46. pesma: Ministry - Burning Inside

Will these dreams still follow me

Out of dark obscurity?

Can't you see it up in the sky

As it kicks you in the face and sucks you dry?

You never had the answers

And now you tell me the facts of life

I really couldn't be bothered with you

Get out of my face and watch me die

Burning inside! Burning inside!

Absolution and a frozen room

Are the dreams of men below

I try to grab it but the touch is hot

The mirror collapses, but the image can not

I'm scared of the darkness and light

I scare myself because i know i'm right

I see the evil in your savage eye

As it cuts right through the sky

Burning inside! Burning inside!

Calling a mantra with a blade in the skin

For the demons within

I feel the pain is the death and decay

But the lesson never fades away

Turning to shadows, turn them away

You throw the man through the window pane

Another slave and a victim of fate

Another lesson in hate

(Muškarac u mračnom podrumu kleči ispred posude za hranu. Nag je…osim što na sebi nosi kavez za penis. Verovatno je u podrumu već godinama, jer mu leđa liče na partiju tablića u kojoj se iznova i iznova žiletom sabiraju table umesto štihova. Čuje se kikotanje na stepeništu i zvuk potpetica postaje sve bliži…toliko je blizu da muškarac može osetiti miris žene koju voli. Počinje da drhti. Pali se svetlo u podrumu i sa sijalice kaplje krv na vlažni betonski pod. Stonoga beži od svetlosti i ponovo se uvlači u muškarčevo uho. Žena nosi na sebi samo skupocenu bundu i cipele dizajnirane od kože stomaka i butina muškarca na podu. Pored nje je stariji gospodin obrijane glave. Iza nje je pukotina u zidu oko koje se šire usta iz Munkovog Krika. Posetiocu nenaviklom na tamu bi moglo delovati da je krik jednog zida upućen drugom - onom u glavi muškarca na podu, koji ga sprečava da ustane, makar i otpuzi do slobode. Žena urinira u posudu za hranu. Svetlo nam otkriva još nešto…crve koji se kote na atrofiranim mišićima butina muškarca na podu.)

Žena: Da li si siguran da želiš da se menjaš sa njim?

Muškarac koji stoji uspravno: Da. Želim da budem slobodan.

Žena: Koliko mi možeš platiti zato što te oslobađam okova modernog društva?

Muškarac koji stoji: Sve.

Muškarac koji kleči: Molim vas, nemojte me zatvarati u slobodu.

(Žena uzima  prilazi gramofonu u ćošku prostorije i pušta ploču. Uzima makaze i vraća se do muškarca na podu. Miluje mu testise.)

Muškarac koji kleči: Hvala ti što me lišavaš mogućnosti da osetim strah od mogućnosti.

Žena: Ipak si ti ljubav mog života.

(Žena makazama seče jezik muškarca koji kleči. Prostorijom odzvanjaju taktovi pesme indastrijal pravca.)

(Na muzičku pozornicu ulaze: Cabaret Voltaire, Clock DVA, Die Krupps, Front 242, Einsturzende Neubauten, KMFDM, Laibach, Ministry, Nine Inch Nails, White Zombie... Svi oni pristupaju redu indastrijal pravca. Neki od njih se samoizopštavaju kroz vreme i posvećuju nekoj drugoj vrsti muzike. Neki od njih ostaju, i dalje ispitujući teme izolacije, ljudskih grehova, porekla mraka u čoveku, odnosa čoveka prema religiji i totalitarizmu... Svetina ih najčešće gađa trulim povrćem, jer odbijaju da se u svom radu bave trivijalnim temama. Zato odlučuju da ćute o sopstvenom muzičkom izrazu i puste grupu Ministry da ih, ovom prilikom, predstavi.)

Ministry: Ja sam Ministry. Bio sam mračni elektro-pop bend na početku osamdesetih. Onda sam u svom zvuku pojačao akcenat na električnoj gitari. Ritmovi koji proizvodim su mrak koji osećam. On je svuda - od preduzeća u koje ulazim, preko politike u koju ne verujem, do vas, koji okrećete glavu. Napravio sam album The Land of Rape and Honey da biste imali šta da ližete sa čizme države koja vas jebe. Ja sam redefinisanje sistema pakla kroz ulazak u sam pakao i izlaska pesme iz njega. Ja sam još uvek unutra, jer je pakao u meni i ja menjam svoju kožu i ja skidam svoje lice, ali ti još uvek pričaš o ponijima i zlatnom retriveru, ali ti još uvek ližeš Svet od čokolade i tvoja porodica je mrtva za tebe ako ne zadovoljava tvoje potrebe. Ja sam u paklu, a ne ti. Veruješ u cveće, sreće smeće, i mirišeš na neon, freon, Zenon i tvoje potrebe su naslovi novina koje ja ispišavam krvlju. Ti si mrtva ideja i u paklu smrdiš samoj sebi na raj. Meni je tebe već odavno kraj. Živim tvoj pakao i zaudaram ti na poraz čula vida u svetu slepila.

Ja sam skrojio ovu pesmu po meri čoveka koji želi da iskoči iz sopstvene kože, ili iz kože odnosa koji ga guši, ili društvenog mehanizma koji od čoveka pravi neispravan šraf zarad svoje ovisnosti o neispravnosti. Tekst pesme Burning Inside možemo tumačiti na više načina. Ono što sve te načine povezuje u nadcelinu je muzika, koja tekst, u ovom slučaju, vodi putem katarze, izbacivanjem negativne energije u prazno - zarad očuvanja psihičkog zdravlja sebe, a i drugih ljudi.

Ja: Da rezimiramo, i ja i glasovi u mojoj glavi. Pesma se pojavila krajem osamdesetih na ne toliko dobrom albumu kao što je gore apostrofirani (markirani, iskošeni, semenom i krvlju orošeni) The Land of Rape and Honey. Za mene se zalepila sa neprekidnom temperaturom od trideset sedam sa jedan, koja je trajala tri godine u mojim ranim dvadesetima. Od tada je nosim kada mi u blizini nije neki zid da o njega slomim svoje unutrašnje zidove, nastale od Sveta ljudi zazidanih u uske okvire posmatranja. Uvod u priču o pesmi Burning Inside smatram neophodnim da bih odbio na vreme ljude kojima bi bilo muka od tema standardnih za indastrijal tekstove, a ne od sebe…onih kojima je lakše pobeći nego razmisliti…onih koji nisu koji, jer ni ne znaju da su rođeni, niti će saznati. Treba da ste mi zahvalni, vi, koji niste stigli do ove rečenice. Za vas ova pesma neće nikad postojati…dok se kvarcujete na vatri sopstvenog pakla, ubeđeni da nešto ne vredi ako vi niste upoznati sa tim, ili vam se ne dopadne. Sa druge strane, i pesmi je bolje što neke nije ni upoznala. Ne biste joj se dopali.