Najbolji kompozitori filmske muzike

Kompozitorima filmske muzike smatramo one koji napišu na desetine sati muzike za film, od čega se kasnije iskoristi od deset minuta do dva sata onoga što reditelj i kompozitor smatraju najboljim za zvučnu panoramu scena. Pesme koje su pisane namenski za film nisu muzika za isti, nego odvojena kategorija. Ovde, znači, nisu nabrojane babe sa žabama, ali su, najčešće, apostrofirani autori koji su komponovali upečatljive glavne muzičke teme. Njihovi najbolji radovi su navedeni u zagradi i verujem da ljubiteljima dobre instrumentalne muzike, kao i nekim budućim autorima, mogu biti dobra smernica za dalje istraživanje i uživanje.

Izraz glavna muzička tema označava uglavnom dva do četiri minuta onoga što ćete čuti ili na špici, ili rascepkano kroz razne varijacije tokom trajanja filma. Prethodno navedeno dovodi često ljude u zabunu šta je to muzika za film, šta namenski napisana pesma, a šta glavna tema. Iako verujem da ste upoznati sa razlikom…konkretno: Springstin je komponovao pesmu Streets of Philadelphia za film Filadelfija, ali je kompozitor muzike za taj film Hauard Šor.

Što se tiče samog snimanja muzike za film, ili, još gore, seriju, u pitanju je naporna rabota koju je najbolje opisao naš najpoznatiji filmski kompozitor Zoran Simjanović rečima: Nakon što smo odsvirali sto četrdeseti sat teme za „Grlom u jagode“, počeli smo se pozdravljati sa „nja…nja nja nja nja nja“, imitirajući tako ono što smo svirali.

Slična je priča i ako koristite dela klasičnih autora kao muzičku podlogu…ona se ponovo izvode…dakle, da biste glumili Stenlija Kjubrika i Odiseju u svemiru 2001. treba vam najbolji simfonijski orkestar na Svetu, a ne kompjuter u koji ubacite CD sa Štrausom.

Podjednako je bitno da i teme odgovaraju duhom samoj sceni, ali teme…scena…radnja filma…ko će to sve pohvatati…

Markirani autori su nužno, ali i nezgrapno, klasifikovani u grupe po nekoj zajedničkoj karakteristici, kako bi i vama bilo lakše da ih povežete, ako ste ljubitelji filmske muzike. Izostavljeni su mnogi, ali većina od njih vam se ne bi ni svidela, usled svoje neupečatljivosti, ili su kroz vreme postale teme za telefonske sekretarice (Treći čovek, Grk Zorba, Žaoka, Titanik), pa me to nervira jer već danima uznemiravam onog holivudskog agenta za koga se udala Marija Karan. Posle svega, to da mi uradi…?...! E, Kristina, Kristina…

*VANGELIS (Vatrene kočije, 1492 - Osvajanje raja, Missing, Tv serija Kosmos. Ono što je iznad svega ovog dobrog što je talentovani Grk uradio je, ipak, Istrebljivač. Lično…najbolje iz ovog odličnog filma su vizuelni dizajn i Vangelisova muzika. Ne bih preterao ako celokupan rad i talenat koje je Vangelis uložio da isprati halucinogenu viziju Filipa K. Dika nazovem najvećim na polju filmske muzike)

**BAZIL POLEDORIS (Svako ko voli Milijusa…Konan, varvarin i Crvena zora. Orkestracije, ili u slučaju Lova na Crveni oktobar horsko pevanje raspomamljenih Rusa. Mada, film je iz 1990. godine, možda su i Ukrajinci u pitanju. Bože, nemoj da počne Treći svetski rat zato što ja ovde lupetam)

*ENIO MORIKONE (Leoneova dolar trilogija, Bilo jednom na Divljem zapadu, Zovite me Niko, Stvor, Profesionalac sa Belmondom, Hobotnica sa Katanijem, Misija, Orka - kit ubica… Apsolutni majstor svog zanata, sposoban da prošeta kroz sve moguće filmske žanrove, a da sve muzičke pravce kojih se dotakne objedini u jedan - Morikoneov)

**ĐORĐO MORODER (Koliko god to može zvučati nezdravo, a nije - samo je neinformisano, Đorđo Moroder je za istoriju muzike i pored celokupnog svog rada na filmovima, najznačajniji kao tvorac pravca poznatog kao italo disko. Ono zbog čega se ovde nalazi je muzički, a ne statistički, impresivnije. Moroder je komponovao teme zaPonoćni ekspres, Američkog žigola, Ljude mačke, Flešdens, Lice sa ožiljkom…više nego dovoljno. Ipak, njegove celokupne albume sa muzikom za pomenute filmove često ne odlikuje preterana inventivnost - Moroder je bio sklon tome da glavnu temu varira u nekoliko kompozicija) 

***GOBLIN (Italijanski bend poznat po saradnji sa Arđentom. Izuzetne muzičke teme su uradili za njegove filmove Duboko crveno, Suspiriju, te i evropsku verziju Romerove Zore mrtvaca)

****NINO ROTA (Kum je i pored svoje kamerne statičnosti veliki film, kao što je i Rota kompozitor. Pored toga je radio prepoznatljivu temu za precenjeni Felinijev Amarkord)

*****PINO DONAĐO (Autor predivne muzike za jedan od najboljih filmova uopšte - Don't Look Now i jedan od De Palminih omiljenih kompozitora. Sklon reciklaži sopstvenih muzičkih tema, što nije za pohvalu)

******ANGELO BADALAMENTI (Tvin Piks tema je, ipak, nešto što se izdvaja iz rada sa prečesto konvencionalno tripoznim Linčom. Doduše, muzika mnogo više dobija sa špicom serije, nego bez nje)

*******FABIO FRICI (Tema za Fulčijev najbolji film Beyond - u prevodu, najmanje glup Fulčijev film, je ono što se izdvaja iz dugogodišnje saradnje sa italijanskim šegrtom horora)

********MANUEL DE SIKA (U top pet filmskih muzičkih tema devedesetih jedna stiže iz neopravdano potcenjenog horor klasika Smrt, ljubav, smrt - Dellamorte Dellamore. Manuel je sin čuvenog reditelja Vitorija de Sike i ostvario je uspešnu karijeru kao kompozitor. Možda bi neko mogao da primeti kako je sklonost ka la familiji kod Italijana više nego prisutna i na filmu. Ne bi pogrešio. Braća Pazolini, otac i ćerka Arđento, otac i sin Bava, otac i ćerka Roselini - samo su neki od najpoznatijih primera veoma talentovanih najbližih srodnika u italijanskom filmu)

*********KLAUDIO GIZI (Melanholična klavirska tema za Blood for Dracula)

*BERNARD HERMAN (Omiljeni kompozitor Hičkoka, De Palme i Lerija Koena. Neurotično sviranje na violinama je pravi uvod za analizu mozga jednog psihopate kakav je Norman Bejts iz Psiha. Pored ove, relativno rečeno - najpoznatije teme, Herman je zadužio svet filmske umetnosti ponajviše kompozicijama za Zonu sumraka, Opsesiju, Taksistu, Vrtoglavicu i Twisted Nerve - kasnije iskorišćena u kvalitetnom Tarantinovom filmu Kill Bill. Onomad, kad smo kroz skojevske filmove ratovali ponovo sa Švabom i umalo nanovo ubili Hitlera, Herman je radio i muziku za Bulajić-KPJ epopeju Bitku na Neretvi)

**LALO ŠIFRIN (Odlična muzička tema za Prljavog Harija, a zatim još bolja za nastavak filma - Snagu magnuma. Stoji iza muzike za tvrde filmove sa kraja šezdesetih i početka sedamdesetih - Bulit, U zmajevom gnezdu, Prvi rez. Lalo Šifrin je i autor teme za Amitvil horor, Klasu 1984, Nemoguću misiju, uključujući tu i temu Danube Incident - pogledati pod pesmu Sour Times grupe Portishead)

***DŽERI GOLDSMIT (Najbolju temu za horor film ipak nije potpisao Karpenter. Ono što je Goldsmit uradio za film koji ovde znamo pod tri naziva - The Omen, Demijan i Predskazanje, je barok u svom najstrašnijem obliku. Niko ko je gledao pomenuti Donerov horor nije ostao ravnodušan i gotovo svi se slažu u jednom: strašan je zbog muzike. Goldsmit je komponovao i teme za Kinesku četvrt, Zvezdane staze i Niske strasti, između ostalih, mnogobrojnih radova)

****MAKS ŠTAJNER (Prohujalo sa vihorom)

*****LEONARD BERNŠTAJN (Uradio je svega nekoliko tema za filmove. I pored toga - jedna od njih je bila za film Na dokovima Njujorka. Svako ko se približio radu na tom filmu treba da dobije Nobelovu nagradu za tako se to radi. Osim reditelja Kazana. Njega treba iskopati iz zemlje i nanovo kastrirati, jer je samo kastrirani muškarac mogao da svedoči protiv svojih kolega tokom Lova na veštice…podmukla sisica)

******HAUARD ŠOR (Svako ko voli Kronenberga zna koliko je markirani sjajan kompozitor. Pre svih se, ipak, ističu one teme iz Videodroma i Kontrolora. Neubičajen spoj elektronike tipa Tangerine Dream i orkestracija. Vrhunski kvalitet. 99, 99 % pamuk za električne snove o novom mesu…Konačno, zasluženo priznanje, stiglo mu je za muziku iz Gospodara prstenova)

*******ELMER BERNŠTAJN (Sedam veličanstvenih. Odnosno, trideset godina kasnije - Smogovci)

********DENI ELFMAN (Iako sklon preteranoj reciklaži sopstvenog, pa i tuđeg rada, Elfman je uradio muzičke teme za skoro sve Bartonove filmove, pa je samim tim i neizostavno ime pri pravljenju ovakvog podsetnika. Najbolje od njega je tema iz Edvarda Makazorukog)

*********ČARLS BERNŠTAJN (autor dobre teme za remek delo Vesa Krejvena - Stravu u Ulici brestova. I to je to)

*RIČI SAKAMOTO (Temi koju je uradio za film Srećan Božić, gospodine Čens kasnije je pridodat vokal Dejvida Silvijana - grupa Japan, pa je nastala odlična pesma Forbidden Colors. Obe verzije su bolje od kasnije Oskarom nagrađene muzike za Poslednjeg kineskog cara. Ono što dobrani poznavaoci filmskih tema ne bi trebalo da propuste je njegova muzika za Tokyo Decadence, ozloglašenu S/M dramu iz 1992. godine)

**DŽO HISAIŠI (Prezaposlen u japanskoj filmskoj industriji. Jedna od dopadljivijih njegovih klavirskih tema je za film Kiriku protiv veštice)

*TANGERINE DREAM (Imaju više albuma nego Đorđe David dobrih pesama! Dobro…svi mi po tom principu imamo barem po jedan album. Ipak, ovi ludi muzičari su izdali preko šezdeset albuma, ali su im najbolji oni sa muzikom za filmove. Izdvajaju se teme za Flashpoint, Rizičan posao, Legendu, Firestarter, Menove filmove Thief  i The Keep - Stealing the Silver Cross, kao i za odlični vestern-horor Near Dark.  Ove začetnike krautroka u radu na filmovima odlikuju odlična elektronska i ambijentalna muzika)

**KLAUS DOLDINGER (Das Boot - Podmornica je uz Bojište 1949. najbolji film sa ratnom tematikom, ako Panov lavirint posmatramo više kao fantaziju. Ono što ga je učinilo večnim su fotografija i muzika. Ovu, modernu klasičnu temu, je kasnije obradio nemački tehno sastav U96. Verovatno ste je čuli u detinjstvu, negde između 2 Unlimited i vremešne Suzane Perović u kadi. Ah, ti dani kada smo se kupali zajedno. Ona u televizoru, a ja u kadici, dok mama doliva vruću vodu iz bokala i mi pevamo…Oprostite, zaneo sam se)

***LOEK DIKER (The Fourth Man)

****HANS CIMER (Da i filmovi novije prozvodnje ne moraju imati neinventivne, ili reciklirane muzičke teme, pobrinuo se već duži niz godina aktivni Cimer. U pitanju je muzika za Nolanov film Inception. Inače, probio se prepoznatljivom temom za Kišnog čoveka. Da, još jedan onaj film)

*****HAROLD FALTEMAJER (autor zarazne muzičke teme za Fleč, hit komediju iz 1985. godine. Problem sa Faltemajerovim radom je kao i sa pomenutim filmom - odlično na nivou ideje, ali je egzekucija suviše u duhu „trčim sa vokmenom i psom po plaži“ osamdesetih. Dakle, ono što je nam je na prvi pogled interesantno, preslušavanjem i ponovnim gledanjem postaje površno, pa i dosadno - a nema mnogo goreg epiteta za muziku ili film. Slična je i tema za Policajca sa Beverli Hilsa. Kasnije je Harold uradio i „onu“ pesmu za Top Gan i pokupio Oskara, sjebo na desetine mediokritetskih tinejdžerki za ceo život i, usput, jednu do tada kvalitetnu pop grupu - Berlin. Naravno, reč je o ljigi Take My Breath Away, za koju je podjednako odgovoran i njegov mentor - čuveni Đorđo Moroder. Gubi im se svaki značajan trag nakon toga. Verovatno su se nakupili love i sad skaču goli po plaži. Gejevi). 

*ERIK SERA (Besonov omiljeni kompozitor. Najbolji je u temama za Besonove najbolje filmove - melanholično Veliko plavetnilo i prvenac Poslednju bitku)

**MIŠEL LEGRAND (Afrera Tomasa Krauna)

***FRANSIS LAI (Jedan čovek i  jedna žena…nije patetična muzika, za divno čudo. Ali, zato je tema iz Ljubavne priče kao rođena za sve vas koji volite da gledate kao tele u prozor kada pada kiša…Volim vas, ljudi!)

****JAN TJERSAN (Ili Tijersan…ne i Tirsen. Ameli Pulen)

*****DAFT PUNK (Tron nasleđe iz 2010. je bio podjednako glup plavi film kao onaj  što mu je prepisao svu tu plavu boju kojom treba da se prekreči neubičajeno šupalj scenario - Tron iz 1982. Ipak, uz plavo volim da odmorim oči, pa mi je sve u sličnoj boji potaman. A tu su još i elektro virtuozi iz Francuske da svojom muzičkom temom objasne zašto se ovakvi filmovi uopšte snimaju)

                    

*SERGEJ PROKOFJEV (Kompozitor klasične muzike je u filmskoj umetnosti ostao upamćen kao saradnik Ejzenštajna, odličnog prokumunističkog reditelja. Bitku na ledu iz Aleksandra Nevskog krase podjednako dobra režija i muzička tema, koja će inspirisati Bazila Poledorisa za temu koja prati upad ratnika u Konanovo selo iz odličnog Milijusovog filma Konan, varvarin)

**VLADIMIR KOZMA (Autor mnogo toga, ali pre svega besmrtne Sentimentalne šetnje za klasik francuskog filma sa početka osamdesetih - Divu)                                     

***ANDŽEJ KOZINSKI (Otprilike…razumem se u poljski isto onoliko koliko mogu da razumem postojanje neonacista u toj državi. Possession, art- ali ne i škart- horor Žulavskog)                                                 

*ZORAN SIMJANOVIĆ (Da je pošten rad u bivšoj Jugoslaviji bio adekvatno plaćen, Simke bi bio milioner. Autor maltene svega što valja od muzičkih tema za srpske filmove sedamdesetih i osamdesetih je istovremeno i jedan od ljudi koji su doneli rokenrol na prostore bivše zemlje. Nije bio prvi, a sastavi u kojima je svirao  - Siluete i Elipse nisu radile autorsku muziku, nego kavere na nekom Bocvana engleskom, ali je za početak i to bilo dovoljno - i prvi albumi Stonsa su se sastojali samo od kavera. Ipak, svojim radom na filmovima Zoran Simjanović je dokazao sav svoj kvalitet, šetajući kroz gomilu pravaca. Njegova muzika je obeležila jedno doba kroz sledeće naslove: Miris poljskog cveća, Specijalno vaspitanje, Nacionalna klasa, Petrijin venac, Variola vera, Nešto između, Anđeo čuvar, Grlom u jagode… Ukratko, ako čujete prepoznatljivu muzičku temu iz starijih srpskih filmova, verovatno je Simketova. Problem za širu popularnost njegove muzike, je produkcija, kao i kod većine domaćih autora sa originalnom idejom, a češće i bez nje)

**MILIVOJE MARKOVIĆ (Kad ono, međutim. Najbolja i ujedno i najpoznatija srpska muzička tema je ona koju je Milivoje Marković uradio za Otpisane. Prava džungla na asfaltu od zvukova koje je ubacio u instrumental…i sve funkcioniše. Iako je samo jedan Nemac zaista ubijen od strane beogradskog pokreta otpora za vreme drugog svetskog rata, to je, srećom, bilo dovoljno da se usred gomile onih partizanskih žabokrečina, snimi jedna nerealna, ali i nerealno dobra serija za ove prostore)

***BOJAN ADAMIČ (Prošvercovan u ovu grupu kao Slovenac koji je radio na određeno vreme u SFRJ. Neće se niko ljutiti…ta, njegov zemljak - Jenko nam je komponovao himnu, a i nacionalizam je u Srbiji više trapavo smišljen izraz za nešto što je davno iskorenjeno…ljubav prema svom narodu, ljudima uopšte. Adamič je autor teme koju svaki Kinez dekretom mora da pevuši. Naravno, u pitanju je zaista odlična tema za Valter brani Sarajevo, skojevski akcioni film. Negde godinu-dve pre bombardovanja Srbije navodno su put Kine krenuli fudbaleri Zvezde na turnir, zajedno sa Batom Živojinovićem - Valterom. Ka Srbiji su, zauzvrat, krenuli traktori za IMT. Ne volim da se bavim kuloarskim pričama, ali je ova dovoljno luda za to vreme da može biti i istinita)

****LAJKO FELIKS (Slično kao i Milivoje Marković i ovaj, verovatno najtalentovaniji instrumentalista rođen u Srbiji, ostaće na filmu upamćen po jednoj temi - onoj za Točkove. Ovu numeru koja kao da je inspirisana nekom svadbom ludaka, karakteriše potentni ritam pratećih duvača i virtuoz na violini kakvom Ivan Tasovac može da poduva - znam, Ivane, da sam nepristojan, ali i ti si prema srpskoj kulturi. Ne glumi Džonija Rotena kad si rotten kao srpska kulturna svest…i ošišaj se)

*****VOKI KOSTIĆ (Retko simpatičan čovek i jedan od najboljih srpskih kuvara je uz Simjanovića bio najaktivniji kompozitor filmske muzike u Srbiji. Svima je dobro znana tema iz Ko to tamo peva, potpuno adekvatna samom filmu)

******ANDREJ AĆIN (Autor muzike za TT Sindrom)

*******SKAJ VIKLER (Serbian Movie je bio velika propuštena šansa da se napravi vrhunski film. Sve je tu bilo: i autor svrsishodne emisije Šok koridor kao scenarista i dobra režija koju je pojela mračna priča i ideja koja se nije realizovala u šupljem scenariju sa tinejdž poentom i neki dobri glumci koji su posle snimanja pričali kako su jeli govna za pare, odnosno, distancirali se od filma. Film je izbanalizovao sopstvenu premisao radikalizovanjem šok scena, koje deluju kao da su se Radivojević i Spasojević trudili da unovče sebe kao autore filma prema kojem Cannibal Holocaust liči na ekskurziju, a ne da oblikuju jaku celinu. Posle svega, najbolji utisak je tehnički odsek - a nad njim…muzika. Iako mu retko ko na medijskom prostoru Srbije, uključujući tu i Natašu Bekvalac, može doskočiti još iritantnijom pojavom - Skaj Vikler je talentovan…mnogo. Šteta što gubi vreme na sopstveno iščitavanje matrica sjajnih Boogie Down Productions. Mogao bi preći komotno u indastrijal i biti barem srpski Trent Reznor. Ovako…simpatično nezrelo onanisanje do valjda svoje pedesete)

*DŽON VILIJAMS (Nikad nisam razumeo reditelje koji zavise od pirotehnike i spektakularne muzike, a ne od svog talenta. Spilberg je jedan od njih, ali, koliko god da mi je antipatičan, ne mogu da previdim njegove kvalitetnije filmove, pa ni Džona Vilijamsa, jednog od najvećih kompozitora današnjice. Ratovi zvezda su verovatno ono najbolje od njega kao kompozitora, ali su nezaboravne i orkestracije za filmove Supermen, E. T, Indijana Džons serijal, Bliski susret treće vrste i Ajkula. Intimno, sve je to super, ali je ipak najbolja tema za Furiju)

**FILIP GLAS (Predivna klavirska tema za odlični horor Kendimen i orkestracija za Šrederovu labudovu pesmu - Mišimu)

***ALEKS NORT (Tramvaj zvani želja)

****DŽON KARPENTER (Sam svoj majstor može kao izraz da se odnosi na: zatucanu budalu, drkadžiju, ili Karpentera. Iako je iz pogrešnih razloga u Srbiji smatran izuzetno inovativnim rediteljem, zapravo je prebacio fore iz italijanskog i kanadskog horora u američki milje. Po tome gaji sličan pristup stvaranju kao Kventin Tarantino - s tom razlikom što je potonji znao da mazne i cele sinopsise za filmove. To ne znači da nije majstor svog zanata, a muzika koju je uradio za Napad na policijsku stanicu 13, Noć veštica, Maglu, Bekstvo iz Njujorka, Kristinu, Veliku gužvu u Kineskoj četvrti, pokazuje da je bio podjednako dobar i kao kompozitor. Kako mu je sa godinama opala kreativnost, tako je i u muzičkom smislu nudio kroz devedesete praktično iščitavanje istih muzičkih tema)

*****DŽEK NIČE (Bio je kul. Onda je uradio ono za onog Oficira i džentlmena. Da, ono kad orlovi polete, tako neku nja-nja-licu. Pre toga je uradio muziku za Hilove Ratnike podzemlja. Nakon toga se vadio temama iz korektne američke verzije Godarovog klasika Do poslednjeg daha i Karpertnerovog najboljeg filma Čovek sa zvezde. Pamtimo ljude po dobru)

******HENRI MANCINI (Pink Panter i Doručak kod Tifanija)

*******ALAN SILVESTRI (Čovek sa deset posto špica američkih blokbastera. Od svih radova, smatram da mu je najbolji onaj za Povratak u budućnost, iako ne gajim naklonost prema autorima koji podražavaju tuđi rad - u ovom slučaju Džon Vilijamsove teme za filmove. Gajim marihuanu…pa je prodajem deci…i njihovim bakama…sa kojima opštim)

********BIL KONTI (Tema za Rokija je verovatno bolja i od samog filma. Od Staloneove glume sigurno. Ipak je Italijanski pastuv go igrao u kolu sve sa curama za udaju i brkama za ženidbu u porniću Zabava kod Kiti i pastuva. Nisam gledao film do kraja, pa ne znam da li se Kiti udala, ali jedno znam: nakon što sam video kako Stalone maše kitom, zgadio mi se i folklor, a i učenje na vreme. Konti je doneo Rokiju muziku koja bi se mogla definisati kao vrlo inspirativna za rad na pokušaju ostvarivanja američkog sna. Meni se više sviđa ono što je uradio za Maktirnanov prvenac Nomadi…ali, ne zato što sam Srbin i samim tim nemam svoju državu, nego zato što nije na prvu loptu) 

*********FRED MAJROV (Phantasm…ljubitelji horora već znaju zašto je kompozitor svrstan u podsetnik. Na izradi ove magične - ponestalo mi glupih epiteta - teme sarađivao je sa Malkolmom Sigrejvom)

**********TOTO (Dina. Iako je inače kvalitetni Linč upropastio skoro sve što se moglo upropastiti od nečega toliko dobrog kao što su to dela Frenka Herberta, ipak je u tom psihopatskom džumbusu od filma - odrekao ga se i reditelj, jedna od najdosadnijih grupa osamdesetih napravila temu koja se graniči sa najboljim delima klasike… Paradoks Marfijevog zakona)

***********DON DEJVIS (Muzička tema iz filma Matriks je dovoljan razlog da se gomila hrabrih klizača na ledu uči uz nju, odnosno i da se Don upamti barem po tome)

************GAS RUSO (Iznenađujuće dobra tema za kvalitetni niskobudžetni horor Brain Damage. Urađena je u kolaboraciji sa još jednim potpuno nepoznatim kompozitorom. Propust u informisanosti ide meni na dušu) 

*************BRED FIDEL (Terminator)

**************TRENT REZNOR (Saundtreci i produkcija. Mada…opaki saundtreci: Rođene ubice, Hotel izgubljenih duša i muzika za igricu Kvejk. Živa legenda. Pokupio je Oskara za muzičku temu iz jednog od novijih Finčerovih filmova. Finčer kao uskislo vino - sve gori sa godinama, a Trent shvatio kako se dobija Oskar - dati najneinspirativnije od sebe)

***************MAJKL GIBS (Autor prepoznatljivo dobre teme za jedan od najbolje režiranih azijskih akcionih filmova - Hard Boiled)

****************COMBUSTIBLE EDISON (Muzička tema iz filma Četiri sobe)

*****************MET KLIFORD (zabavna i upečatljiva tema za satirični horor Povratak živih mrtvaca)

*GREM REVEL (Iako je na  velikom broju filmova potpisan kao zadužen za muziku, to ne znači da je i kompozitor iste. Zapravo je čovek koji pravi odlične kompilacije tuđih pesama za saundtreke - Do kraja sveta, Vrana, Od sumraka do svitanja, Svetac, ali je i odličan producent. Što se tiče sopstvenog autorskog rada izdvaja se odlična, ali pomalo i patetična tema za mini seriju Bangkok Hilton - Nikol Kidman u zatvoru, u prevodu)

**MAJKL NJUMAN (Piano, odnosno Klavir, ali zbog činjenice da je glavna junakinja filma nema, bolje je držati se višeznačnog originalnog naslova)

                                              

* HERBI HENKOK (Džez. Oko ponoći, verovatno najbolji film na temu muzičara)

**KVINSI DŽONS (Džez. The Pawnbroker i The Deadly Affair)

***MAJLS DEJVIS (Džez. Lift za gubilište)

*RAJ KUDER (Čuveni gitarista je pomoću svojih akorda nijansirao nekoliko filmova sjajnog Voltera Hila u lepljivi bluz močvara Luizijane. Južnjačka uteha nije samo viski, niti samo remek delo jednog od najboljih reditelja Novog Holivuda, nego i Raj Kuder. Petljao se i sa Vendersom. Oprošteno mu je, pošto je tad Venders još uvek bio sinonim za kvalitetan evropski film, a ne za lament nad sopstvenim radom. U pitanju je odlična melodrama Pariz Teksas. Nema boljeg naziva ni za umetničku dušu Raja Kudera)

**BOB DILAN (Iako je samo autor numera za saundtrek filma Pet Geret i Bili Kid, u pitanju je Dilan, pa i samo prerasta u autentično dobro. Scena kada Kris Kristoferson baca oružje i namešta ruke u položaj Isusovog tela na krstu pred nasmejanim Džejmsom Koburnom, a sve uz Dilanovu otkačenu pesmu Billy Surender…neke stvari se ne kupuju novcem. Često zaboravljen filmski trenutak preko koga možete objasniti i nedotucanoj tetki suštinu anarhimza, pa i rokenrola)

***NIL JANG (Džim Džarmuš je 1995. snimio simpatičan antivestern Mrtav čovek. Nil Jang se nekim čudom probudio te godine i setio ko je i šta je, tako da je uzeo gitaru u ruke i posle tačno petnaest godina znao i šta treba da radi sa njom)

*DŽON BERI (Tvorac Džejms Bond teme i muzike za romantični film o putovanju kroz vreme Somewhere in Time)

**MAJKL DŽ. LUIS (Naprosto obožavam ljude sa srednjim imenom… Toliko se trude da ih ljudi kojim slučajem ne pomešaju sa nekim drugim, jer to bi, pobogu, bio smak Sveta-  koji šta radi, nego se vrti oko njih. I posle svega, niko ih ni ne upamti. Tako je i sa Dž. Luisom. U pitanju je autor predivno romantične teme za prekrasno ironični horor Theatre of Blood. Ali, predivno i prekrasno nisu bili dovoljni ni da spasu Bambija, a kamoli Dž. Luisa. Britanci su poznati po ironiji, koja se poigrala i sa Dž. Luisom. Šteta, jer Dž. uopšte nije Žnj)

***FRENSIS MONKMAN (Iz nekog neobičnog razloga film The Long Good Friday je u Srbiji velika nepoznanica. Radi se o jednom od desetak najboljih filmova na temu gangsterskog života. Muzička tema je klasika, kao i izraz lica glavnog junaka kada na kraju filma shvati da se malo više prešao)

****ROJ BAD (Engleski džez-fank je ipak postojao i bio je mnogo dobar. Barem je tako bilo u ovom, jedinom slučaju - naslovnoj temi iz gangsterskog klasika Uhvatite Kartera)

*****MAJK OLDFILD (Tema za Isterivača đavola - dovoljno. Savršeno. Genije. Posle skrenuo u korektno neuzmirujući pop. Skoro ka Enya. Ima para. Ako nije umro. I sve bi to bilo u redu da je tako zaista bilo. Majk Oldfild nije pisao muziku za Isterivača Đavola. Fridkin je odbacio Šifrinovu temu i umesto toga štrpnuo pesmu sa Oldfildovog albuma. Ovde se nalazi jer se uspešno prošvercovala u svest gledalaca širom Sveta kao legitimna muzika iz filma. Nije, ali se sve svršilo kako treba)