh. Odakle ti pare za čarape?! Ja, ja sam morao da hodam bos! Dobro, šalim se…za to da sam hodao. Toliko nisam imao para, da nisam hodao uopšte. Ko ustane prvi nosio je taj dan obuću…majčinu). Srećom, nije bilo pljeskavice, pa sam naučio da kuvam sve drugo što poželim. Srećom su te patike bile raspale, jer sam naučio da cenim ono što imam i ne patim za materijalnim. Međutim, nismo svi uspeli u tome. Većina mojih drugara iz tih godina je zaglavila zatvor, ili se zatvorila u neki samo sebi razumljiv Svet. Dvadeset godina kasnije, igrao sam basket sa jednim drugarom iz tih dana. Trinaest godina nije video sunce zato što je skakao po glavi starca da bi zaradio lovu. Kada se to desilo, napušio sam klince na centru koji su se divili njegovim mudima. Kada je izašao, zagrlio sam ga pred svima, da vide i da ne ćute sad kao pičke i sklanjaju pogled u stranu. Obećao sam mu davno da će odigrati taj basket sa mnom. Izgubio je više u životu od jednog basketa i sigurno mu je košmar dubok kad vidi lažno sunce 2014. godine, a nadao se toplini. Ipak, obojica smo pobedili tog dana. Ja sam dobio basket, a i on je dobio, na neki, bitniji način. U zatvoru života koje ljudi iz manjih sredina svakodnevno žive, sve je relativno. Uskoro je moj prijatelj sa basketa dobio svoje nove fanove, moje bivše učenice. Godilo mu je to, naravno, ali sam mu rekao samo jedno tada - prepričao sam mu pesmu Common People. Uvek će biti devojčica i dečaka koji pate za onim što nisu i zato ulaze u vezu sa ljudima koji ne pripadaju panorami njihovih života. Uvek će biti klinki koje sede na klupici pod drvetom i srce im jače lupa jer ste vi tu, pored njih. Ispod takvih klupica leže godine koje vas razdvajaju, neki drugi Svetovi, pogledi na život, ljubav, dušu… Te razlike su balega koja isprlja takve odnose, bili vi i slepi da dugo ne vidite fleke koje se šire. Kokerova pesma je o ljudima koji žude za onim što nemaju, u konkretnom slučaju za nemanjem. Kritici su izložene devojke koje su pune kao brod i dolaze iz drugačijeg miljea, u ovom slučaju i kulture, da bi osetile kako je to provoditi dane u pabovima, igrati bilijar, još uvek najjeftiniju i najbolju zabavu na mestima gde je sve podređeno muvanju sa distance i žabokrečini večito iste plejliste. Ono što takve osobe zaboravljaju, a Koker naglašava u pesmi, je da one uvek imaju koga da ih izvuče iz nemanja. Dovoljno je da odu. Muški lirski subjekt nema gde da ode, ali je to ženskom neshvatljivo. Životni odnosi nas nauče tome da ljudi o drugim ljudima misle iz sopstvenih pozicija. Čak i kad se žele ubaciti u drugačiji vid razmišljaju, oni to mogu uspeti samo površno, a površnost je predznak glupih zaključivanja.

Pamtim neke devojke da bih znao šta da izbegavam. One će vas zvati sa drhtavicom u glasu jer su opterećene sopstvenim neuspesima, a ne vašim uspesima, njima će se srce cepati koliko im je teško što vam se desilo nešto loše, jer je tada preteško pričati o svojim problemima sa viškom kilograma, one će uvek biti tu ako vi postojite samo za njih, ali će otići kad vam život počne da bledi…jer nikada niste ni sijali u njihovim očima - bila je to samo fatamorgana, njihov sopstveni odraz…gusto, opterećujuće pletivo za lako raskidivo. Pamtim muškarce koji se ponašaju kao da podsvesno žele da ih vežete za radijator i kresnete. Takve mi je još lakše da izbegavam. Pamtim sva ta mesta u kojima nisam bio da bih znao zašto tamo ne želim da putujem. Međutim, dobar deo ljudi ipak žudi za nečim što je kvalitetnije, zaboravljajući na predivne stihove kojima su Stonsi zatvorili napumpano vesele šezdesete koje su bile, kad se svedu računi iz istorije, duboko tragične. Stihovi glase:

Tako glasi i poruka pesme grupe Palp, a tako glasi i poruka od mene, običnog čoveka, za sve te neobično velike želje: Nisam vaš broj, bio divlja, ili prva liga, jer sam već skrojen po sopstvenoj meri, a vi želite i da organizujete prvenstvo, i da ja budem najbolji, ali vi da budete prvi. Ne ide to tako. U ovoj zemlji, možda da, ali je ovo već duže neregularna statistička greška bez ideje. U ovom Meksiku, možda i nađete gringa da vam drži sombrero umesto nokšira, pa da to kasnije nosi na glavi, ali, čikita…ko te ovde stvarno nešto pita? Dobićeš onoliko koliko si sebe dao i ni grama više. Ako misliš da si dobio manje, zapitaj se da nisi godinama prodavao sranje.

Rest in peace, Britpop people.

Na kraju, pročitajte i strip koji je na stihove ove pesme nacrtao Jamie Hewlett koji stoji iza kultnog stripa "Tank Girl", a kasnije je učestvovao u kreiranju benda Gorillaz!