Režija i scenario: Sem Pekinpo
Divlja horda je prvi pravi odgovor na špageti vestern (italijansku reinterpretaciju američkog žanra). I to toliko dobar odgovor da u Italiji više nisu ni pokušavali da se kurče.
Ali, nije bio prvi prljavi američki vestern šezdesetih. Pitanje je da li bi Pekinpo i dobio zeleno svetlo da probija termine i troši više od planiranog da Profesionalci iz 1966. nisu bili pristojan uspeh.
Zahvaljujući Divljoj hordi i mladi autori Holivuda su počeli da se utrkuju u tome ko će drugačije predstaviti Divlji zapad. Benton, Ričards, Altman, Kaufman, Dragoti, Kiršner, Milijus, Pen, Istvud, pa i vremešni Zigel, snimali su sve bolji od boljih filmova, ali...jedna je Divlja horda.
Uz Fordove Tragače ovo je najbolji vestern svih vremena (Leoneovi filmovi, iako vizuelno prebogati imaju problem sa emocijom, to jest, nemaju emociju ili pate od patetike).
Pekinpo je uneo inovativni slow-motion, montažu ispred svog vremena, uticao na generacije autora (Hil kao najbolji primer - Ekstremna predostrožnost je precizno iščitavanje istog motiva), sam birao glumce i pre svega, vratio priču u žanr. Divlja horda je priča o lopovima veteranima koji se odluče na poslednji posao. Od prvih kadrova i šmekerske pomoći ženi, ne možete da ne volite ove likove.
Ipak, jebe se sinovima dolara da li neko voli druge sinove dolara...oko banke ih čeka kasapnica.
Banditi fatalistički srljaju u smrt od starta. Razlog je jasan. Matori su i ne žele naglas da izgovore ono što je jasno - neće biti nikakvog ranča niti zlatnih retrivera i Huanite da donese Bonžite. Matori su i na njima je hoće li umreti kao žene u krevetu ili ući u kupleraj, njihovo svetilište, i iz njega otići u smrt.
Glumačka postava je pogođena do srži. Odnosi između karaktera su učitani u dve reči: vernost i izdaja.
Pokušaj spašavanja jednog od njih, mladog, u prevodu - impulsivnog, Anhela (simbolika imena, naravno), je ono što uzdiže ovaj film na nivo jednog od najboljih, od vremena Hrista preko Limijera pa sve do Cukenberga, to jest, potpunog besmisla.
Pitanje časti nije vezano za muškost nego za porodicu. Anhel je njihovo dete, a banda jedini dom. Završni masakr je jedna od najupečatljivije režiranih scena, bilo žanra, bilo čega...
Pekinpo je posle ovog filma ušao u A ligu, ali se, naravno, u njoj ponašao po svom nahođenju što je nekad bilo dobro po film (Junior Boner, Pet Geret i Bili Kid, Donesite mi glavu Alfreda Garsije), često ni tamo, ni 'vamo, a pred kraj, kad je alkohol potpuno preuzeo kontrolu nad njim i ekstremno slabo (Konvoj, Ostermanov vikend). Nebitno, kad se zavesa spustila nad njegovim životom, ostalo je samo delo.
Ostao je jedan od najvećih i već godinama jaše uz ostale junake svoje " divlje horde ".
Outs, najbolji glumac preporoda američkog filma Holden, Pajk, zlatna koka starog Holivuda
Džonson, najbolji epizodista američkog filma Bordžin, Dač, dovoljno Pekinpo, i previše za kulturu koja ga nije zaslužila
- Why not? - dere se Outs, zveckaju mamuze i čuje se " jiiiiiiha " dok ovi dobri duhovi, revolveraši američkog filma rešetaju znak Holivuda. On pada...od sramote pred njima.
Večna Vam slava, legende.
Miloš Živanović