Mali Budo je najnoviji ispušak srpske kvazi kinematografije, i vuku ga gore samo solidni glumci, jer radnje i, verovali ili ne, nema. Sve su to sličice i slike, začinjene prizemnim i priprostim humorom, koji katkad i proradi. Sve ostalo je skupa oprema, skupa montaža, i povremene scene lomljave nevinih i krivih, koje podsećaju na neke ranije klasike novosrpskog filma (Rane, Do koske).
Doduše, i nemam koga da krivim, osim nesposobnog Dimitrija Vojnova koji može da razradi priču, ali ne ovo, jer je ipak film nastao tako što mu je koscenarista recitovao četiri sata nešto na crnogorskom, da ne kažem lupao fore. Ako tako nastaju filmovi, ja se odričem domaćeg filma uopšte.
Dobro, gegova ima. Izbor za glavnog glumca je valjan, jer je čovek savršen za ulogu dođoša koji pokušava, uz pomoć prljavog inspektora-rođaka, za zezanje, jer to je ideal svih mladih srba, zar ne. Neće pomoći ni to što je film ispljuvan u punoj bioskopskoj sali u kojoj sam bio. O ne. Ako spremaju nešto novo, nek ne zovu mene. Nek zovu nekog drugog, baš me briga. Idite i podržite Ministarstvo Kulture Republike Srbije. Samo izvolite.
Ilija Đurđanović