Ovo će biti poruka svima koji još uvek misle da će ih ljubav i demokratija spasiti. Trijumf krda vodi u katastrofu za katastrofom, to će vam reći svaki objektivni posmatrač. Njih danas retko gde i ima, a sutra će ih biti još manje.
Glava
Slavoj Žižek kaže da smisla nema premalo već previše. Da se mora stati, na neograničeno dugo vreme tj. vremenski period, i interpretirati. Pored toga što je ovaj stav verovatno subjektivistički, on nagoni na zanimljivo razmišljanje.
Opet cinično, jedan mislilac kaže, Niče naravno, da je čovek najusamljenija životinja. Uplovio je u usamljeni svet istorije. Životinja ne zna šta je bilo juče, i ne sluti šta će biti sutra. Ina oseća, ali to je daleko od racionalne misli, bezobzira šta se dešava u proameričkim glavama.
To možda deluje bezglavo, bez ikakvog smisla, ali da li je čovek odmakao daleko?
Najzanimljivije pitanje od svih je: Da li je rad izuzetnih pojedinaca išta vredeo?
Imamo internet, a koristimo ga za nabavku pornografije, besmisleno četovanje, zversko diskutovanje, i blogovanje, najveći katalizator besmisla u poznatom kosmosu!
Lista može ići u nedogled, od besmislenih TV programa na koje ljudi bukvalno troše čitave svoje živote,preko besomučnog konzumiranja, do prejedanja, Bena iskrenije ljubaavi u čoveka do one prema hrani, ali kada preterate, svatite gde ste zapeli. U ljubavi.
A globalno zagrevanje? Realno, sa trenutnim stanjem svesti, otopljavanje polarnih kapa i totalna katastrofa civilizacije kakvom je poznajemo je tu, gledano iz perspektive istorije ljudske rase, tj iza njegovog ugla.
Što je najgore, siguran sam da ima hiljadu stvari koje nam ni ne padaju na pamet. Opšta besciljnost življenja? Globalizacija? Izaberite sami. Ima ih na hiljade, zaista.
Rešenje?
Svako mora da postane svestane ovih problema.
Svako mora da se bori protiv ovih problema kako zna i ume.
Npr. Ja sam odlučio da ne posedujem automobil, telefon, da se bavim umetnošću, onom čistom, a ne bahatom i sporom, (muzikom i književnošću) našeg slovenskog naroda i svih onih koji su slobodnog duha, i da se ne osvrćem na tuđe lične muke i probleme.
Ovo mi ne rešava ni približno sve probleme, ali čini život zanimljivijim i ispunjenijim. Ako ne znaš šta da radiš, pročitaj ovo još jednom. Ako i dalje ne znaš:
-Idi razbij nešto u dvorištu
-Idi provedi vreme u šumi. Ne možeš pogrešiti sa šumom.
Glava
Sloveni su osuđeni na nestanak, trenutnu nesigurnost i napetost ja interpretiram kao prelaznu fazu, žive u disharmoniji između suštine i forme, duha i uma, između nebrojenih ratničkih i duhovnih invazija, u večnom nazadovoljstvu, primorani na boj, ili lamentiranje nad sopstvenom kletom sudbinom. U tom trku ne može se spoznati večni mir, već večiti rat.
Danas, nakon što smo se, posle vekova i vekova, prepustili samima sebi, leži u našim dušama goruća želja za preporodom.
Ukoliko želimo tu želju da pravilno uobličimo, moramo se okrenuti sebi, jer koren svih naših problema ne leži u tome što nas drugi ne razumeju, već što sami sebe ne razumemo. Rešenje nametnuto od spolja samo je oduvek bilo, privremeno, u duhu narodne „bure drži vodu dok majstori odu.“ Tako se svaka materijalistička ili pro-humanistička potraga ne završava ispunjenjem, već nepodnošljivim osećajem ispraznosti.
Poverenje po sopstvenoj duši više nego teška i osetljiva je radnja, te je treba započeti-svojevrsnim čišćenjem računa. Zapisano je da su Rimljani lukavo pokušali da potkupe slovenska plemena srebrnim stvarima (zdelama i vazama)-očigledno primenom taktike „podeli pa vladaj“, ali Sloveni nisu videli korist u primanju tih srebrnih „darova“. Ovo mudro odbacivanje tuđih, i lažnih, vrednosti treba da nam bude nadahnuće i putokaz.
Pazite, ovde se odnosimo prema lažnim vrednostima. Niko nije lud da se liši pomoći kompjutera, ali takođe nije lud da daje besmislene sume za stalne nadogradnje komponenti zarad igranja najnovijih „igrica“, ili softver koji se može naći u potpuno funkcionalnoj i slobodnoj varijanti. Ovo se može uprošćeno formulisati kao pohod za testiranje svih ideja kroz prizmu istorije i tradicije, i, nnogo puta do sada zanemarenog, zdravog razuma.
Glava
Politika ostvarivanja nadmoći velikih sila sada se može podeliti u tri oblika:
-politika religijske nadmoći
-politika ekonomske i političke nadmoći
-politika vojne nadmoći
Politika religijske nadmoći je pokazala svoje iracionalne strane, politika vojne nadmoći se koristi kada je neophodo, dok je politika ekonomske nadmoći danas najkorešćenija. Pored toga, ove se politike često međusobno prožimaju.
Borba za sirovine je skoro uvek vojna (drugi svetski rat, američki rat za naftu koji i dalje traje), dok se borba za tržište kupaca vodi nešto suptilnije, ali nikako manje agresivno ili podmuklo. Kada Warner Brothers Studio snimi nov film, sa svih strana će vas, sa najrazličitijih strana (bilbordi, časopisi, tv, internet) napadati da taj film odgledate, i kasnije kupite na DVD-u. Pored toga, možemo uočiti smrt objektivne kritike (u slučaju kada dolazi iz ugla masovnih medija)-najnoviji Spajdermen će biti hvaljen bez obzira na potpuni nedostatak kvaliteta, .
Stvaranje pritiska (pojačanog težnjom za socijalizacijom) će prosečnu osobu koja je navikla da prihvata servirano naterati da taj film odgledam potrošiti novac, kao i vreme, koje bi moglo biti korisnije utrošeni, na besmislenu, zašećerenu zabavu. Popularizovanju fast-food kulture i religijskog iskustva doprinose svi bolokbasteri (namerna greška).
Ovakav film neće niti obrazovati niti kvalitetno podstaći na razmišljanje, već će se posvetiti promociji američkog načina života, obesmišljanju i banalizovanju nekih principa koji obeležavaju čovekovo postojanje oduvek (oduvek je bilo borbe svetlosti i tame, i biće je).
Postoje privremeni trendovi koji obeležavaju glavnotokovsku kulturu. Njima danas suprostavljene težnje za umetničkim kredibilitetom, spiritualnom nezavisnošću i postizanoj svesti o vrednosti kao grupne tradicije predstavljene, tako i zdravorazumske iskrenosti nad populizmom.
U doba hiperprodukcije smisla i besmisla, mnogo je teže nego nekada doći do istinskog i nepokvarenog. Ipak, volja i borben duh koji još uvek čuče u našim dušama, teraju nas da istrajemo. Smisao iznad forme!
Glava
Dosta je zanimljivo slediti Srbiju danas i pokušati da interpretiramo ovaj haos
Imamo:
Nacionaliste koji nisu nacionalisti jer se ne bore za očuvanje kulturnih i opštenarodnih odlika i pravaca, već veći deo vremena koriste da dokažu čitavom svetu nedostatak zdravorazumskog razmišljanja i osnovne logike, što se oslikava kroz praćenje pogrešnih opštih obrazaca
Demokrate koji bi se radije bacili pod točkove voza nego što bi odustali od ekih besmislenih projekata, ili bar smeštanje tih nežnji u racionalne okvire.
Ovo se može interpretirati kao odvlačenje pogleda ljudi od važnijih stvari (nezaposlenost, uzročno posledično siromaštvo, rasprodaja privrede itd.) Težnja ka homogenizaciji racionalne svesti i propagiranje EU kao nekakve obećane zemlje vodi ka nedostatku koncentrisanosti na faktuelne probleme ove zemlje i ovog društva, i njihova zamena nametanjem par osnovnih (obično sebično-ličnih) želja kao nešto čije je ispunjenje jedini put ka sreći i ispunjenju.
Kao takve, jedna druga politička gruoacija maskira opšti osećaj besciljnosti, koji i oni dele sa narodom, i posvećuju se borbi za moć, koja je, tako odrođena od stvarnosti, jednostavno iluzorna.
Ove zaludne principe multikulturalnosti i pro-zapadnjačke demokratije sa jedne, i kvazi-naciolizma koji sa tradicijom i indentitetom veze nema, treba zameniti zdravorazumskim težnjama. Treba pratiti vođe koji se posvećuju rešavanju problema i koji imaju jasnu viziju, a ne one koji se bore za moć i bolji socijalni položaj.
U nedostatku istih treba se samostalno fokusirati na važne stvari.
Ne lamentiraj nad kletom sudbinom i ne upadaj u fatalizam.
Ukolik je nešto zaprljano, očisti ga, ako je pokvareno, popravi ga, a ako je car go, nasmej se na sav glas, da te svi čuju!
Glava
Nije problem u povremenom puštanju u plebs egzotičnih stvari, već u propagiranju TUĐIH VREDNOSTI kao naših ličnih.
Ok je povremeno uživati u omiljenoj hrani, ali je potpuno glupo izučavati japansku kulturu ili afričke plesove, uz istovremeno ignorisanje naših autetničnih vrednosti, načina života, senzibiliteta i nepreglednog kulturnog blaga.
Tiranije su nam pokazale da se ljudima na vlasti ne da verovati, a da su demokratije ništa gore od tipičnog američkog poll-driven vođstva.
Ovde nažalost nema jednog izlaza.
Ukoliko su ljudi mudri, imaće mudre vođe, a ako nisu, nema ničega lošeg u presecanju par gordijevih čvorova, i razdrmavanju stvari.
7. Glava
Živimo u društvenom svetu, i to je nesrećna činjenica, ništa više.
--Ljudi ne žele da te razumeju, da te čuju, ili shvate.
--Ljudi ne žele da znaju nizašta što remeti njihov mali, jadni, second-hand svet.
--Ljudi žele da ih razumeš, da te uvuku u svoju malu igru, koja se sastoji iz brige za njihove probleme, probleme sveta, uz šta često ide želja da ti uvaljaju ili neku robi ili, još gore, način pogleda na svet. Polazimo od činjenice da se svi problemi dele u dve grupe-prave, i trivijalne.
--Svi lični problemi drugih ljudi su trivijalni.
--Ne dopusti im da te uvuku u svoje male egocentrične i glupavo-detinjaste igrarije, već primerom pokaži da ti ne trebaju.
--Ovaj svet se plaši osamljenosti i nerazumnih (onih koje je briga za humanističke ili bilo koje druge principe) ljudi, jer, oni su često vinovnoci promene.
--Nihilizam promoviše zdravorazumsko nasuprot ostrašćenom razmišljanju.
-- Nikakav politički sistem (što smo imali prilike da vidimo) ne može zameniti snažno i pravilno usmereno vođstvo.
--Aktivni nihilizam se suprotstavlja pasivnom nih, odnosno fatalizmu i promoviše borbeni duh u svakom pojedincu.
**Aknivni nihilizam veliča značaj individualne kulture, i sistema vrednosti svakog naroda nasuprot bilo kakvom multikulturalizmu CNN tipa.
Glava 8
Stara Grčka i Rim dali su osnove na kojima počivaju sve moderne velesile: demokratija, vladavina prava, multikulturalizama i materijalizam, kao i humanizam.
Ovi pokreti su trijumfovali tamo gde je izvršena anihilacija tradicije, njihovog jedinog i najljućeg protivnika, i to naročito u SAD.
Multikulturalizam i demokratija polako ubijaju i dovode u voljno izazvan položaj prema istoj državi, toj Državi u kojoj su ti pokreti doneli procvat, sve zbilje koja su prihvatile proameričke vrednosti.
Čak se i u tim zemljama pokazalo da je jedan sistem koji favorizuje volju većine ne može zameniti kvalitetno-usmereno vođstvo, a demkratko-multikulturalistički princip je i dalje u stalnom sukobu sa nacionalističko-tradicionalnom stranom.
Nema ovde mnogo filozofije, ili vam je važnije da imate brza kola i da letujete gde god poželite, ili da očuvate svoju kulturu, prirodu (bez koje ste mrtvi , i izbalansiran način života posvećenog pronalaženju suštine, a nepraćakanju u beskrajnim okeanima obesmišljene forme. Naravno, u politici je kao i u svemu ostalom potrebno prepoznati prave vrednosti i odbaciti lažne. Zdravorazumsko razmišljanje i delanje je izgubljena umetnost, koju bi valjalo ravitalizovati.
Glava 9
Kolonijalizam je doveo do osnova za multikulturalizam, iako mu to nije bila originalna namera, i do formiranja prve multikulturalne velesile.
Ona je nastavila-kroz neokolonijalizam i (gde god je moguće) nasilnu borbu za vojno-ekonomsku admoć, da praktikuje načine svojih tvoraca.
Postoje ozbiljni i postoje trivijalni problemi. Primer trivijelnog problema-obesmišljenja duha u modernom društvu: „da li ću kresnuti nešto večeras“.
Ozbiljni problemi imaju uticaj i na pojedinca i na šire prostore.
Ilija Đurđanović
Glava
Slavoj Žižek kaže da smisla nema premalo već previše. Da se mora stati, na neograničeno dugo vreme tj. vremenski period, i interpretirati. Pored toga što je ovaj stav verovatno subjektivistički, on nagoni na zanimljivo razmišljanje.
Opet cinično, jedan mislilac kaže, Niče naravno, da je čovek najusamljenija životinja. Uplovio je u usamljeni svet istorije. Životinja ne zna šta je bilo juče, i ne sluti šta će biti sutra. Ina oseća, ali to je daleko od racionalne misli, bezobzira šta se dešava u proameričkim glavama.
To možda deluje bezglavo, bez ikakvog smisla, ali da li je čovek odmakao daleko?
Najzanimljivije pitanje od svih je: Da li je rad izuzetnih pojedinaca išta vredeo?
Imamo internet, a koristimo ga za nabavku pornografije, besmisleno četovanje, zversko diskutovanje, i blogovanje, najveći katalizator besmisla u poznatom kosmosu!
Lista može ići u nedogled, od besmislenih TV programa na koje ljudi bukvalno troše čitave svoje živote,preko besomučnog konzumiranja, do prejedanja, Bena iskrenije ljubaavi u čoveka do one prema hrani, ali kada preterate, svatite gde ste zapeli. U ljubavi.
A globalno zagrevanje? Realno, sa trenutnim stanjem svesti, otopljavanje polarnih kapa i totalna katastrofa civilizacije kakvom je poznajemo je tu, gledano iz perspektive istorije ljudske rase, tj iza njegovog ugla.
Što je najgore, siguran sam da ima hiljadu stvari koje nam ni ne padaju na pamet. Opšta besciljnost življenja? Globalizacija? Izaberite sami. Ima ih na hiljade, zaista.
Rešenje?
Svako mora da postane svestane ovih problema.
Svako mora da se bori protiv ovih problema kako zna i ume.
Npr. Ja sam odlučio da ne posedujem automobil, telefon, da se bavim umetnošću, onom čistom, a ne bahatom i sporom, (muzikom i književnošću) našeg slovenskog naroda i svih onih koji su slobodnog duha, i da se ne osvrćem na tuđe lične muke i probleme.
Ovo mi ne rešava ni približno sve probleme, ali čini život zanimljivijim i ispunjenijim. Ako ne znaš šta da radiš, pročitaj ovo još jednom. Ako i dalje ne znaš:
-Idi razbij nešto u dvorištu
-Idi provedi vreme u šumi. Ne možeš pogrešiti sa šumom.
Glava
Sloveni su osuđeni na nestanak, trenutnu nesigurnost i napetost ja interpretiram kao prelaznu fazu, žive u disharmoniji između suštine i forme, duha i uma, između nebrojenih ratničkih i duhovnih invazija, u večnom nazadovoljstvu, primorani na boj, ili lamentiranje nad sopstvenom kletom sudbinom. U tom trku ne može se spoznati večni mir, već večiti rat.
Danas, nakon što smo se, posle vekova i vekova, prepustili samima sebi, leži u našim dušama goruća želja za preporodom.
Ukoliko želimo tu želju da pravilno uobličimo, moramo se okrenuti sebi, jer koren svih naših problema ne leži u tome što nas drugi ne razumeju, već što sami sebe ne razumemo. Rešenje nametnuto od spolja samo je oduvek bilo, privremeno, u duhu narodne „bure drži vodu dok majstori odu.“ Tako se svaka materijalistička ili pro-humanistička potraga ne završava ispunjenjem, već nepodnošljivim osećajem ispraznosti.
Poverenje po sopstvenoj duši više nego teška i osetljiva je radnja, te je treba započeti-svojevrsnim čišćenjem računa. Zapisano je da su Rimljani lukavo pokušali da potkupe slovenska plemena srebrnim stvarima (zdelama i vazama)-očigledno primenom taktike „podeli pa vladaj“, ali Sloveni nisu videli korist u primanju tih srebrnih „darova“. Ovo mudro odbacivanje tuđih, i lažnih, vrednosti treba da nam bude nadahnuće i putokaz.
Pazite, ovde se odnosimo prema lažnim vrednostima. Niko nije lud da se liši pomoći kompjutera, ali takođe nije lud da daje besmislene sume za stalne nadogradnje komponenti zarad igranja najnovijih „igrica“, ili softver koji se može naći u potpuno funkcionalnoj i slobodnoj varijanti. Ovo se može uprošćeno formulisati kao pohod za testiranje svih ideja kroz prizmu istorije i tradicije, i, nnogo puta do sada zanemarenog, zdravog razuma.
Glava
Politika ostvarivanja nadmoći velikih sila sada se može podeliti u tri oblika:
-politika religijske nadmoći
-politika ekonomske i političke nadmoći
-politika vojne nadmoći
Politika religijske nadmoći je pokazala svoje iracionalne strane, politika vojne nadmoći se koristi kada je neophodo, dok je politika ekonomske nadmoći danas najkorešćenija. Pored toga, ove se politike često međusobno prožimaju.
Borba za sirovine je skoro uvek vojna (drugi svetski rat, američki rat za naftu koji i dalje traje), dok se borba za tržište kupaca vodi nešto suptilnije, ali nikako manje agresivno ili podmuklo. Kada Warner Brothers Studio snimi nov film, sa svih strana će vas, sa najrazličitijih strana (bilbordi, časopisi, tv, internet) napadati da taj film odgledate, i kasnije kupite na DVD-u. Pored toga, možemo uočiti smrt objektivne kritike (u slučaju kada dolazi iz ugla masovnih medija)-najnoviji Spajdermen će biti hvaljen bez obzira na potpuni nedostatak kvaliteta, .
Stvaranje pritiska (pojačanog težnjom za socijalizacijom) će prosečnu osobu koja je navikla da prihvata servirano naterati da taj film odgledam potrošiti novac, kao i vreme, koje bi moglo biti korisnije utrošeni, na besmislenu, zašećerenu zabavu. Popularizovanju fast-food kulture i religijskog iskustva doprinose svi bolokbasteri (namerna greška).
Ovakav film neće niti obrazovati niti kvalitetno podstaći na razmišljanje, već će se posvetiti promociji američkog načina života, obesmišljanju i banalizovanju nekih principa koji obeležavaju čovekovo postojanje oduvek (oduvek je bilo borbe svetlosti i tame, i biće je).
Postoje privremeni trendovi koji obeležavaju glavnotokovsku kulturu. Njima danas suprostavljene težnje za umetničkim kredibilitetom, spiritualnom nezavisnošću i postizanoj svesti o vrednosti kao grupne tradicije predstavljene, tako i zdravorazumske iskrenosti nad populizmom.
U doba hiperprodukcije smisla i besmisla, mnogo je teže nego nekada doći do istinskog i nepokvarenog. Ipak, volja i borben duh koji još uvek čuče u našim dušama, teraju nas da istrajemo. Smisao iznad forme!
Glava
Dosta je zanimljivo slediti Srbiju danas i pokušati da interpretiramo ovaj haos
Imamo:
Nacionaliste koji nisu nacionalisti jer se ne bore za očuvanje kulturnih i opštenarodnih odlika i pravaca, već veći deo vremena koriste da dokažu čitavom svetu nedostatak zdravorazumskog razmišljanja i osnovne logike, što se oslikava kroz praćenje pogrešnih opštih obrazaca
Demokrate koji bi se radije bacili pod točkove voza nego što bi odustali od ekih besmislenih projekata, ili bar smeštanje tih nežnji u racionalne okvire.
Ovo se može interpretirati kao odvlačenje pogleda ljudi od važnijih stvari (nezaposlenost, uzročno posledično siromaštvo, rasprodaja privrede itd.) Težnja ka homogenizaciji racionalne svesti i propagiranje EU kao nekakve obećane zemlje vodi ka nedostatku koncentrisanosti na faktuelne probleme ove zemlje i ovog društva, i njihova zamena nametanjem par osnovnih (obično sebično-ličnih) želja kao nešto čije je ispunjenje jedini put ka sreći i ispunjenju.
Kao takve, jedna druga politička gruoacija maskira opšti osećaj besciljnosti, koji i oni dele sa narodom, i posvećuju se borbi za moć, koja je, tako odrođena od stvarnosti, jednostavno iluzorna.
Ove zaludne principe multikulturalnosti i pro-zapadnjačke demokratije sa jedne, i kvazi-naciolizma koji sa tradicijom i indentitetom veze nema, treba zameniti zdravorazumskim težnjama. Treba pratiti vođe koji se posvećuju rešavanju problema i koji imaju jasnu viziju, a ne one koji se bore za moć i bolji socijalni položaj.
U nedostatku istih treba se samostalno fokusirati na važne stvari.
Ne lamentiraj nad kletom sudbinom i ne upadaj u fatalizam.
Ukolik je nešto zaprljano, očisti ga, ako je pokvareno, popravi ga, a ako je car go, nasmej se na sav glas, da te svi čuju!
Glava
Nije problem u povremenom puštanju u plebs egzotičnih stvari, već u propagiranju TUĐIH VREDNOSTI kao naših ličnih.
Ok je povremeno uživati u omiljenoj hrani, ali je potpuno glupo izučavati japansku kulturu ili afričke plesove, uz istovremeno ignorisanje naših autetničnih vrednosti, načina života, senzibiliteta i nepreglednog kulturnog blaga.
Tiranije su nam pokazale da se ljudima na vlasti ne da verovati, a da su demokratije ništa gore od tipičnog američkog poll-driven vođstva.
Ovde nažalost nema jednog izlaza.
Ukoliko su ljudi mudri, imaće mudre vođe, a ako nisu, nema ničega lošeg u presecanju par gordijevih čvorova, i razdrmavanju stvari.
7. Glava
Živimo u društvenom svetu, i to je nesrećna činjenica, ništa više.
--Ljudi ne žele da te razumeju, da te čuju, ili shvate.
--Ljudi ne žele da znaju nizašta što remeti njihov mali, jadni, second-hand svet.
--Ljudi žele da ih razumeš, da te uvuku u svoju malu igru, koja se sastoji iz brige za njihove probleme, probleme sveta, uz šta često ide želja da ti uvaljaju ili neku robi ili, još gore, način pogleda na svet. Polazimo od činjenice da se svi problemi dele u dve grupe-prave, i trivijalne.
--Svi lični problemi drugih ljudi su trivijalni.
--Ne dopusti im da te uvuku u svoje male egocentrične i glupavo-detinjaste igrarije, već primerom pokaži da ti ne trebaju.
--Ovaj svet se plaši osamljenosti i nerazumnih (onih koje je briga za humanističke ili bilo koje druge principe) ljudi, jer, oni su često vinovnoci promene.
--Nihilizam promoviše zdravorazumsko nasuprot ostrašćenom razmišljanju.
-- Nikakav politički sistem (što smo imali prilike da vidimo) ne može zameniti snažno i pravilno usmereno vođstvo.
--Aktivni nihilizam se suprotstavlja pasivnom nih, odnosno fatalizmu i promoviše borbeni duh u svakom pojedincu.
**Aknivni nihilizam veliča značaj individualne kulture, i sistema vrednosti svakog naroda nasuprot bilo kakvom multikulturalizmu CNN tipa.
Glava 8
Stara Grčka i Rim dali su osnove na kojima počivaju sve moderne velesile: demokratija, vladavina prava, multikulturalizama i materijalizam, kao i humanizam.
Ovi pokreti su trijumfovali tamo gde je izvršena anihilacija tradicije, njihovog jedinog i najljućeg protivnika, i to naročito u SAD.
Multikulturalizam i demokratija polako ubijaju i dovode u voljno izazvan položaj prema istoj državi, toj Državi u kojoj su ti pokreti doneli procvat, sve zbilje koja su prihvatile proameričke vrednosti.
Čak se i u tim zemljama pokazalo da je jedan sistem koji favorizuje volju većine ne može zameniti kvalitetno-usmereno vođstvo, a demkratko-multikulturalistički princip je i dalje u stalnom sukobu sa nacionalističko-tradicionalnom stranom.
Nema ovde mnogo filozofije, ili vam je važnije da imate brza kola i da letujete gde god poželite, ili da očuvate svoju kulturu, prirodu (bez koje ste mrtvi , i izbalansiran način života posvećenog pronalaženju suštine, a nepraćakanju u beskrajnim okeanima obesmišljene forme. Naravno, u politici je kao i u svemu ostalom potrebno prepoznati prave vrednosti i odbaciti lažne. Zdravorazumsko razmišljanje i delanje je izgubljena umetnost, koju bi valjalo ravitalizovati.
Glava 9
Kolonijalizam je doveo do osnova za multikulturalizam, iako mu to nije bila originalna namera, i do formiranja prve multikulturalne velesile.
Ona je nastavila-kroz neokolonijalizam i (gde god je moguće) nasilnu borbu za vojno-ekonomsku admoć, da praktikuje načine svojih tvoraca.
Postoje ozbiljni i postoje trivijalni problemi. Primer trivijelnog problema-obesmišljenja duha u modernom društvu: „da li ću kresnuti nešto večeras“.
Ozbiljni problemi imaju uticaj i na pojedinca i na šire prostore.
Ilija Đurđanović
