Režija i scenario: Filip Kaufman
...Ili u prevodu "Banda Kola Jangera i Džesija Džejmsa". Neću da tupim mnogo o ovom filmu jer je Nebojša Pajkić već napisao izvrstan tekst o Filipu Kaufmanu u odličnoj knjizi Holivudski rukopis. Takođe, neću ni da vam prepisujem Vikipediju. U stvari, hoću samo da uživam u ovom suncu u parku do početka nastave. Joj, kakav celulit... Ne, ipak je bolje da nastavim da kuckam.
Ovo je prljavi vestern film režiran pod uticajem francuske škole šezdesetih. Kaufman je takav autor da ga nije moglo zanimati ništa manje od diverzije čuvenog mita o Džesiju Džejmsu. On je bio obična lopovčina i bitan je za američku istoriju kao Gazda Jezda za našu. I ne samo to...svoju harizmu je iskoristio za gaženje preko leševa ne bi li stigao do uspeha. A uspeh...bio je lopov.
U centru filma je priča o tome kako su harizmatični lopovi stigli u nepoverljivu vukojebinu gde niko više ne želi stavljati novac u banku jer se boje lopova. Heh.
Lopovi, nenaviknuti na takav, malograđanski odnos prema njihovom zanatu, odluče se na to da postanu i glumci, političari, pa i sami bankari, obećavši narodu tone zlata ako se uloži pametno. Ukratko, ovako Mlađan Dinkić godinama zida Skadar nad Srbijom.
Kaufman je jedan od najboljih reditelja sedamdesetih i u njegovim rukama ovo postaje uspešna egzekucija nekih dubljih motiva, a to su raskol unutar ekipe, kolektiva lopova i sumanuta harizma koja vodi do propasti.
Dva glavna junaka, Kol Janger, u tumačenju odličnog Klifa Robertsona i Džesi Džejms, u tumačenju još boljeg Roberta Divala, su alfa mužjaci, u prevodu - dva jarca na brvnu koje podupiru zlosrećni dabrovi, ostali članovi bande.
Janger, koji luta od halucinacija, pa sve do odlične scene gde se ranjen u kavezu uspravlja pred gubilištem i poprilično gnusno prikazanim ljudima, i Džejms, lažni propovednik, su na izvestan način i rediteljev obračun sa svim onim jajarama koji nam sa televizije, iz crkve, škole, sole pamet, podstiču na promene, a zatim pobegnu. Ovo je film o Isusu Hristu sa druge, mračne i nerealne strane ogledala, dakle o profesionalnim demagozima.
I ne samo to. Ovo je jedan od najrealnijih vesterna, sve sa izvrsnom scenom masakra nad bandom, odličnom fotografijom i glavnim glumcima na vrhuncu svojih karijera. Volter Hil se osam godina kasnije u svom klasiku Jahači na duge staze pozabavio istim mitom, na drugačiji način, glorifikujući osećaj časti porodice Janger. Bili su lopovi. Samo toliko.
Miloš Živanović
...Ili u prevodu "Banda Kola Jangera i Džesija Džejmsa". Neću da tupim mnogo o ovom filmu jer je Nebojša Pajkić već napisao izvrstan tekst o Filipu Kaufmanu u odličnoj knjizi Holivudski rukopis. Takođe, neću ni da vam prepisujem Vikipediju. U stvari, hoću samo da uživam u ovom suncu u parku do početka nastave. Joj, kakav celulit... Ne, ipak je bolje da nastavim da kuckam.
Ovo je prljavi vestern film režiran pod uticajem francuske škole šezdesetih. Kaufman je takav autor da ga nije moglo zanimati ništa manje od diverzije čuvenog mita o Džesiju Džejmsu. On je bio obična lopovčina i bitan je za američku istoriju kao Gazda Jezda za našu. I ne samo to...svoju harizmu je iskoristio za gaženje preko leševa ne bi li stigao do uspeha. A uspeh...bio je lopov.
U centru filma je priča o tome kako su harizmatični lopovi stigli u nepoverljivu vukojebinu gde niko više ne želi stavljati novac u banku jer se boje lopova. Heh.
Lopovi, nenaviknuti na takav, malograđanski odnos prema njihovom zanatu, odluče se na to da postanu i glumci, političari, pa i sami bankari, obećavši narodu tone zlata ako se uloži pametno. Ukratko, ovako Mlađan Dinkić godinama zida Skadar nad Srbijom.
Kaufman je jedan od najboljih reditelja sedamdesetih i u njegovim rukama ovo postaje uspešna egzekucija nekih dubljih motiva, a to su raskol unutar ekipe, kolektiva lopova i sumanuta harizma koja vodi do propasti.
Dva glavna junaka, Kol Janger, u tumačenju odličnog Klifa Robertsona i Džesi Džejms, u tumačenju još boljeg Roberta Divala, su alfa mužjaci, u prevodu - dva jarca na brvnu koje podupiru zlosrećni dabrovi, ostali članovi bande.
Janger, koji luta od halucinacija, pa sve do odlične scene gde se ranjen u kavezu uspravlja pred gubilištem i poprilično gnusno prikazanim ljudima, i Džejms, lažni propovednik, su na izvestan način i rediteljev obračun sa svim onim jajarama koji nam sa televizije, iz crkve, škole, sole pamet, podstiču na promene, a zatim pobegnu. Ovo je film o Isusu Hristu sa druge, mračne i nerealne strane ogledala, dakle o profesionalnim demagozima.
I ne samo to. Ovo je jedan od najrealnijih vesterna, sve sa izvrsnom scenom masakra nad bandom, odličnom fotografijom i glavnim glumcima na vrhuncu svojih karijera. Volter Hil se osam godina kasnije u svom klasiku Jahači na duge staze pozabavio istim mitom, na drugačiji način, glorifikujući osećaj časti porodice Janger. Bili su lopovi. Samo toliko.
Miloš Živanović