SUEDE - ANIMAL NITRATE
Like his dad you know that he's had
Animal nitrate in mind
Oh in your council home he jumped on your bones
Now you're taking it time after time
Oh it turns you on on now he has gone
Oh what turns you on now your animal's gone?
Well he said he'd show you his bed
And the delights of the chemical smile
So in your broken home he broke all your bones
Now you're taking it time after time
What does it take to turn you on, on
Now he has gone?
Now you're over 21?
Now your animal's gone?
Animal, he was animal, an animal
Ha-ha-ha… Kakav je Bret Anderson bio kralj kada se sa svojom grupom Suede pojavio 1993. godine na dodeli Brit Awards ispred uštogljene i blazirane publike, koja je došla da sluša nastupe Fila Kolinsa, Roda Stjuarta i Eni Lenoks. Nosio je razdrljenu mrežastu majici koja mu je jedva pokrivala polovinu grudi i udarao se bespoštedno mikrofonom po zadnjici, leđima okrenut publici. Izgledao je kao biseksualna kurva na heroinu… Treba videti te face zbunjenih britanskih bumbara i starleta nakon završetka nastupa grupe Suede. Verujem da su, nakon što su došli sebi, postavljali sledeća pitanja: Šta je ovo bilo, leba ti? Da nije neka greška?
Ovo je bio jedan od najsvetlijih momenata u istoriji muzičke industrije, barem što se tiče nastupa uživo…i, da…vi, uštogljeni, blazirani i uškopljeni, ste greška te industrije, a ne Suede.
Bret je preko noći postao seks simbol, a grupa, iako nikad nije bila najpopularnija u talasu takozvanih britpop bendova, izdala je još nekoliko odličnih albuma tokom decenije i ostala jedna od najkvalitetnijih muzičkih pojava kojima nas je Ostrvo zatrpavalo tokom devedesetih.
Ovi momci nisu oponašali tada popularan simfo/Bitlsi zvuk, niti se trudili da budu bolji Morisi od Morisija, iako su delili isto muzičko nasleđe kao i svi britanski pop-rok sastavi tog doba. Nije im bilo potrebno da izmuzu od kvalitetnih, pored onolikog talenta kog su imali. Praktično su, uz novinare, stvorili pokret, a da nije bilo ovog nastupa, ne bi bilo ni mogućnosti za medijsku pompu oko nadolazećeg britpopa. Glavnu osobenost zvuku grupe Suede dali su neobičan Andersonov vokal i izuzetni gitarista Bernard Batler (pesma Pantomime Horse sa prvog albuma grupe je jedan od boljih pokazatelja njegovog sviračkog i kompozitorskog umeća).
Animal Nitrate je odlična pesma, čak i da nekako možemo potisnuti lucidni nastup grupe (ali, zašto bismo to sebi radili…). Međutim, kao što je slučaj i sa pesmom Karma Police, kasnija objašnjenja autora šta su to zapravo napisali, umanjuju sve ono do čega je naša percepcija stizala svih ovih godina. Anderson u nedavnim intervjuima ističe kako se stihovi isključivo odnose na korišćenje narkotika (Amyl Nitrate). Ako je tako, ovo je jedan od najpovršnijih tekstova napisanih na tu temu u istoriji muzike. Deluje čak i glupo da odličan tekstopisac ponudi tako jeftine stihove kao singl sa albuma. Istina je da je Anderson bio, ili i ostao, težak ovisnik. Sve možemo shvatiti i na takav način… Ili…
Hajde da, barem na tren, zanemarim ono ekskluzivno pravo koje ima autor na tumačenje sopstvenog dela i usredsredim se na ono što učine godine u odnosu prema svom stvaralaštvu iz mlađih dana. Svaka naša rečenica može dovesti do jače oluje nego što je ona koju je izazvao leptir tako što je otresao polen sa krila. Kako prolaze godine, tako se menjaju i interesovanja kod čoveka. Sa njima i kriterijumi. Isti čovek može jedno delo sa dvadeset godina oceniti kao izuzetno, a sa trideset kao poraz ljudskog duha na papiru. Da li je ovaj stariji pametniji? Ne mora nužno da znači. U pitanju su dva različita pogleda na istu stvar. Može da se desi i takav paradoks da obojica budu u pravu. Ništa neobično… Zamislite samo da valjak posmatrate sa dve različite strane. Autori su kao i ostali ljudi, skloni prolaženju kroz različite faze razmišljanja, nadogradnje ili urušavanja sopstvene ličnosti i dela. Kada stignemo do tačke B možemo čak i negirati da smo pošli iz tačke A. Zašto to ljudi rade? Ponekad je i nama samima neshvatljivo to da smo mislili da je bolji pravac do B onaj koji vodi iz A, od onog koji vodi iz C…ili D. Tu gde smo, postoji uvek mogućnost da nam se proširi svest o mogućim pravcima delovanja. Možda dođe do neke revizije prvobitne priče, stida što smo se uopšte petljali u obradu nekih tema, smekšavanja stava ili, najprostijeg - traženja novog pravca, lakšeg puta do publike, u ovom slučaju.
Poznato je koliko se mladima rašire okice kad neko kaže kako je pesma o drogi. Istim tim mladima, okosnici muzičke industrije, skupio bi se anus na verovatnije značenje ove pesme. Ili, ne bi, jer kako kažu stihovi: Oh, it turns you on.
Sedamdesetih je Bouvi vrlo otvoreno pričao o svojoj biseksualnoj prirodi. Danas…ne.
Kako se stari, tako se dobijaju i priznanja za minuli rad - skladište vas u sarkofag, sve sa plaketom. Kako se stari, tako se i sve više izbegava razgovor na pojedine teme, koje su skloni da pokreću mlađi pojedinci.
Suede su 1993. godine pokrenuli ovom pesmom jednu lavinu nagađanja. Sva su, manje-više, patila od želje da ljudi saznaju sa kim se Bret Anderson jutrom budi - sa devojkom ili mladićem. Nagađanja prečesto toliko maše cilj da završe u turu onog ko ih je servirao, ali je nešto neobičnije od obične priče o drogiranju evidentno iz druge strofe: Pa, rekao je da će ti pokazati krevet i ushićenja hemijskog osmeha; Tako je u slomljenom domu slomio tvoje kosti, sada ga uzimaš s vremena na vreme.
Celu priču usložnjava pominjanje oca drugog lirskog subjekta koji prvog tretira kao objekat, te kasnijeg refrena: Šta ti treba da bi se naložio sada kada ga više nema, sada kad si punoletan/na, sada kad nema više tvoje životinje.
Pesma o drogi ili pesma o napasniku, mračnom objektu želja u mladosti napastvovane osobe, koja seksualno zadovoljstvo jedino može postići simuliranjem silovanja? Ili i jedno i drugo, ako onaj pominjani valjak gledamo odgore… Bret Anderson je mogao poći od književnog postupka oneobičavanja i predočiti nam pravu tematiku kroz prikladniju priču o drogi, hemijskom stimulansu. Zašto taj stimulans ne bi bio korišćen od strane napasnika da namami svoju žrtvu, pa se kasnije pretvorio u sećanje na mračno seksualno zadovoljstvo kod napastvovanog?
Postoji i spot za ovu pesmu u kojem Bret Anderson mazi svinjsku glavu. Postoji i već pominjani nastup. U kakvom su sadejstvu ove dve činjenice sa pričom koju Bret Anderson ovih dana servira kao temu pesme Animal Nitrate? U nikakvom. Pesme o drogi su sa nama još od prvih zvučnih zapisa bluzera sa delte Misisipija. Nekako želim da verujem da savremenije doba donosi i sve hrabrije pojedince, a ne samo repliciranje prošlosti.
Otvaranje mračnih tema i beskompromisna, često i iritantna, priča o njima potrebniji su savremenom društvu mnogo više od prećutkivanja, guranja stvarnosti pod tepih. Koliko god bilo uznemiravajuće seksualno napastvovanje dece, svako naše ignorisanje takvih vesti, pa čak i zaustavljanja na onim licemernim obaveštenjima tipa strašno je što se to dešava, zapravo više govore o našoj, nego o sramoti psihički obolelih ljudi. A, ako neko želi gurnuti ono što valja od sopstvenog stvaralaštva pod tepih, jer se bolje prodaju neke druge teme…pa, svakom na čast sopstveni odnos prema životu.
Miloš Živanović