Režija, scenario, montaža: Džordž Romero
Zora mrtvaca je od strana mejnstrim kritičara (Ebert, npr) redovno proglašavana za najbolji horor svih vremena. Takve kritike nisu bez osnova, iako je zatrčavanje u isključivost najčešće posledica nedostatka intelektualne širine, informisanosti, a i parolaškog bavljenja analizom umetnosti.
Zora mrtvaca je druga instalacija u zombi hronike, nešto što će obeležiti Romerovu karijeru. Nakon uspeha Noći živih mrtvaca 1968. jedan od najvećih reditelja horora je lutao dugo u potrazi za pravom pričom. Iako su serijal Tuđin potpisivali različiti reditelji, prisutna je sličnost u nastavcima koja se ne ograničava samo na najbitnije: Romero je u prvom delu pravio klaustrofobični triler-horor, drugi je akcioni-horor, a treći i četvrti su na momente blistavi, na momente limunada...ali, loša.
Zora mrtvaca je žanru predstavila i buduće veličine. Tom Savini, majstor maske, je svoje traumatsko iskustvo iz Vijetnama preneo u rad, plašivši i zabavljajući generacije i generacije zaluđenika za film. Ken Fori, glavni glumac, je to isto radio ispred kamere.
U izradu muzike, produkciju i montažu za potrebe evropske verzije filma (Zombi) je bio uključen veliki Dario Arđento. Priča prati četvoro ljudi u begu od apokaliptične najezde zombija. Spas nalaze u tržnom centru (veselo-depresivni deo filma) gde bi tako mogli dočekati i starost da ne provaljuje banda motociklista. Zombiji ulaze...
Zora mrtvaca ima klasičan Romerov potpis. Ono što plaši gledaoce pri gledanju njegovih filmova je naglašeni apsurd. Ljudi su češće opasniji za druge ljude od samih zombija. Priroda apokaliptičnog virusa nije najjasnija i na taj način, pa...bliska je svim onim virusima koji se iznenada preteći pojave nad čovečanstvom i donose više histerije nego smrti. Rimejk iz 2004. nije uopšte ista liga filma i nepotrebno ga je komentarisati.
Miloš Živanović