Od praistorije do današnjih dana ljudi su koristili najrazličitije materijale za izgradnju kuća: od blata, pletera i lepa, granja, pruća, trske, preko ćerpiča, cigala, kamenih blokova, do betona, stakla, automobilskih guma i plastike... Niko do sada, međutim, nije koristio knjige kao građevinski materijal, ali eto, desilo se, najzad, i to.
Javna biblioteka u Kanzasu, osnovana 1873, najstarija je i jedna je od tri najveće biblioteke u Kanzasu, SAD. Njen južni zid izgrađen je u obliku korica nekih od najpoznatijih knjiga na svetu: „Gospodar prstenova“ (Dž. R. R. Tolkin), „Farenhajt 451“ (Rej Bredberi), „Avanture Haklberi Fina“ (Mark Tven), „Ubiti pticu rugalicu“ (Harper Li), „Romeo i Julija“ (Vilijem Šekspir) itd.
Slovački umetnik Matej Kren podigao je kuću od knjiga, utrošivšii nekoliko hiljada starih knjiga za to. Kuća je visoka gotovo deset metara, ima nekoliko prostranih soba i lučnih prolaza, kao i prozore i sve to od – knjiga.
Matej Kren nije jedini koji se toga dosetio: umetnica Marta Minujin podigla je Vavilonsku kulu od knjiga, Miler Lagos sagradio je iglu od knjiga, Đenet Kardif i Džordž Burs Miler podigli su malu kuću od knjiga, dok se mnoge kuće da decu mogu naći u javnim bibliotekama (Gradska javna biblioteka u Ajovi, Trondhajm biblioteka).
Očito je da postoji prisna veza između ljudi i knjiga i ljudi i kuća u kojima žive (borave). Ako pogledamo malo pažljivije, uočićemo da postoji sličnost u podizanju zgrada i biblioteka - jedni na druge liče - svoj lični pečat ostavljamo i u jednom i u drugom: podižući zgrade, oblikujemo ceo jedan grad, udahnjujemo mu svežinu, dušu, dok podižući biblioteke utiskujemo svoja najintimnija stremljenja, htenja, ukus.
Postoje delovi grada u kojima smo boravili kao deca, odrastali i prvi put se zaljubljivali, baš kao i prve ljubavi u svetu knjiga – one koje su nas prve očarale, začarale, osvojile. Postoje delovi grada koje više ne posećujemo, koji su trošni i oronuli, zaboravljeni. Tako i knjige u policama samotno stoje i skupljaju prašinu, jer im se više ne vraćamo. Ali, postoje zato i oni delovi grada u koje ćemo uvek rado svratiti, i po nekoliko puta na dan, kao što postoje knjige kojima se uvek iznova vraćamo.
Izađite stoga na ulice svoga grada i dobro ga osmotrite. Videćete da „knjige i gradovi imaju mnogo toga zajedničkog: puni su priča.“ (Danijel Spejt) Danas više nego ikad.
Javna biblioteka u Kanzasu, osnovana 1873, najstarija je i jedna je od tri najveće biblioteke u Kanzasu, SAD. Njen južni zid izgrađen je u obliku korica nekih od najpoznatijih knjiga na svetu: „Gospodar prstenova“ (Dž. R. R. Tolkin), „Farenhajt 451“ (Rej Bredberi), „Avanture Haklberi Fina“ (Mark Tven), „Ubiti pticu rugalicu“ (Harper Li), „Romeo i Julija“ (Vilijem Šekspir) itd.
Slovački umetnik Matej Kren podigao je kuću od knjiga, utrošivšii nekoliko hiljada starih knjiga za to. Kuća je visoka gotovo deset metara, ima nekoliko prostranih soba i lučnih prolaza, kao i prozore i sve to od – knjiga.
Matej Kren nije jedini koji se toga dosetio: umetnica Marta Minujin podigla je Vavilonsku kulu od knjiga, Miler Lagos sagradio je iglu od knjiga, Đenet Kardif i Džordž Burs Miler podigli su malu kuću od knjiga, dok se mnoge kuće da decu mogu naći u javnim bibliotekama (Gradska javna biblioteka u Ajovi, Trondhajm biblioteka).
Očito je da postoji prisna veza između ljudi i knjiga i ljudi i kuća u kojima žive (borave). Ako pogledamo malo pažljivije, uočićemo da postoji sličnost u podizanju zgrada i biblioteka - jedni na druge liče - svoj lični pečat ostavljamo i u jednom i u drugom: podižući zgrade, oblikujemo ceo jedan grad, udahnjujemo mu svežinu, dušu, dok podižući biblioteke utiskujemo svoja najintimnija stremljenja, htenja, ukus.
Postoje delovi grada u kojima smo boravili kao deca, odrastali i prvi put se zaljubljivali, baš kao i prve ljubavi u svetu knjiga – one koje su nas prve očarale, začarale, osvojile. Postoje delovi grada koje više ne posećujemo, koji su trošni i oronuli, zaboravljeni. Tako i knjige u policama samotno stoje i skupljaju prašinu, jer im se više ne vraćamo. Ali, postoje zato i oni delovi grada u koje ćemo uvek rado svratiti, i po nekoliko puta na dan, kao što postoje knjige kojima se uvek iznova vraćamo.
Izađite stoga na ulice svoga grada i dobro ga osmotrite. Videćete da „knjige i gradovi imaju mnogo toga zajedničkog: puni su priča.“ (Danijel Spejt) Danas više nego ikad.
