Quantcast
Channel: Helly Cherry Web Magazine
Viewing all 9871 articles
Browse latest View live
↧

Gazorpazorp @ Zidić Doma omladine, Beograd, 27.6.2020.

June 28, 2020, 2:22 am
$
0
0

Koncerti na Zidiću, koje Dom omladine Beograda od 2013. godine organizuje na Platou Milana Mladenovića, postali su jedan od omiljenih letnjih kulturnih programa za sve Beograđane i goste glavnog grada.

U osmoj sezoni, svake subote od 20:00 časova u periodu od od 20. juna do kraja avgusta, na otvorenoj sceni sviraće neki novi bendovi ali i neki stari muzički znanci.

27. juna na zidiću nastupio je Gazorpazorp. Ovaj bend postoji od 2017. godine i već ima reputaciju jednog od najboljih bendova sa nove rok scene Beograda. Njihov zvuk “skače” iz disonantnih noizičnih rifova, besnih vokala i sirovog gruva, do melodičnih post-rok deonica i horskog pevanja. Organizovani haos zaokružen pankerskom energijom i stavom. Trenutno privode kraju snimanje svog drugog EP-a a u međuvremenu, dok čekamo, pogledajmo fotografije nastupa sa Zidića koje je zabeležila naša foto-reporterka Iva.

Gazorpazorp @ Zidić Doma omladine, Beograd, 27.6.2020.
↧
Search

T. Kingfisher: Paladin's Grace

June 28, 2020, 9:00 am
$
0
0

Ne pamtim kada sam poslednji put pročitao roman za jedan dan - a uz to i radio.

Ovaj fantazijski ljubić je napisan predivno. Lepo se vidi da je žena dobila ili je bila nominovana za skoro sve najbitnije nagrade za žanrovsku fantastiku. Stil je odličan, potka čvrsta, jezik taman kako treba, karakterizacija sjajna i vešto izvedena...

Paladin's Grace naprosto vrišti da bude uvršten među romane Mercedes Leki i srodnih autorki koje su pred kraj prošlog veka bile na vrhuncu kreativnosti u podžanru romantičarske fantazije, nažalost u današnje vreme bezmalo nepostojećem.

Da naglasim, ovo je ljubić smešten u fantazijske okvire - reklo bi se, urbana fantastika u okruženju epske, pa mu tako valja i pristupati. Međutim, ovo lako, vedro i odlično napisano štivo nema koga neće zadovoljiti, bez obzira na pol, rod i stanačko opredeljenje - samo ako mu se pristupi na pravi način.

Vrlo, vrlo zadovoljan pročitanim.

5*

Ivan Jovanović Nightflier
↧
↧

Whitesnake – The ROCK Album, MMXX

June 29, 2020, 2:58 pm
$
0
0
Iza naslova „The ROCK Album“ se skriva još jedan u dugom nizu Whitesnake best of albuma. Nemojte da vas ovo obeshrabri. Svi vi koji volite Whitesnake ponovo imate razloga za slavlje i pored toga što su ove pjesme poznate i vrabcima na grani. Iako su sve prežvakane milion puta, ipak je Coverdale, i ovoga puta, uspio da iznenadi. Naime, sve pjesme na albumu su prošle kroz prvoklasni audio kozmetički tretman od strane samog Coverdale i dva producenta. Pjesme su „revisited, remixed and remastered”. Sada, ovo „revisited, remixed and remastered” se u svijetu muzičkog biznisa vrlo često svodi na par sitnijih korekcija (malo prčkanja po kompjuteru i eventualnooooo, na nekom baš ultra hard core bitnom albumu i pritiskanje jednog, moguće čak(!) i dva digitalna puceta) da bi se sa što manje rada i truda ponovo marketizovao stari proizvod. Sa Whitesnake i Coverdale nije taj slučaj, a-aa, ne, ne!

Pjesme na „The ROCK Album“ su doista prošle kroz rigorozno sito i svima je doista udahnut novi život. Negdje su korekcije relativno manje i svode se na nivelizaciju zvuka instrumenata i cjelokupnog miksa, dok su negdje baš ekstremne. Zvuk je pročišćen, odnos visokih i niskih tonova je doveden u bolji odnos (nego npr. na „Forevermore“ albumu gdje uši otpadaju od brujanja niskih frekvencija), tu i tamo su dodati neki djelovi pjesama koje su ispale tokom originalnog miksa, te sada pjesme koje su nastale u rasponu od dobrih 40 (!) godina, zvuče kao da su nasnimljene prije deset dana (obavezno poslušati i uporediti ovu i staru verziju pjesme „Love Ain’t No Stranger“). Najdrastičniji primjeri su četiri pjesme sa „Restless Heart“ albuma koje zvuče tri puta bolje nego na originalnom izdanju. Čovjek je napravio malu revoluciju na rok sceni sa ponovnim nasnimavanjima svojih starijih stvari (podsjetimo se npr. pjesme „Fool For Your Loving“ prvo objavljenoj na „Ready an’ Willing“ albumu a nasnimljena ponovo sa Stevie Vai na „Slip of the Tongue“ albumu koja je naglavačke obrnula tadašnju rock i metal scenu, ili Mini LP „1987 Versions“ sa ponovno nasnimljenim starim hitovima ali sa razjarenom hair metal postavom – ahhhhh!). Kako nekada tako i danas i čovjek doista uspjeva da modernom digitalnom tehnologijom starim pjesmama udahne novi život i ponovo pokrene magiju koje te pjesme posjeduju. Dodajte na to i jednu novu pjesmu („Always the Same“), te alternativnu verziju pjesme „Forevermore“. Ovome treba još dodati da je ovo u stvari tek prvi od tri albuma koje Coverdale planira da objavi u narednom periodu – prvi je ovaj album, bijelog omota, drugi „Love Songs“ u crvenom omotu, i treći, „The BLUES Album“, u plavom omotu. Sigurno neće biti dosadan ovaj naredni period jer za svakoga ima pomalo, a kao što rekoh, kozmetička transformacija pjesama je na momente doista zaprepašćujuća.

Sve u svemu, „The ROCK Album“ jeste best of, ali je kilometrima i kilometrima daleko od neke tamo prosječne plejliste od best of albuma najboljih stvari koje u osnovi čujemo na svakoj radio stanici i od samog početka, od prve, uvodne „Still of the Night“ Whitesnake su u ofanzivi, nakon svih decenija u muzici. Čovjek ima talenta, ima snage, zna biti nemilosrdan u sprovođenju svojih ideja, i radi mala audio čuda. Ne propuštajte ovaj mali dragulj.

Nikola Franquelli
↧

Poslednji okršaj Betmena i Džokera u stripu

June 29, 2020, 3:05 pm
$
0
0

"Džokerov rat" naziv je 95. epizode stripa o Betmenu koja bi trebalo da se pojavi 21. jula, a izdavač je najavljuje kao "poslednji okršaj" između Mračnog viteza i Klovna princa zločina.

“Uvek je sve vodilo ka ovome. Klovn princ zločina i Mračni vitez srešće se oči u oči poslednji put. Džoker nikada ranije nije hteo da pobedi, nije želeo da se ikada završi njegova bitka sa Betmenom, ali je sada motivisan da to uradi. On je to svakako odlučio i ovo će biti poslednje poglavlje u toj priči”, saopšteno je iz “DC komiksa”, a piše “Gejms rejdar”, a prenosi portal Nova uz ocenu da ta kompanija ovim izdanjem stavlja sve na kocku.

Epizodu “Džokerov rat” su po scenariju Džejmsa Tajniona crtali Horhe Himenez i Tomi Mori, a prema prvim predstavljenim stranicama pojaviće se reference na “znak Zoroa” koji se pojavio u “Povratku Mračnog viteza” Frenka Milera, kao na bioskop u kom je mladi Brus Vejn otišao sa roditeljima u večeri kada su oni ubijeni.

Betmen bi trebalo ponovo da se pojavi i na filmskom platnu sledeće godine, nezavisno od kompanije “DC komiks”, u ostvarenju “Betmen” Meta Rivsa sa Roberom Patisonom u naslovnoj ulozi, a nedavno se pronela i informacija da Majkl Kiton, Betmen iz serijala Time Bartona snimljenog devedesetih godina, pregovara o tome da se ponovo pojavi kao Brus Vejn.
↧

7500 (2020) – Film koji se ne gleda za vreme letenja

June 30, 2020, 9:00 am
$
0
0
Džozef Gordon Levit je za svoje ipak srednje mlade godine, vrlo ostvarena osoba – stekao je glumačkog uspeha i na televiziji i na filmu, dokazao se i u blokbasterima i u nezavisnim ostavarenjima, oprobao se i kao reditelj i kao investitor u digitalne medije, ostvario se kao otac i muž, a, reklo bi se, pored svega toga ostao normalan i pristojan.

Zato mu se ne može zameriti što je odlučio da se par godina distancira od glume i posveti drugim stvarima, međutim kad je vrag odneo šalu i kad je shvatio da ga glumački virus i dalje provocira, vratio se ovim ostvarenjem koje je predviđeno za striming, što mu je omogućilo da bez prevelike presije i očekivanja razmahne svoje glumačke sposobnosti i dokaže, još jednom, da je jedan od najtalentovanijih glumaca rođenih oko 1980-e.

U svojoj srži „7500“ je zapravo tipičan avionski triler, što postaje žanr sam po sebi, snimljen tako da se sve vreme drži događanja u kokpitu, što inače klaustrofobičnu atmosferu aviona kondenzuje na još skučeniji prostor. U avionu se dešava otmica, rekli bismo pomalo smotana i ne baš sjajno isplanirana, ali ipak otimica od strane nekakvih ekstremista koji nisu lišeni poriva da ubiju. Levit je kopilot koji uspeva da zatvori vrata kokpita i ne dopusti otmičarima da uđu u kabinu, sve vreme prateći napete događaje na ekranu koji prikazuje šta se vidi ispred kabine. Nemajući jasnu predstavu o događanjima u avionu, pritisnut presijom otetog aviona, činjenice da mu je devojka stjuardesa a kolega pilot smrtno ranjen, a jedan od otmičara onesvešćen leži na podu, Tobajas (Levit) biva razapet na nekoliko strana pokušavajući da pilotira avionom i u isto vreme pregovara sa otmičarima.

Film je snimljen vrlo sirovo i dinamično, s obzirom da je radnja svedena na jednu prostoriju, kamera se stalno nervozno kreće po toj lokacij ne dopuštajući publici da predhne. Zaista, prvih sat vremena gledamo jedan doista napet, tesno svezan avionski triler čijoj autentičnosti pomaže izuzetno proživljena Levitova uloga koji vrlo jasno artikuliše čitav niz emocija uz vrlo malo dijaloga, od užasa i straha, preko zbunjenosti, odlučnosti, tuge i beznadežnosti. Iako film u tempu malo pada u poslednjih pola sata i možda, mudro, izbegava da odgovori na neka pitanja kao na primer šta je priroda otmice aviona (ili ne daj bože uđe u ideološki dijalog sa otmičarima), ipak ostaje primer lepo zategnutog trilera kakav se gleda brzo i napeto i koji umonogme bazira svoju postojanost na odličnom Levitu i njegovim iskrenim rekacijama na užas koji se događa oko njega.

Slobodan Novokmet
↧
↧

RAMONES: „Spider-Man“ — Slušali ste pesmu, gledali film(ove), čitali strip(ove) - evo još jednog

June 30, 2020, 12:05 pm
$
0
0
I kao što smo i najavili, nakon strip adaptacija Ramones pesama "Pet Sematary" i "I don't want you", objavljujemo poslednju Uroševu adaptaciju, ovoga puta za pesmu "Spider-Man". Uživajte...


Uroš Begović (1984.) je ilustrator i strip crtač iz Beograda. Diplomirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Stripom se bavi od desete godine; u periodu od 1998. do 2001. samostalno je izradio četiri strip-fanzina u okviru vlastite edicije “PjeR comix”. Od 2000. godine izlaže u okviru domaće scene, njegovi stripovi i ilustracije objavljivani su u nekoliko domaćih strip-izdanja i antologija, a realizovao je i tri samostalne izložbe i jedan album za francusko tržište. Više puta je nagrađivan na SKC-ovom Međunarodnom salonu stripa, Balkanskoj smotri mladih strip autora i “Paralelovom” festivalu subkulture. Član je ULUPUDS od 2011. godine.
↧

Cost of Living

July 1, 2020, 9:00 am
$
0
0

Cost of Living je 10-ominutna akciona SF komedija reditelja i scenariste BenaDavida Grabinskog. Film je o dvoje mladih radnika obezbeđenja koji rade u neobičnoj korporaciji koja se bavi i nekim sumnjivim stvarima. Tokom jedne noćne smene, čudne stvari se počnu događati u postrojenju, a njih dvojica će imati lošu noć.


↧

30 godina od obajvljivanja albuma „Harmony corruption“ – Napalm Death

July 1, 2020, 12:45 pm
$
0
0
Mnogi muzički albumi ove 2020. godine obeležavaju svoju godišjicu od objavljivanja. Albumi objavljeni 1990. godine pune svoj trideseti „rođendan“. Shodno tome red je da predstavim jedan od mojih omiljenih albuma koji sam tada redovno slušao.

Najpre moram da napomenem da sam devedesetih godina 20. veka bio u tinejdžerskim godinama, u periodu kada se muzika prilično slušala i definisala živote nas mladih buntovnika koji su tek počeli da kapiraju život. Mnogi albumi koji su objavljivani tih godina do nas su stizali sa izvesnim zakašnjenjem, ali ipak su na neki čudan način stizali, imajući u vidu situaciju u kojoj smo tada živeli.

Devedesetih godina dogodila se ekspanzija jednog novog muzičkog pravca grandža koji se nastao neku godinu ranije, ali je u toj poslednjoj deceniji prošlog veka doživeo svoj procvat. Bila je to poslednja revolucija i novina u svetu muzike. Pojavljivali su se novi odlični bendovi koji su na radost nas velikih uživalaca u muzici stvarno dobro radili svoj posao. Nirvana, Pearl Jam, Alice in Chains, Soundgarden, Stone Temple Pilots... Danas, trideset godina kasnije, nakon grandža, nije se dogodilo ništa tako revolucinalno, inovativno i bitno u tom muzičkom svetu, što još jednom potvrđuje činjenicu da je grandž stvarno bio poslednja muzička revolucija. Međutim, album koji ću predstaviti nije iz tog miljea. U pitanju je malo agresivniji zvuk, ako ne i najegrasivniji zvuk koji postoji u muzici. Grindcore.

Iako oni koji ne prate agresivan zvuk ne bi napravili neku bitnu razliku između grindcorea i death metala, razlika svakako da postoji. Neki čak smatraju grindcore podžanrom death metala, sa čime se ne bih složio. Grindcore je pravac za sebe koji je isto kao i death metal nastao sredinom osamdesetih godina prošlog veka, koji možda u svom agresivnom i sirovom izrazu podseća na i zvuči kao death metal ali ipak to nije. Sa druge strane tokom višedecenijskog postojanja ovih agresivnih muzičkih pravaca, oni su se menjali, preplitali, nadograđivali, evoluirali i usavršavali. Nastali su mnogi podpravci grindcorea, na primer: deathgrind, goregrind, pornogrind... U tom smislu svako grubo kategorisanje jednog benda u jedan žanr i pravac je možda neadekvatno.

Jedan od prvih grindcore bendova, koji mnogi smatraju osnivačem ovog pravca, jeste Napalm Death čiji je album „Harmony Corruption“ jedan od mojih omiljenih albuma iz tog žanra agresivnog i brutalnog zvuka. 

Napalm Death – Harmony Corruption (1990)


foto: Reddit
„Harmony Corruption“ je treći studijski album Napalm Deatha koji je ovog 1. jula 2020. godine obeležio tridesetogodišnjicu postojanja. Album sam zavoleo još na prvo slušanje, tih dalekih devedesetih, ali i dan danas vrlo rado volim da ga poslušam. Jednostavno, nekako mi još uvek prija sva ta agresija, pun zvuk i teški rifovi koji čine glavnu odliku ovog albuma. Napalm Death je ovim albumom odredio i definisao svoj dalji muzički izraz koji se sa svakim narednim albumom polako definisao i u tom nekom muzičkom pravcu istančavao, koliko je to zapravo moguće u muzičkim pravcima poput grindcorea, deathcorea i death metala. Iako je u jednom muzičkom smislu „Harmony Corruption“ bio prilično različit od svoja dva prethodnika („Scum“, 1987), („From Enslavement to Obliteration“, 1988) koja su i iznedrila novi muzički pravac grindcore, baš ovim albumom Napalm Death je krenuo da gradi svoj prepoznatljivi zvuk i stil u tom svetu mračne i brutalne muzike.

I ne samo to, album „Harmony Corruption“ nije samo odstupio od tog muzičkog klišea koji je bend ustrojio svojim prethodnim albumima. Album je i konceptulano bilo drugačiji. Najpre na albumu se nalazi znatno manje pesama. Na prvencu „Scum“ nalazi se 28 pesama od kojih veliki broj traje svega minut ili nešto duže od minut, tako da je ceo album ukalupljen u 33 minuta. Slična je situacija i sa drugim albumom „From Enslavement to Obliteration“ na kome se nalaze 22 numere ukupnog trajanja od 29 minuta. Ova kratkoća pesama je karakteristična za punk i hardcore, što je Napalm Death i izvesnom smislu utkao u svoj zvuk, barem u ta dva prva albuma. Na „Harmony Corruption“ ima ukupno 11 pesama i album traje 41:02 minuta, što je u proseku 3.44 minuta po pesmi. Zatim, zvuk na „korupciji“ je malo sporiji i čvršći, uobličeniji, puniji i melodičniji. Nije u pitanju samo krljanje, drndanje, silovanje gitara i bubnjeva, u potpunosti nerazumljivo urlanje koje su odlike prva dva albuma. To samo govori da su Napalmi skapirali neke stvari i krenuli da unapređuju i stilizuju svoju muzičku ekspresiju, pritom ne odstupajući od principa žanra koji su osnovali i koji su dalje nadograđivali sa svakim narednim albumom.

Tematika albuma je tipična grajdkorovska: Sam naziv albuma „Harmonija korupcije“ gotovo da zvuči kao svojevrsni oksimoron. Kako nešto može biti harmonično ako je korupirano? To sam se često pitao dok sam kao klinac slušao ovaj album. Danas mi je sve potpuno jasno šta zapravo predstavlja tu harmoniju koruptivnosti. Danas ceo svet, u manjoj ili većoj meri, funkcioniše na tom principu. Dođeš mi, dođem ti. I to je ta harmonija. Kupujemo i potkupljujemo jedni druge i tako funkcinišemo. U svemu postoji neki interes i neka korist.

Svaka pesma na albumu se u tom nekom maniru bavi nekom sekvencom tog posrnulog društva a sve skupa čine jednu celovitu sliku i prikaz te harmonično korupirane civilizacije kojoj svi mi u manjoj ili većoj meri pripadamo i koja u tom smislu besprekorno funkciniše. Zato smo i doveli čitavu planetu na ivicu egistencije.


Album kroz svoje pesme prikazuje pojedince koji kao takvi čine i stvaraju ovu harmoniju korupcije, kao i posledice koje iz toga proizilaze i odražavaju se na svet i društvo. Znači album opeva čoveka kao pojedinca (šrafčića) koji je svojim postojanjem i delovanjem harmonizovao korupciju u mehanizmu ove naše izopačene civilizacije, koja neminovno srlja u propast. U pitanju je čovek koji je u velikoj meri posrnuo, kroz mnogo aspekata. Obmanjen i sluđen, sebe u još većoj meri laže i samoobmanjuje i nalazi mnogobrojna opravdanja za sve svoje mane, slabosti, poroke, grehe i greške. Ne prihvata odgovornost za svoje postupke, nema hrabrosti da se suoči sa istinom, jer mu to ne dozvoljava sujeta i vlastiti ego (If the Truth Be Known). U svom biću gaji zlobu i mržnju i njegove namere su u najvećoj meri sebične i zlonamerne (Malicious Intent). Zatim tu su i licemeri, poltroni i ostale ljigavštine i ljudski beskičmenjaci koji za svoje protivnike smatraju sve one vrednije i marnije ljude od sebe, koje nastoje da po svaku cenu poraze i unište, jer jedino tako mogu doći do izražaja (Circle of Hypocrisy). Ne smeju se zanemariti ni one male sitne pakosne duše koje se naslađuju tuđom mukom i nevoljama i koje više uživaju u tuđem porazu nego svojoj pobedi (Extremity Retained). Međutim, ima tu i onih drugačijih, koji nemaju dovoljno snage da se suoče sa svetom u kojem žive, sa patnjom, boli, bedom, nepravdom, pa su kao takvi osuđeni na propadanje i stradanje (Vision Conquest). Pesma me u jednom trenutku asocirala na raspeće Isusa i njegovo požrtvovano pruzimanje greha celog čovečanstva, koje posmatrano sa današnje distance u jednoj meri izgleda potpuno besmisleno i uzaludno. Za razliku od Isusa koji je pokušao da prihvati kompletan ljudski greh na svoja pleća, mnogo je više onih koji nemaju toliko snage i volje tako da se ne mogu izboriti ni sa sopstvenim porocima u koje su zapali usled vlastitih slabosti a kamoli sa gresima drugih. Jedni od takvih slabića i gubitnika jesu i ovisnici droge (heroina) koji u tom lažnom sjaju koji droga na momente pruža pokušavaju da pronađu spas, ali ih to samo vuče u još veću zavisnost a samim tim i propast (Mind snare).

Zbog takvih gore navedenih posrnulih, neodgovornih, nemarnih, sebičnih i zlih pojedinaca, koji u velikoj meri čine ovo naše društvo, i njihovog bezobzirnog i obesnog ponašanja i delovanja opstanak Planete Zemlje doveden je u pitanje (Unfit earth). Možda bi ljudi nešto i drugačije preduzeli da nisu zapravo vezani tim simboličnim lancima kojim ih je okovalo društvo i civilizacija kojima pripadaju i koji su ih načinili mentalnim, duhovnim, ekonomskim, moralnim... robovima. (The Chains That Bind Us). Zatim tu je i ljudska podređenost društvu i pripadnost većini i društvu. U toj suprostavljenosti individualizma i kolektivizma, jedinka je unapred osuđena na propast. Interesi pojedinaca su nevažni i nebitni naspram interesa grupe kojoj pojedinac pripada. Svaka žrtva je opravdana. Ni jedna cena nije previsoka (Hiding Behind).

Kao zaključak čitave priče može se navesti da su najveći stepen harmonizacije korupcije u svaku poru ljudskog društva proizvele politika i religija. One su načinile ovu našu civilizaciju posrnulom i dekadentnom. I ne samo to. Politička i verska manipulisanja i zloupotrebe dovele su do stravičnih stradanja i masovnih žrtava širom sveta. Ubijani su i istrebljeni čitavi narodi, porušeni mnogi gradovi i države, kako u prošlosti tako i u sadašnjosti. To uništenje i razaranje donelo je ogromnu korist i moć određenim pojedinacima i interesnim sferama. Zbog toga se i sprovodilo. Moć i novac su oduvek bili najbitniji. Tako je bilo od kada je sveta i veka. Tako će uvek i biti. Dovoljno je osvrnuti se na istoriju i shvatiti da je stih iz pesme: „Vera je gorivo za besmislene ratove...“ i više nego bolno istinit. (Suffer The Children).

Ako album sagledamo kao celinu, doćićemo do zaključka da je „Harmony Corruption“ jedna teška i brutalna kritika društva u kojem živimo. Ekstremno agresivna i bučna muzika samo je muzički izraz onoga o čemu pesme pevaju. U muzičkom smislu album nije mogao da bude drugačije predstavljen. Sva ta buka, agresija, bes, očajanje i gnev koje pesme nose su kroz teške rifove i grubi i duboki vokal u odličnoj meri prikazali harmoniju korupcije u kojoj i dan danas živimo i koja nam utiče i kreira živote u mnogo većoj meri nego ikada pre. U tom smislu ovaj album je i više nego aktuelan sa stanjem stvari koje vlada, tako da mu dođe kao odlična muzička preporuka. Ovo važi samo pod uslovom da znate sa čime se suočavate. Ipak je Napalm Death ekstrmno ozbiljan napad na uvo i um. U suprotnom teška glavobolja je neizbežna!

Miljan Ristić aka eXXXperiment
↧
Search

POBEĆI U SVET, ILI OSTATI? PITANJE JE SAD’…

July 1, 2020, 3:30 am
$
0
0

Požarevačko-kragujevački alternativni sastav „Čvrge“ obradovao je fanove trećom pesmom od četiri sa nedavno snimljenog maxi-singla „Bazuka zvuka“. U pitanju je pesma „Stari žaket (spremam se da pobegnem u svet)“ kojom „Čvrge“ kroz svoj najdominantniji ska punk prizvuk i tekst koji potpisuje Rade Stojković vrlo realno daju svoje viđenje situacije odliva ljudi sa ovih prostora u inostranstvo. Opis koji se nalazi ispod pesme koja je postavljena na njihovom kanalu jasno kaže protiv čega se ovaj muzički sastav bori i kakve stavove njihove pesme nose. Ritmičnost ove numere vešto ukombinovana sa poletnim melodijama idu u prilog nazivu njihovog maxi-singla.



Da podsetimo, momci iz „Čvrga“ nedavno su prezentovali i pesmu „Dar“ sa pomenutog izdanja koja obrađuje temu ukinute slobode tokom vanrednog stanja i podseća slušaoce da je potrebno vratiti se skromnosti i biti zadovoljan malim stvarima, a po strani staviti pohlepu i postupke koje bi unesrećili druge ljude. Istina, tokom ograničenog kretanja i ukinute nam slobode svi su žudeli za najosnovnijim stvarima, druženju sa prijateljima, izletima, svirkama.



Za pesmu „Pivska“ koja zatvara ovaj maxi-singl „Čvrge“ su snimile i spot u beogradskoj pivari „Dogma“ i ponudili drugačiji zvuk u odnosu na onaj koji sastav preferira. Irish prizvuk je dobro „legao“ ovom sastavu koji najavljuje nove pesme pod uticajem drugih žanrova.



Najavljuju da će uskoro snimiti spot za pesmu „Agrophobia“, čime će biti zaokružena prezentacija pesama sa ovog izdanja. Takođe, prezentovaće se i pesma koja je snimljena na španskom jeziku u saradnji sa njihovim fanom iz Argentine Inaki Nunom, a koja se zove „Mis cinco minutos“ (prepev pesme „Mojih 5 minuta“). Kažu da se novih pesama nakupilo, ali da će snimanje novog materijala diktirati situacija sa novim najavljenim talasom pandemije i merama koje su muzičkim radnicima u mnogome poremetile planove. Ostaje da strpljivo sačekamo nove materijale jer ovaj sastav zaista ima šta da ponudi.
↧
↧

STEN MOL: Želimo svirati kako se osjećamo

July 2, 2020, 1:09 pm
$
0
0
Bend Sten Mol nastao je u Varaždinu (HR) u ljeti 2014. godine. U početku bend je bio instrumentalan i sastojao se od četiri člana. Nakon nekoliko mjeseci bendu se pridružuje pjevač Vinko te se tako oblikuje zvuk Sten Mola. Nakon godine dana bend napušta jedan od gitarista, te Vinko preuzima ulogu druge gitare i od onda se bend sastoji od četiri člana. U međuvremenu bend uzima kratku stanku, te se ponovno 2018. okuplja. Ponovnim okupljanjem dolazi do nove promjene, na mjesto bubnjara dolazi Nikola. Nakon dvije godine rada, Sten Mol izdaje svoj prvi EP naziva Final Days. Nakon završetka snimanja, bend napušta pjevač Vinko, a Sten Mol su Nikola (bubnjevi), Hrvoje (gitara) i Luka (bas gitara). Glazbeni žanr koji Sten Mol svira je psihodelični stoner rock, a uzori su Kyuss, Tool, QOTSA, Electric Wizard, Black Sabbath i mnogi drugi.


HC: Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?

SM: Bend smo napravili sada već davne 2014. godine, a želja je bila da pokušamo stvoriti nešto čega nema baš u našoj sredini, ne možemo reći baš originalno, pošto žanrovski ima mnogo bendova sličnih nama, ali svejedno da nije nešto što svira većina bendova. Pošto volimo to što sviramo, nadamo se da i slušaoci mogu uživati u našoj glazbi, ali isto tako da ih možda potakne i na poneko razmišljanje!
 
HC: Motivi i filozofija benda...

SM: Pa eto motivi, kao i filozofija su prvenstveno stvarati novu glazbu, uživati u riffovima i jammanju, a kasnije možda to prenijeti i na neki medij kako bi netko treći mogao to čuti.

HC: U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?

SM: Kada smo tek počeli sa bendom imali smo tu neku zamisao o konceptualnim stvarima koje su u neku ruku i kritika društvu, međutim kako su se članovi promijenili tako su se i razmišljanja promijenila, te prvenstveno želimo svirati kako se ”osjećamo”, ako bismo se tako mogli izraziti. A sada da je to nekakvo osobno ispucavanje energije, mislimo da je svaka glazba zapravo taj neki ventil za pražnjenje viška energije.

HC: Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?

SM: Same promjene i ta neka kratka pauza pa sada i gubitak vitalnog člana benda, pjevača, je dokaz koliko je teško zapravo pronaći ljude koji će uložiti svoje vrijeme i trud u takav bend.

HC: Problemi sa kojima se suočavate kao bend...

SM: Kao što smo naveli, gubitak vitalnih članova zna biti velik problem, pogotovo jer se zna dogoditi pred neki važni događaj, kao što je izdavanje EP-a u našem slučaju. Ali isto tako treba i zadržati ljude na okupu, koliko ljudi toliko mišljenja, ali uspjeva se. Trenutno se prilagođavamo na to da smo instrumentalan sastav, barem privremeno, stoga radimo na autorskim stvarima koje će biti i dalje zanimljive slušaocima, a neće biti prerazličito od onoga što smo stvarali do sada.
↧

BIVIS i BATHED se vraćaju na male ekrane

July 2, 2020, 2:48 pm
$
0
0

Legendarni dvojac Bivis i Bathed (Beavis & Butt-Head) dobiće devetu i desetu sezonu, zvanično je potvrđeno. Comedy Central objavio je da će na mrežu stići obnovljena verzija MTV-jeve omiljene crtane komedije za odrasle devedesetih.

Nova verzija emisije, koja je izvorno emitovana od 1993. do 1997. predstaviće dva nekadašnja tinejdžera koji pametuju s kauča kao roditelje, pripadnike generacije X koji odgajaju svoju decu koja pripadaju generaciji Z. Njihov tvorac Mike Džadž vraća se kao pisac, producent i glumac koji daje glas dvojici antiheroja.

– Oduševljeni smo što opet radimo s Majkom i sjajnom ekipom iz 3 Artsa dok prilagođavamo animaciju za odrasle u Comedy Centralu – rekao je predsednik sektora zabave ove kompanije – Bivis i Bathed su bili važan glas generacije, i jedva čekamo da gledamo kako se snalaze u vremenu koje je svetlosnim godinama daleko od onoga što su zamišljali. 

Što se tiče Džaža, on je samo kratko rekao:
– Izgledalo je kao da je vreme da ponovno postanemo glupi.

Comedy Central je naručio dve sezone serije. Tačan datum emitovanja novih epizoda još nije objavljen.

↧

Nikiki Louder na granici između Erosa i Tanatosa

July 3, 2020, 6:49 am
$
0
0
Slovenački noise rock favoriti Nikki Louder gromoglasno se vraćaju sa tri nove pesme, koje su ugledale svetlost dana 3.7.2020, na istoimenom 7'' vinilu (limitiranog tiraža) za Moonlee Records.


Koncept benda Nikiki Louder kao power tria, koji stremi prema maksimalnoj zvučnoj udarnosti, ostaje aktuelan i na njihovom novom malom albumu. Tri nove numere definiše, za bend karakteristička, zadimljena atmosfera na granici između Erosa i Tanatosa, na trikotu krikova beznade, čežnje i ekstaze. Apstrakni asociativni tekstovi samo još dodaju novi sloj enigmatičnost njihovoj muzici. Ritmička sekcija braće Cerar je odgovorna za čvrst i kotrljajući 'gruv', dok se vokali i disonančni zvuk gitare pobrinu za dinamičke prelaze između suptilne melodike i erupcija amorfne distorzije.

Intenzivan, intiman i beskompromisan noizerski trip, kakvog mogu posložiti jedino Nikki Louder!

↧

Eurovision Song Contest: The Story of Fire Saga (2020) – Vatreno, dok ne postane mlako

July 3, 2020, 9:00 am
$
0
0
Nikad nisam uspeo da razvijem neku ljubav prema Vilu Farelu iako ne sporim njegov komičarski talenat, naime u manjim dozama, na nivou skeča ili epizode, u Vilu Farelu ima tragova čiste komičarske briljantnosti, ali valjda nijednu njegovu komediju nisam uspeo „celu“ da zavolim, možda zato što su mi neke teme, kao što je parodija na NASCAR („Talladega Nights: The Ballad of Ricky Bobby") bile nezanimljive i strane.

Čini se da se i američka publika pomalo umara od njega, te u poslednje vreme Farel beleži sve same promašaje, čak i u duetu sa Džonom Si Rajlijem sa kojim inače sjajno funkcioniše (poslednji u nizu flopova je parodija na Šerloka Holmsa koja je bila toliko loša da čak ni Netfliks nije hteo da je kupi).

U jeku smanjene popularnosti, Farel beži sa platna na Netfliks i sa ortakom Dejvidom Dobkinom snima nešto što američkoj publici može delovati kao čudan ekces – film o Eurosongu.

Farelu nije strano da parodira u svojim filmovima određene pop-kulturne fenomene kao što je umetničko klizanje („Blades of glory") ili gorepomenute automobilske trke, ali sada se našao na terenu koji je američkoj publici potpuno nepoznat – evropsko takmičenje lakih nota za pesmu godine koje više niko normalan, čak ni u Evropi, ne uzima zaozbiljno, osim kao razbibrigu i povod za preračunavanje geopolitičkih odnosa (ko će kom susedu da da više bodova).

Otuda, makar za mene, leži problem u ovom filmu. Farel, zapravo, ovde i ne parodira Eurosong, on ga donekle slika i prikazuje onakvim kakav on jeste, s obzirom na to da zna da američka publika o njemu ne zna mnogo. S te strane, nama kojima je taj kempi festival lakih nota nešto kao godišnja doza neobaveznog kiča i trenutak kada se svi pretvorimo u muzičke kritičare i kompozitore većajući da li je na izbor trebalo ići sa etno ili rok zvukom, Eurosong u Farelovom filmu i ne izgleda ništa specijalno osim onakav kakav on inače jeste. Možda je to za američku publiku dovoljno, ali evropskoj, koja je i izrodila taj koncept, treba nešto više da bi se nasmejala. Mada je pitanje koliko parodičan može da bude film o festivalu koji je ponekad i sam parodija muzike, stila, glamura i opsesivne potrebe za pažnjom medija i publike. Bilo je ovde potencijala za nešto mnogo više.

Farel i Rejčel Mekadams (koji inače sjajno funkcionišu zajedno) islandski su duo koji spletom čudnih okolnosti završi na Evroviziji (da kažemo samo da su svi ostali „bolji“ islandski kandidati sprečeni u tome) čime ispunjavaju svoj dugogodišnji san. Farel čak ima i kakvu morbidnu želju da pobedi, čime bi dokazao svom ocu (sjajni Pirs Brosnan) da nije protraćio život na muziku, dok Rejčel, reklo bi se, samo želi da peva iz srca i izjavi Farelu dugouskraćivanu ljubav (još jedan glupi stereotip po kome je žena ta koju vuku emocije, dok je muškarac usresređen na cilj). Na samom Eurosongu sreći će mnogo tipičnih predstavnika (očekujte i kameo Končite Vurst) od kojih se izdvaja ruski miljenik koga sa puno energije i glumačke igre tumači Den Stivens, kao amalgam nekoliko tipičnih bonvivanskih predstavnika evropske pop scene koji je celim svojim bićem šoumen.

Ono što je problem sa filmom, koji je inače vrlo simpatičan i koji sadrži sjajne muzičke teme, jeste što nije preterano duhovit, i što, kao i mnogo puta ranije, stavlja romansu sa preprekama dvoje junaka u centar pažnje. Manjak duhovitosti proizilazi iz toga što prosečnom evropskom gledalocu, za razliku od američkog, bizarna ekstravagantnost Evrovizije nije mnogo duhovita, jer je na nju navikao.

S druge strane, glavni likovi Lars i Sigrid zapravo su vrlo kompetentni muzičari koji samo nemaju dovoljno sreće da izvedu svoju numeru bez tehničkih problema, pa se njihovo pojavljivanje na Eurosongu ne tretira kao „riba izvan vode“ situacija. Pretpostavljam da bi film bio smešniji da su Lars i Sigrid upadali u razne čudne situacije tipa Borat, umesto što su se pola filma tražili u svojoj izgubljenoj romansi koju su mogli da razreše još dok su bili na Islandu, dok su sami Islanđani prikazani kao tvrd i okoreo narod koji od muzike voli samo jednu pesmu, ali zna da otopli oko srca ako prepozna u svojim sunarodnicima vikinšku borbenost i čast.

Slobodan Novokmet
↧
↧

Three Bullets

July 4, 2020, 9:00 am
$
0
0

Nakon ubistva partnera, detektiv na tajnom zadatku mora da povrati knjigu sa šiframa. Vremena nema puno. Sa samo tri metka mora da se suoči sa osmoricom do zuba naoružanih ubica. Borba počinje...

↧

Melisa Mar: Seven Black Diamonds

July 4, 2020, 9:01 am
$
0
0
Seven Black Diamonds by Melissa Marr je lepo osveženje. Ovo je definitivno YA roman, koji prilično uspešno igra na žici između urbane fantastike i distopije. Meni je bio zabavan iz više razloga: Pre svega, uspeo je da me tinejdžerski protagonisti ne iznerviraju do besnila, što mi se do sada desilo samo kod Džoa Aberkrombija (kada je reč o novoj YA produkciji). Dakle, karakterizacija je izvedena više nego solidno. Zamerka je da je svakako bilo prostora da se neki detalji iz života protagonista razrade, kako bi se dobila dodatna trodimenzionalnost, ali likovi su i ovako više nego uverljivi, a ne samo grubi krokiji kakvi se dosta često sreću u savremenoj žanrovskoj književnosti. Melisa Mar je pokazala da je više nego dobar zanatlija u tom smislu. Worldbuilding je štur, ali solidan i služi svrsi - odnosno, savršeno podržava radnju romana; ni manje ni više od toga. Mizanscen u mnogome podseća na serijal o Meri Džentri, ali operisan od besmislenog seksa (kojeg ima taman koliko je priemereno nižim razredima srednje škole) i apsurdnih grotesknosti. Autorka vrlo uspešno izvrće neke fantazijske trope (crno je zlo, belo je dobro), sve vreme se pozivajući na sve do jedan YA kliše samo da bi ga u nekoliko britkih poteza ili rasporila ili razotkrila kao potpuno besmislen. To se najbolje ogleda u motivu ljubavnog trougla, koji je rešen fenomenalno i nedvosmisleno. Neke stvari jesu prilično naivne, naročito bitka pred kraj romana, koja bi trebalo da nekakav vrhunac, ali je napisana relativno nemaštovito i prilično suprotno impliciranoj unutrašnjoj logici sveta, tako da je ona i možda najveći razlog zašto je ovaj roman od mene dobio 4 a ne 5/5 zvezdica. Naravno, od Seven Black Diamonds ne treba očekivati ni nove Black Jewels ni novu Meri Džentri, ali je ipak reč o vrlo slatkom YA romančiću, napisanom više nego pristojno i dovoljno zabavnom da se ne zažali zbog vremena utrošenog na čitanje.

Ivan Nightflier Jovanović
↧
Search

Minstrel @ Zidić Doma Omladine Beograda, 4.7.2020.

July 1, 2020, 1:59 pm
↧

Lefover Bullets - Tell mama we’re doing OK (2020)

July 5, 2020, 11:27 am
$
0
0
Svedoci smo koliko je grčka scena poslednjih godina napredovala. Da, grčka je trenutno jedna od najjačih evropskih scena. Nightstalker, 1000mods, Planet of Zeus, Naxatras su samo neki od bendova koji ostavljaju značajan trag i ispisuju novu muzičku istoriju. Sve njih smo imali prilike da vidimo i na našim prostorima te zaista možemo biti srećni što u trenutno aktuelnim bendovima možemo u potpunosti uživati i biti direktan svedok tog talasa.

Deo te priče su i Leftover Bullets, ekipa koja dolazi iz Soluna i neguje nešto drugačiji zvuk od gorepomenutih. Još jedan pokazatelj da je tamošnja scena i šarenolika. Leftover Bullets svoj zvuk temelje na hard roku i heviju koji je svoj vrhunac doživeo 80-ih pa do početka 90-ih kada su došli neki novi pravci. Od tada je prošlo preko dvadeset godina ali Leftover Bullets nastavljaju da održavaju hard i hevi plamen živim. Naravno, taj zvuk danas ipak zvuči nešto modernije, pre svega zahvaljujući današnjoj produkciji ali i tome što momci iz benda nisu konzervativni te su svoj zvuk obogatili i drugim pravcima koji su obeležili pomenute godine (čitaj: pank rok, metal, grandž) uz prstohvat progresivnog i indi rok zvuka.

"Tell mama we’re doing OK" je naziv njihovog drugog albuma i ako mene pitate, sasvim lepo opisuje album. Ako ste i imali sumnji, sam naslov će vam reći da nema razloga za brigu. Leftover Bullets se i više nego dobro snalaze u svojim ulogama i sigurno plivaju hard rok i hevi metal vodama. Mislim da razlog za tako nešto treba tražiti u njihovim godinama i iskustvu. Mlade godine donose često prepaljenost i naloženost zbog kojih bendovi često lutaju i žele sve sad i odmah što dovede do haotičnih pesama gde je nabacano sve i svašta. Momci iz ovog benda su sa ovom pričom krenuli u svojim srednjim tridesetim godinama tako da iza sebe imaju i (više)decenijski staž (što kao konzumenti, što kao autori muzike). Za neke stvari je potrebno vreme a Leftover Bullets su sazreli i kao ljudi i kao muzičari tako da svojim pesmama mogu da pristupaju sa mnogo više pažnje, promišljenosti i strpljenja. Možda i u tome leži razlog što je prošlo četiri godine pauze između dva albuma. I ako mene pitate, to je pravi recept. Tako se dobija album koji je tu da ostane i pesme koje će trajati.

"Tell mama we’re doing OK" ima sve, brze pesme ali i balade, melodičnost, atmosferu te čuvene solaže i vokal koji su i glavno obeležje ovog pravca.

Ne znam koliko je ovaj hard i hevi aktuelan kod današnjih klinaca ali sam siguran da će ovaj album sa zadovoljstvom preslušati svako ko je 80-ih i 90-ih odrastao na ovakvom zvuku. Album sam u nekoliko navrata slušao sa uživanjem i dobrom dozom nostalgije. U jednom od intervjua sam pročitao da su i sami muzičari svesni da je pravac koji sviraju "out of date" ali činjenica da ga i dalje neguju mi jednostavno govori da ovde nema mesta kalkulisanju. Momci ovo zaista vole i žele ljubav prema ovakvom zvuku da prenesu i na mlađe naraštaje.

Nakon izdavanja ovog albuma, u planu je i turneja koja će po svemu sudeći obuhvatiti i naše krajeve. Mislim da je nakon dva albuma i pravo vreme za tako nešto. Grčki bendovi su ovde uvek dobro prolazili i ne mogu da se otmem utisku da je to delom i zbog neke posebne veze koja postoji između naša dva naroda. Ona druga polovina zbog koje dobro prolaze je svakako dobar zvuk a "Meci" umeju da pogode metu.

Miloš Pavlović
↧
↧

Poslušajte dve nove pesme Džona Karpentera

July 5, 2020, 12:13 pm
$
0
0
Džon Karpenter, čuveni reditelj horora i kompozitor fimske muzike, objavio je, posle pauze od četiri godine, prvu novu muziku nevezanu za film.


Reč je o dve nove pesme koje dolaze nakon “Lost Themes II” (o kom smo već pisali), njegovog drugog studijskog albuma objavljenog 2016. godine. Pesme se zovu “Skeleton” i “Unclean Spirit” i Džon ih je napisao sa sinom Kodijem i kumčetom Danijelom Dejvisom. Ova ekipa je zaslužna za muziku nove “Noći Veštica” (2018.).

Singl “Skeleton” je samo deo nove muzike na kojoj trenutno radi Karpenter. B strana singla, pesma “Unclean Spirit” je preporuka za sve ljubitelje synthwave (retrowave) muzike.

– Osvežavajuće je što mogu da radim muziku koja nije morala da upadne u okvir bilo koje vrste slike – rekao je Karpenter koji će 28. avgusta ove pesme objaviti i na 12-inčnom vinilu za Sacred Bones. Kompletan album nosiće naziv “Lost Themes III“.

Odavno Carpenter nije snimio film (niti planira), isključivo se bavi muzikom i stripovima (ponekad). Prošle godine je napisao scenario za strip o Džokeru.

↧

55 subotičkih albuma koja morate poslušati (1982-2020)

July 6, 2020, 9:01 am
$
0
0
Smatram da je jasno da je Subotica iznedrila dovoljno rokenrol i drugog muzičkog materijala da ne budemo samo "provincija" koja se buni nad "monopolom" bendova iz Beograda i Novog Sada. Naprotiv. Delić toga ćete sada i iskusiti, ukoliko budete bili dobri i zavrteli sve dole navedeno na ploči, kaseti, disku, YouTube-u, Bandcamp-u - kako ko voli i ima.

Iz arhive tramvajskog saobraćaja Ivana Radaka

Lista NI U KOM SLUČAJU ne predstavlja celokupni opus muzičkih albuma izdatih albuma od strane subotičkih muzičara (jer njih zapravo ima barem dva ili tri puta više), već su ovde predstavljeni albumi koji su uređivačima liste prirasli za srce. Prikazani albumi su izdati samostalno ili uz neku izdavačku kuću (domaću ili inostranu), u digitalnom ili fizičkom obliku. Primetićete da su to obično debi-albumi ili možda jedini koje bend/projekat imaju u svojoj diskografiji, zvanično ili nezvanično. Ništa nije "zaboravljeno/ispušteno", jer je lista krajnje subjektivne prirode, podržana od strane malobrojnih entuzijasta, kakav sam i ja sam, u maloj kvazi-anketi koju sam sproveo na Fejsbuku, a njih ću odmah pomenuti, neodređenim redom: Jugoslav Ivić, Milan Von Stone, Janoš Sekereš, Marko Stanković, Goran Grubišić, Darko Mijatović, Attila Abraham, Denis Glavčić, Aleksandar Rajić, Aleksandar Petrović-Mečka, Zoran Šarčević, Darko Robović - hvala momci!

foto: Jugoslav Ivić

Takođe, moram da napomenem da je moj lični izbor vođen time da su navedeni albumi barem malo bili predstavljeni u medijima ili jednostavno smatram da su tihi heroji koji su subotičku muziku približili svetskim okvirima svih mogućih podžanrova rock, metal, punk/HC punk subkultura, uz funk, sijaset mikrožanrova elektronske muzike, ethno/world music-a, kao i muzike koja se ne da ukalupiti bilo kako.

Primetićete poznate subotičke bendove, ali će vam se otvoriti i nepoznati prostor, u koji hrabro zakoračite. Nemojte biti lenji, informacije o svim albumima su inače dostupne pretragom na sajtu Discogs.com. Oznaka 's/t' znači self-titled (ukoliko se album zove kao i bend/projekat, kome nije poznato), i stoji iz estetskih razloga. Dakle, tastaturu u šake i slušajte esenciju subotičke peščare, nema linkova "na tacni"!

Osamdesete:

* Oktopus: Da ili ne (1982)
* Sonori: s/t (1983)
* Bolid: s/t (1988)
* Salt-1: New York, New York (1988)

Devedesete:

* Faust: Olujni jahač (1991)
* Carte Blanche: Noć u Zimbabweu (1994)
* Džukele: Gledajući u mrak (1994)
* Lonesome Bob Tilly: Diarea Don't Have No Mercy (In This Land) (1994)
* Rock Terapija: Još jedan molitva za nas (1994)
* Sherbet Underground: s/t (1995)
* Savlador Frik: Album sa sličicama (1996)
* Dingo Express: Uši od somota (1997)
* Tóth Bagi Band: Crazy Clock (1997)
* Lajkó Félix És Zenekara: Koncert '98 (1998)

Dvehiljadite:

* Ethnokor: Između Sunca I Meseca (Nap Es Hold Kozt) (2001)
* Milivoj Lemi Mrdaković: Ono za čim sam tragao (2001)
* Ludolf Neum i Njegov Paranormalni Džuboks: Upoznajte Ludolf Neum i Njegov Paranormalni Džuboks (2002)
* Neverhood: DVNSJM (2002?)
* Ana Never: s/t (2006)
* Butcher: 666 Konjanika pakla (2006)
* Nafta: Samo senke prolaze (2006)
* Oroz: Prljava igra (2008)
* Otpisani: Mixtape No. 8 (2008)
* Pionir 10: s/t (2009)
* Rajahman: Još po jednu (2009)

Dvehiljadedesete:

* All The Arms We Need: Indra (EP) (2010)
* Ljudske Potrebe: Parče života (2010)
* Neuroleptic Trio: Heroic Improvisations (2010)
* Pastir: Boginja čednosti (2010)
* Save Da Hood: Tragovi (2010)
* Cadabra: Ljudi i obale (2012)
* Nade iz inkubatora: Noću u mom gradu (2012)
* The Southern Society: Tales from a Southern Land (2012)
* Nebo je Crveno: s/t (2013)
* ETIL: Deca neka čekaju (2014)
* Jasna Jovićević: Zvuk ptica (2014)
* Subotika: Panonija (2014)
* Ontal: Entropia (2015)
* Arrhythmia: Historical Obsession (2016)
* D ZOO: Treća armija trećeg sveta (2016)
* alg0rh1tm & GhoulCut: Conundrum (2017)
* Draeil: s/t (2017)
* The Valley: Never give up (2017)
* Proces: Totalni mrak (2018)
* wb41: Hubert LV (2018)
* Molez: Jelenlét (2019)
* Wooden Ambulance: Redville (2019)

Dvehiljadedvadesete:

* Giuseppe Carabino: U ruševinama 84'-86' (2020)
* Neprijatno mi je: САД МИ СЕ ИЗВИНИ (Live EP) (2020)

Kompilacije:

* Sever - severozapad vol​.​1 (1999)
* Laku Noć Deco - Sever Severozapad 2 (2006)
* Subotička ploča: hip hop kompilacija (2006)
* Subway - Electronic Vol. 1 (2007)
* Sever - severozapad vol 3. (2013)
* Звук севера // Észak hangja // Zvuk sjevera (2018)

Više informacija o subotičkoj muzici možete pronaći na portalu Sva Ta Muzika, kao i u knjizi "POLA VEKA SUBOTIČKE POPULARNE MUZIKE” autora Tihomira Mišića (o kojoj sam pisao prikaz)

Daniel Tikvicki
↧

Služe li čemu strip festivali?

July 1, 2020, 2:32 pm
$
0
0
Kada pomislim na strip festivale, prvi refleks mi je sećanje na Vinkovce, davnih osamdesetih. Setim se kako smo nekoliko nas, grupa klinaca, skupili sitno džeparca, sendviče umotane u salvete spakovali u rančeve i vozom do Vinkovaca. Vanserijski smo uživali u prvom pravom strip festivalu. Bili smo klinci, bio je to za nas Raj.

U to vreme su počeli da se množe, prvo je (meni znano) krenulo u okviru novosadskog FOFITES-a, gde su Forum i Dnevnik imali štandove, izložbe originalnih radova i tribine sa strip autorima i urednicima. Pošto mi je bilo par stotina metara od kuće, a nedelju dana je trajala manifestacija, svakodnevno sam odlazio i satima gledao originale. Neprocenjivo iskustvo, nemerljiva sreća.

Onda su krenule devedesete, nestašica dobrih i lepih stvari.

A posle?... Usledila je prava navala festivala. Nekoliko stvarno velikih, i mnoštvo manjih.

Tras #1
Među najvećim je Mafest koji okuplja impresivan broj gostiju, kako autorskih zvezda tako i fanova, u jednoj izuzetno opuštenoj i relaksirajućoj atmosferi. I pored toga što dominiraju autori Bonelijeve produkcije velik je procenat gostiju iz drugih strip škola, od američke preko britanske, španske, do francusko-belgijske… O domaćim autorima koji su tu već svojevrsni deo inventara ne treba ni pričati. Prisustvo obavezno, kažem iz ličnog iskustva. Tu je i CRŠ koji takođe ima dobar izbor gostiju i nesreću da se preklapa sa morskim MaFestom. Najveći festival domaćih autorskih snaga je svakako Leskovački strip festival koji organizuje i strip konkurs, te svake godine dovodi u goste desetine domaćih autora i još pride dosta njih iz okruženja: Bugarske, Rumunije (ex-yu smatram domaćin)... Najveći strip konkurs organizuje Međunarodni festival stripa u organizaciji beogradskog SKCa. Standarno dovode nekoliko sjajnih gostiju, organizuju veliki niz izložbi, tribina i impozantnu ceremoniju otvaranja i dodele nagrada. Kragujevac se ustalio tu negde sa, sada već, pristojnom tradicijom, zanimljivim gostima, konkursima i izložbama. Da nisam odsustvovao dve-tri godine unazad, mogao bih se zvati redovnim gostom, ali popraviće se to. Zato sam redovan na Novosadskom strip vikendu koji tradicionalno ima veliku izložbu kojom predstavlja glavnog gosta, niz manjih izložbi, tribine, i velik broj štandova za izdavače. Imamo takođe i u Velesu bitan festival sa velikim strip konkursom. Hercegnovski fesival stripa dovodi sjajne goste i garantuje odličnu zabavu. Na listi imamo još mnogo drugih mesta: Mostar, Sarajevo, Ljubljana, Kotor, Osijek, Sombor, Niš (dva festivala), u Beogradu imamo i Tras koji uspešno organizuje striparnica Alan Ford, Zrenjanin, Pančevo, Laktaši, Čakovec, Pirot, Raška… i mnogi drugi. Neka mi oproste oni koje nisam spomenuo, ali stvarno sam u gužvi i ne uspevam dovoljno studiozno da se posvetim tekstu, pa je jedan broj festivala sigurno preskočen. Takođe napominjem da nisu poslagani po veličini i značaju, već pomalo stihijski, kako se kojeg setim. Moja "nestudioznost" samo pokazuje koliko zapravo festivala imamo i koliko se ta forma strip druženja proširila na našem podneblju.

Joevito Nuccion, plakat za 12. HSF
Meni lično festivali su adrenalinska injekcija, svaki put kući se vratim osvežen i željan da radim stripove. Ok, prelamački rokovi to ubiju očas, ali vrede festivali svakog potrošenog minuta. Ako izuzmemo moje lične afinitete i potrebe kod festivala treba da vidimo i čemu služe. Vrede li oni čemu.

Dakle, sjajni su za druženje, razmene iskusta, za oblikovanje scene i našeg personalnog okruženja. Komercijalno... pa na svim festivalima se postavljaju štandovi izdavača i pokreće prodaja. Da se razumemo, često su u tim prilikama manji izdavači u minusu (put, smeštaj hrana…) ali pomaže u komunikaciji i reklami pa na kraju koristi to i najmanjim izdavačima. Možda bi malo bolja organizacija, kolegijalna udruživanja, pomogla da nema minusa, da bude zarade. I ima takvih saradnji, sve češće. Sklapaju se tu poznanstva, poslovi, pomažu da strip živi i diše na našim prostorima.

Kada izuzmemo sve pozitivno što sam nabrojao, po meni za strip najkorisniji aspekt festivala je marketing. Družeći se u našim, često malim, okvirima uspevamo da promovišemo strip. Ne može festival biti toliko mali koliko će medijima biti zanimljivo da objave vest o njemu. Bez njih bi strip za javnost bio mrtav. A festivalima je on oživeo, čak nije ni na aparatima, već je zanimljiva egzotika kojom vole da se bave novinari. Jer sada svetom vladaju generacije odrasle na stripu i uvek oko njega mogu da naprave zanimljivu priču. Malo je lepih priča, tako da između ubistava, političkog marketinga i asteroida koji će sutra uništiti zemlju, dobro dođu prijatne i optimistične slike frikova koji vole svet koji su za sebe stvorili. Naš svet stripa.

Strip je kod nas medijski pokriven bolje nego ikada. Pa čak i da nema svih ostalih dobrih stvari koje gradimo na njima, festivali bi vredeli samo zbog toga.

A ima u njima, kao što rekoh, puuuuno više od pustog marketinga. Ima tu mnogo ljubavi, prijateljstva, kreativnosti… No, takva su vremena, marketing je bitan, pa zato na njega stavljam akcenat, iako nije najbolji deo festivalske priče.

Zlatko Milenković (www.stripvesti.com i www.zmcomics.com)
↧
Viewing all 9871 articles
Browse latest View live
Search
<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>