Koliko nam televizija krade "ono nešto" i koliko smo zavisni od nje? Svojevremeno sam pročitala da previše vremena provedenog uz ekran, kao posledicu donosi nedostatak kreativnosti i inspiracije. Zbilja,televizija nas iscrpljuje, što prezasićenošću brojnim i brojnim podacima koji ni po čemu nisu relevantni za kvalitet našeg života, što činjenicom da nam "serviranje" audio-vizuelnih sadržaja ne ostavlja prostor za lično i individualno tumačenje događaja i ponašanja ljudi oko nas. Televizija nam, kao medijum, samo naizgled nudi obilje mogućnosti i saznanja a zapravo,u stanjima koncentrisanog praćenja sadržaja na ekranu, naša percepcija i sposobnost razmišljanja slabi. Jednostavno, upijamo ono što nam se prezentuje gurajući i potiskujući sopstvene mogućnosti ispod toga.
Kada bi se napravila paralela između čitanja i gledanja televizije, razlika o kojoj govorim bila bi još uočljivija. Stimulacija misaonih procesa koju potpomaže čitanje, biva onemogućena odlivom naše energije od strane uređaja koji emituju elektromagnetno zračenje. O tome se dosta govorilo prethodne decenije i vođene su brojne debate o štetnom uticaju ovakvih vidova zračenja na ljude. Ali adekvatno rešenje,kada su u pitanju TV prijemnici, još uvek nije pronađeno.
Za kraj,treba naglasiti da digitalna tehnologija svakako ima i svojih prednosti a ne samo mana. Zahvaljujući njenoj rasprostranjenosti, ruralnim i manje razvijenim delovima sveta otvoren je prozor ka bogatijoj i sadržajnijoj stvarnosti. Takođe, gerontološkoj populaciji ona predstavlja nepresušan i nezamenljiv izvor razonode i utehe onda kada samoća zavlada i ophrva.. Ljudima koji su zbog određenog zdravstvenog stanja prinuđeni da veći deo vremena provedu u krevetu, televizija razbija monotoniju i dosadu i bar polovično ispunjava vreme.
Tako da bi zaključak bio da je tajna kao i uvek - u umerenosti. Sve što se ne konzumira previše, nije u mogućnosti da izazove promene unutar onoga ko isto i koristi.
Iva Pavlović