Leteo sam iznad kanjona kroz koji je tekla tirkizno zelena reka, puna virova. Dok sam leteo, razmišljao sam da li sanjam ili je ovo što vidim zbilja.
Najednom, ugledao sam voćnjak u cvatu. Privukle su me njegove neobične boje. Ugledao sam bele, narandžaste, roze, plave i žute cvetove. Nikada ranije nisam video krošnju drveta sa takvim spektrom boja. Sputivši se niže, gotovo metar iznad zemlje, našao sam se u voćnjaku.
Iznenada, pred sobom sam ugledao ženu u crnoj haljini do zemlje. Kako sam joj se približio, u meni se javio osećaj strahopoštovanja i nekog čudnog, pozitivnog uznemirenja. Hteo sam da joj priđem još bliže, ali mi neka snažna sila to nije dozvolila. Njen blaženi pogled ispunio me je radošću. U glavi sam čuo tihe reči, glas koji dušu umiruje:
„Došao si sa određenim zadatkom na svet, završi ga. Tu sam da ti pomognem.“
Nedugo potom, obišao sam crkvu svete Petke na Kalemegdanu. Ušavši, osetio sam kako predivan mir prožima celo moje biće. Privuklo me je svetlo kandila koje je osvetljavalo veliku ikonu. Osetio sam blagi drhtaj u telu. Da, to je bila žena koju sam sanjao. Suze su mi potekle niz obraze. Nisam želeo da ih zaustavim.
Izašavši iz crkve, osećao sam se kao da sam se oslobodio teškog tereta koji sam do tada nosio na leđima. Danima sam osećao blaženstvo i neku novu snagu. Dugo sam razmišljao o zadatku koji mi je poveren dolaskom na svet.
I tada sam shvatio: jasno mi je bilo da su se ljudi udaljili od majke Prirode - moja je životna misija da ih Prirodi vratim. Prenosiću poruku svete Petke, da vole i čuvaju Prirodu, jer ako ona nestane - nestaćemo i mi.
Tako sam, eto, postao planinar.
Dragan Pavlović