Iz Sankt Peterburga nam dolazi bend „Tornado Kid“ koji kombinuje hard rok i bluz sa salonskom atmosferom iz filmova o Divljem zapadu. Ozbiljnost (vezana za samu izvedbu) i zajebancija (vezana za atmosferu) su savršeno izbalansirane. Svidelo mi se što se na albumu „Hateful 10“ mogu čuti i uplivi panka, garažnog roka i bržeg stonera, dozirani taman toliko da ne prevagnu nad osnovom, ali da ipak daju itekako dobar šmek pesmama.
Deset numera, spakovanih u malo jače od pola sata, su na najvišem mogućem nivou što se ideja i samog sviranja tiče. Što se produkcije tiče, smatram da je određena „prljavost“ pravi pogodak: jasni su instrumenti, kao i vokal – nema teorije da vam neki zvuk promakne. Ali, to rešenje kojem su bend i producenti pribegli (a koje je tako efektno) je džoker kojim su zatvorili krug. Nema preterane ispoliranosti i gotovo beživotnog zvuka – energija koja izbija iz zvučnika je bukvalno opijajuća.
Najveći plus ovog izdanja je to što je svaka numera dobra sama za sebe, ali se istovremeno ne izdvaja iz koncepta – ne štrči ni za pedalj. Svako može pronaći svog favorita (ili dva), ali se ne može reći da je iz bolo kog razloga jedna pesma bolja od druge. Ako uzmemo u obzir da je ovo mlad bend, aktivan tek tri godine, teško je ne diviti se zrelosti koju imaju na pretek. Jasan cilj u kome se muzika mora kretati, ideje koje se moraju spakovati u oblik koji će slušaoca terati da traži još i kvalitet samog finalnog proizvoda su stavke koje je ova petorka apsolvirala.
Ocena: 10/10
Antonio Jovanović