Zapravo, ovo mnogo kila mišićne mase i navodni IQ od 160 (to sigurno) se odaziva na ime Dolf Lungren, ali pošto nema još ni šezdeset godina, pametnije je zamaskirati tekst. U pisanju ove papazjanije bio sam primoran da koristim net enciklopedije, ne bih li proverio zašto je Volf popularan, kad je poznato da štreberi ne prolaze dobro kod riba. Saznao sam mnogo, ali naučio nisam ništa, čim vam ovako neoprezno prenosim. Volf je imao teško detinjstvo...u Švedskoj.
Diplomirao je hemiju...na američkom fakultetu.
Tamo mu je Edi Marfi i merio IQ. Pravi rezultati su kod Džima Kerija.
![]()
Volf spada u ekipu glumaca koji su bili sinonim za loše akcione filmove. I svi su ušli u vic. Osim Volfa. Njegovo pravo ime i prezime niko nije uspeo da izgovori. Najluđe, Volf, ili Dolf, se u stvari zove Hans. Zašto je izabrao baš kraći oblik imena Adolf, a ne Kastor, Reks, ili Fifi za put do slave, ostaće nepoznato nama, običnim smrtnicima, koji nemamo mogućnost spoznaje razvijanja moždanog mišića putem korišćenja "Plavog srca" i sličnih proteina na bazi razaranja jetre. Volf je podneo mnoge žrtve zarad filmske umetnosti. Njega, Teslu među bilderima, tretirali su godinama kao parče mesa. A, Volf, Volf je nenametljivo gradio svoje mesto u filmskoj istoriji kroz osvedočene klasike socijalnih drama kao što su Roki 4 i Himen, gospodar svemira. Holivud, vazda nepravedan, nije ga nominovao za Oskara, čak ni za video kasetu gde objašnjava Stanislavski metod za glumce debildere.
Nije jedini. Bahati Holivud nikada nije prepoznao kvalitet jednog Zdravka Šotre.
Ivana Bosiljčića kuliraju već godinama, iako je lep kao glumac. Sve je to, ljudi, jedna velika teorija zavere, koje je i Volf svestan, ali, eto, ćuti čovek i čeka priznanje kritike sa pravim rasporedom zvezda, kad Mars bude u konjukciji sa dizanjem Merkura iz benča.
Ovo je moj mali prilog rehabilitaciji Volfa Dulgrena, modernog Apolona iz Švedske, osvedočenog tabadžije, trenutno nezaposlenog u pratnji Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa, ali, ipak, dovoljno kvalifikovanog da nam jednom postane savetnik vlade, predsednik parlamenta, ili barem ministar finansija. Ako je uopšte verovati netu, klikere ima, a većih rupa od Srbije trenutno ima malo po svetu. Volfe, ako se Tasovac smori...call me. (Gadim se da) Znam ljude koji znaju ljude.
Miloš Živanović
Diplomirao je hemiju...na američkom fakultetu.
Tamo mu je Edi Marfi i merio IQ. Pravi rezultati su kod Džima Kerija.
Volf spada u ekipu glumaca koji su bili sinonim za loše akcione filmove. I svi su ušli u vic. Osim Volfa. Njegovo pravo ime i prezime niko nije uspeo da izgovori. Najluđe, Volf, ili Dolf, se u stvari zove Hans. Zašto je izabrao baš kraći oblik imena Adolf, a ne Kastor, Reks, ili Fifi za put do slave, ostaće nepoznato nama, običnim smrtnicima, koji nemamo mogućnost spoznaje razvijanja moždanog mišića putem korišćenja "Plavog srca" i sličnih proteina na bazi razaranja jetre. Volf je podneo mnoge žrtve zarad filmske umetnosti. Njega, Teslu među bilderima, tretirali su godinama kao parče mesa. A, Volf, Volf je nenametljivo gradio svoje mesto u filmskoj istoriji kroz osvedočene klasike socijalnih drama kao što su Roki 4 i Himen, gospodar svemira. Holivud, vazda nepravedan, nije ga nominovao za Oskara, čak ni za video kasetu gde objašnjava Stanislavski metod za glumce debildere.
Nije jedini. Bahati Holivud nikada nije prepoznao kvalitet jednog Zdravka Šotre.
Ivana Bosiljčića kuliraju već godinama, iako je lep kao glumac. Sve je to, ljudi, jedna velika teorija zavere, koje je i Volf svestan, ali, eto, ćuti čovek i čeka priznanje kritike sa pravim rasporedom zvezda, kad Mars bude u konjukciji sa dizanjem Merkura iz benča.
Ovo je moj mali prilog rehabilitaciji Volfa Dulgrena, modernog Apolona iz Švedske, osvedočenog tabadžije, trenutno nezaposlenog u pratnji Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa, ali, ipak, dovoljno kvalifikovanog da nam jednom postane savetnik vlade, predsednik parlamenta, ili barem ministar finansija. Ako je uopšte verovati netu, klikere ima, a većih rupa od Srbije trenutno ima malo po svetu. Volfe, ako se Tasovac smori...call me. (Gadim se da) Znam ljude koji znaju ljude.
Miloš Živanović