"I think nobody does anything from happiness, happiness is the state you don’t want to change. Happiness is the state that is not creative. You're just happy that’s it. But if you are miserable, you have better chance to be artist, because there is so much material you could work with.”
Ako spojite ovaj citat Marine Abramović sa retkom sposobnošću artikulisanja konkretnih osecanja u muziku neminovno dobijate dobar album. Na ovoj listi se nalazi nekoliko umetnika koji su shvatali ovo, ali i nekoliko (ovogodišnjih) albuma koji se ne oslanjaju na tragedije iz svog života, ili bar ne tako velike, već one svakodnevne i svakom bliske.
Ako spojite ovaj citat Marine Abramović sa retkom sposobnošću artikulisanja konkretnih osecanja u muziku neminovno dobijate dobar album. Na ovoj listi se nalazi nekoliko umetnika koji su shvatali ovo, ali i nekoliko (ovogodišnjih) albuma koji se ne oslanjaju na tragedije iz svog života, ili bar ne tako velike, već one svakodnevne i svakom bliske.
Leonard Cohen - You Want It Darker
Ovaj (nažalost poslednji) album svojevrsnog boema rok muzike je i vise nego potpis na izvrsnu karijeru i neka vrsta njenog zaključka. Cohen nas ponovo šalje u stanje koje samo on moze proizvesti svojim prodornim glasom i elegantnim spiritualnim instrumentalima. Ovaj album ne bih rekao da je depresivan, vise kao jedno elegantno i setno "Zbogom"; raskrštavanje i svođenje računa pred put. Ima povremenih referenci na neke stare događaje i momente iz njegovog zivota i njemu svojstvenih religijskih tema što se sasvim uklapa u temu albuma. Cohen kao da se kroz album polako, sve više i više miri sa činjenicom da je kraj tu odma iz ćoška, ali da nema potrebe tugovati za životom, bilo bi sebično tražiti od njega bilo šta još.Touché Amoré - Stage Four
Jedan od najsrceparajućih albuma, ne samo ove godine, već (ako mi dozvolite usud) verovatno ikada je album Stage Four fantastičnog sreamo benda Touche Amore. Ovo im je četvrti album, što se može zaključiti i iz imena, ali uzimajući u obzir i smrt majke frontmena, može se i shvatiti kao referenca na stadijum raka (od koga je umrla njegova majka). Stavljajući album u taj kontekst, tekstovi su jasniji i očigledniji. Tekstualno ceo album se oslanja na tu temu i Jeremy-jevo nošenje sa svetom i samom tragedijom. Muzički se oslanjaju na alternativne, pop-punk instrumentale koji se predivno slažu sa Jeremy-jevim strasnim vokalom i "outburstom" emocija. Album je emotivno jako moćan, i stvarno ga je tesko slušati, ali je svakako vredan toga.Preoccupations - Self-titled
Preoccupations je novo ime kanadskog post-punk benda Viet Cong. Sa promenom imena, dosao je i novi zvuk. Tema album je ostala ona ista zbunjujuća depresija, anksioznost i strah, samo ovog puta bolje zapakovana u smislu produkcije, kontrolisanija i oblikovanija. Pored toga, što se soničnih promena tiče ubačeno je dosta sintova koji su promenili vajb albuma i doprineli atmosferi celokupnog projekta. Album je prepun repetativnih i tvrdih ritmova koji izazivaju određenu dozu ravnodušnosti prema svemu. Ako vam treba malo rasejanosti ovih zimskih dana, melanholije i "dnevne doze" osećanja beskorisnosti, onda je ovo pravi album za vas.Nick Cave and the Bad Seeds - Skeleton Tree
Ovaj album obeležava povratak Nick Cave-a nakon smrti njegovog sina. S obzirom na to da Cave često koristi patnju u svojoj muzici, bilo je očekivano da ce se dotaći ove tragedije. Ton albuma je potpuno depresivan i razarajuć, stvara neverovatan osećaj tenzije kroz ceo album. Drone instrumentali prodiru kroz svaki atom i zvuce skoro sasvim improvizovano. Teme variraju sve od ljubavi do gubitka i smrtnosti. Zadivljujuća je kolicina tuge na ovom albumu, a još vise me fascinira nacin na koji je Cave uspeo sve da pretoči u muziku, nije samo jos jedno korišćenje tragedije da bi se napravio “dobar” album, već je sasvim iskrena i ogoljena patnja. Čini mi se čak da je dobar deo albuma napisan pre tragedije. Album je veoma suptilan i tih, što u kombinaciji sa Nick-ovim izlomljenim glasom daje odličnu kombinaciju. Na kraju albuma oseća se kao da Nick, kroz pesme, zajedno sa slušaocem doživljava (prekopotrebnu) katarzu nakon svega ovoga i nastavlja (koliko toliko) lakšim korakom kroz život.Daughter - Not To Disappear
Ovo je jako čudan album. Stvara hladan osećaj koji vas ne odbija već zove da izađete i osetite kako vam prolaze žmarci niz kičmu, prijatno se rastresete i prepustite melanholičnom zvuku. Album je mešavina indi-popa, gothica, post-panka, dream popa, post rocka uz povremene momente shoegaze naslojavanja gitara, ali moze se preskočiti celo nabrajanje i nazvati nekom vrstom spektralne zvezdane smeše (ljubičaste, ako smem da dodam). Što se tekstova tiče, za temu uzimaju realne svakodnevde price i “muke” i istovremeno od njih prave neki primamljiv narativ, bez potrebe ikakvog romantizovanja situacije. Serviraju ih sirove, ali čudno privlačno obojene i ispričane. Album je tematski i narativno prizeman, ali ga silni atmosferični instrumentali (gorepomenuta "spektralna zvezdana smeša") dižu jako visoko i time čine odličnu kombinaciju.Mladen Ilić