Hanni El Khatib je poprilično poznato ime u Los Anđelesu. Njegova muzika korišćena je u reklamama za Captain Morgan, Sky Atlantic, Nike i Nissan, dok svoje pesme opisuje kao zvuk za sve one koje je pogodila puška ili udario voz. Interesantno, zar ne?
Do sada je objavio dva albuma: Will the Guns Come Out (2011) i Head in the Dirt (2013), koji sada predstavljamo. Prvi album sadrži osam originalnih numera i tri obrade, a album Head In The Dirt je producirao Dan Auerbach iz čuvenih modernih ikona Black Keys. Uživo ga prate bubnjar Ron Marinelli, basista Adrian Rodriguez i svirač gitare i klavijatura Hayden Tobin.
Muzika je poprilično čisto producirani garažni rock, ali sa komercijalnom notom, i glorifikacijom američkog sna, šta god to danas predstavljalo. Sam album je rokački, ca koncentracijom na pop-rock bazirano rifovanje i emotivne tekstove. Na ovom disku ima i drugih uticaja, npr: Nobody Move ima par ska trenutaka, a naredna Can't Win 'em All je dosta čudna, i prepuna stoner rock vajba. Kompletna slika je, kao što smo i naveli, pop-orjentisana, čisto producirana, i nekako sterilna, pored izmučenog Hannijevog albuma. Ovo je album za plažu, ne za klub. Kome se to dopada, neka slobodno zaroni u ove ne tako očaravajuće, ali sasvim definitivno letnje muzičke vibracije.
Ocena: 2/5
Ilija Đurđanović
Do sada je objavio dva albuma: Will the Guns Come Out (2011) i Head in the Dirt (2013), koji sada predstavljamo. Prvi album sadrži osam originalnih numera i tri obrade, a album Head In The Dirt je producirao Dan Auerbach iz čuvenih modernih ikona Black Keys. Uživo ga prate bubnjar Ron Marinelli, basista Adrian Rodriguez i svirač gitare i klavijatura Hayden Tobin.
Muzika je poprilično čisto producirani garažni rock, ali sa komercijalnom notom, i glorifikacijom američkog sna, šta god to danas predstavljalo. Sam album je rokački, ca koncentracijom na pop-rock bazirano rifovanje i emotivne tekstove. Na ovom disku ima i drugih uticaja, npr: Nobody Move ima par ska trenutaka, a naredna Can't Win 'em All je dosta čudna, i prepuna stoner rock vajba. Kompletna slika je, kao što smo i naveli, pop-orjentisana, čisto producirana, i nekako sterilna, pored izmučenog Hannijevog albuma. Ovo je album za plažu, ne za klub. Kome se to dopada, neka slobodno zaroni u ove ne tako očaravajuće, ali sasvim definitivno letnje muzičke vibracije.
Ocena: 2/5
Ilija Đurđanović