Danas ćemo jesti jelo po receptu iz kuhinje markize Almond.
Sex Dwarf (pešovina u paradajz sosu)
Sastojci:
Barem jedan dobar komad mlade muščetine (što više-to bolje);
Kepec (može i Maja Nikolić da posluži);
Trandže (ako Karleuša nema koncert na Ušću, rado će vam biti gost);
Prostitutke sa kaldrme (ako je Karleuša na koncertu, onda može Ceca);
Peško (to je onaj što vam se iz potaje smeško...a vi ste mislili da vam to neko žensko šalje SMS poruke...e, moji slikari naivci);
Crnac (Rom će poslužiti);
Motorna testera (ima komšija Radoje);
Mesarski nož (ima Radoje, nešto je kivan na vlast);
S/M pribor iz ormara vaših roditelja (lanci i katanci, tamo su, na dnu, ispod onih tirkiznih dekinih gaća koje vam nikad nisu bile jasne, a možda su i u garaži, kao trebaju tati za kola...vas je našao...);
Loptica za usta (može i loptica skočica);
Lažni penis (dok ne odsečete pravi);
Kečap (ako ste alergični na krv...shame yourself).
Priprema:
Objašnjeno u spotu
Sex Dwarf (original banned video).
Da bi vam dan započeo dobro, neophodno je pojesti sve iz tanjira. Čist tanjir-čist dan. Bon appetit!
Dobro, a kako je sve počelo? Soft Cell su napravili veliki međunarodni uspeh sa obradom
Tainted Love. Hit se nalazio na jednom od najboljih plesnih albuma sa početka dekade. U pitanju je
Non-Stop Erotic Cabaret. Pesma koju ste sigurno čuli, hteli to ili ne, u Soft Cell ili Marilyn Manson verziji, bila je, paradoksalno, jedna od slabijih na albumu. Zapravo,
Seedy Films, Entertain Me, Frustration, Bedsitter i iznad svih -
Sex Dwarf, bile su mnogo kvalitetnije, pa, što ne reći, i luđe.
Mark Almond je kasnije upao u klasičnu kokainsku krizu i došlo je do raspada najboljeg sint-pop benda osamdesetih (Depeche Mode su bili mala deca u tom trenutku za Almonda).
Međutim, kao u nekoj prelepoj gej bajci, krajem decenije je izvukao iz naftalina Džina Pitnija i snimio duet koji ga je materijalno obezbedio do dana današnjih. On i dalje snima albume, sa kojih je gotovo uvek moguće izvući barem nekoliko šarmantnih pesmica sa prizvukom kempa. Videti njegove lajv nastupe je, takođe, beskrajno simpatično. Gej, a simpatičan?
Da, to je Mark Almond. Radi se o sledećem: imao je muda kad su se i Elton Džon i Fredi Merkjuri skrivali, iza klavira ili brkova. Ne samo da je bio deklarisani gej, nego je išao do kraja. Svi oni pokreti rukom, koje naivno povezujemo sa homićima...Mark ih ima.
Ali, ne samo to...
Video za pesmu Sex Dwarf režirao je talentovani Tim Poup (kasnije, većina najpoznatijih spotova za The Cure,
Cities in Dust za Siouxsie i relativno noviji Kaiser Chiefs -
Everyday I Love You Less and Less, npr). Ne verujem da su se on i Mark Almond dogovorili tako što su im nosevi bili u kokainu, pa se nisu najbolje razumeli. Video jeste ispao kao
Kaligula u režiji Tinta Brasa, a na letovanju u Teksasu sa motornom testerom i
Holokaustom kanibala na vidiku, ali pogledavši sve spotove grupe Soft Cell iz tog vremena, stičem utisak da su jasno znali šta rade. Mark Almond je bio toliko pozitivno lud da se doticao svih mogućih tabu tema i uporno ih gurao u mejnstrim. Uz sve to, stizao je i da napravi jednu burlesku od koncepta grupe, odlične elektro-pop pesme i vodviljsku atmosferu na nastupima (nešto slično polazilo je za rukom grupi Sparks i Bouviju iz Station to
Station, Low faze). I još nešto...imao je taj perverzni pogled u bistrim očima nevinog klinca iz komšiluka.
Video je, sam po sebi više gnusan, nego šokantan, i, sve sa tarantelom gore nabrojanih sastojaka, pretvara se u napadnu crvenu diverziju za oči i stomak. Međutim, činjenica je da je Mark Almond bio homoseksualac i da je ovo, iako sve vuče na slavljenje orgijaškog raspoloženja, zapravo poruka establišmentu da ako je neko gej to ne znači i da to ima ikakve veze sa tim kakav je on sam, a i njegova umetnost. Sex Dwarf video je kontriranje licemerju društva tadašnje Velike Britanije, a i otpor prema pojmu političke korektnosti. Da, Mark Almond je peder...peškir...buljaš. Pa? Ne moramo ga ni braniti, niti napadati zbog toga. U društvima širom sveta ima pedofila. Hajde prvo njima da porazbijamo glave, pa ćemo onda iz njih popiti čaj sa tetka Markom.
Glupost savremenog kromanjonca se ogleda u tome što se uvek prepozna u provokativnoj rečenici, praktično - oda se. Nijedan strejt muškarac neće ići i tući pedere. Ako to uradi, onda je muško kao i onaj što lema ženu i dete. U suštini, desničarske ultranacističke organizacije, predvođene su pičkama koje su tu iz interesa, a ne iz ljubavi prema svojoj „čistoj“ zemlji. Njihovi podanici u tom sistemu su latentni homoseksualci, koji ne mogu da pobede u sebi želju prema muškom dupetu ili kiti, pa mutiraju u samopozvane branioce nenapadnutog naroda. Onda se, kad krene ona izlizana priča o paradi, svaki od tih retardiranih entiteta (ne patriota, ti bi u ratu kopali sami sebi rov za bežaniju do Tokija, ili bi, ostrašćeno, išli i klali da se posle prse pred tatom kako su mali remorkeri heroji), zavuče u kuću, hrabri preko društvenih mreža i šilji krišom penis na danski gej film. Ili gleda
Nimfomanijakai setno uzdiše.
Naravno, u Srbiji kakva jeste, mnogo je glupo, tendeciozno i nepotrebno insistiranje na paradama u smislu slavljenja bilo kakve slobode. Ovo nije slobodna zemlja, ma šta vam poručivao Aleksandar Vulin. Nikakva šetnja ne vodi ljude nigde drugde nego u nastavak zablude da se šetnjom nešto i postiglo. Nije to Osmi mart i niste vi gej verzija Klare Cetkin, jer imate pravo glasa i rada, a žene to tad i nisu nešto imale.
Slično je bilo i sa crnačkom zajednicom koja se šezdeset godina prošlog veka izborila za veći stepen slobode. U neslobodnom društvu današnje Srbije i ti, pederu, i ti, ženturačo, i ti, Cigo što si mi pare na pešačkom digo, i ja, konj (pastuv skočimiš, radije), ista smo grizlica na mikroskopskom penisu premijera Vučića, te klitorisima doktora Nebojše Stefanovića, „precednika“ Nikolića i magistra Velimira Ilića. I popušismo im dobro, bili mi gejevi, ili ne.
I mi, minijaturni problemi „velikih“ ljudi nad nama, podložni smo uklanjanju i ignorisanju.
Ako ćete da marširate, barem nabavite sebi jedan opasno dobar razlog. Nešto ozbiljnije nego to da li će Mika moći da jebe Lazu. Inače, mislim da Mika to već može da radi, samo je problem Sima. Sima je uvek problem. Matori gej...želi sve alavo za sebe.
A što se tiče Marka Almonda, pa, njega je bio priveo ni manje, ni više, nego čuveni Skotland jard zbog ovog videa. Zamislite scenu... Neki inspektor, brkati navijač Mančestera (latentni gej, naravno), ispituje Marka za opscenu prirodu videa, interesuje ga da li je bilo mrtvih, da li su zavezane prostitutke puštene na slobodu, etc.
Mark zakoluta snenim okicama i isceri se:
- Ja sam gej, a šta si ti?
Video je još uvek zabranjen za televizijsko prikazivanje. Neko vreme, sa oznakom da nije prikladan za maloletne, može se naći na Jutjubu, zatim bude skinut, pa gej Jovo nanovo.
Sam kvalitet video zapisa je diskutabilan. Realno, spot je iritantan, mada i komičan. Ono što je bitnije, to su čelična muda Marka Almonda da na početku osamdesetih snimi ovako nešto. Zaboravite te hrabre mačo drkadžije, koji u spotovima biju muškarce, pa im žena lupi šamar jer je našla karmin na košulji (ali, svojoj...lezbača), a oni sve kriju suze i posle voze kola tako brzo da im felne spadaju sa veštačke vilice. Mark Almond je veće muško od većine muškaraca, a i žena. Ne možemo ga, ipak, ograničiti samo na priču o hrabrosti, jer iza svega toga stoji kvalitet i svest o tom kvalitetu.
Iako je u pitanju pevač malog raspona glasa, neobične, možda čak i dosadne boje, prosečan tekstopisac, neupadljivog izgleda i takav gej da gejastiji ne može biti (osim nekih gejaka), Almond je sve svoje mane vešto izbrusio kroz muziku. Ona je ta koja lascivni tekst pesme Sex Dwarf pretvara u jedan od najboljih elektro-pop komada osamdesetih. Perverzna, psihodelična melodija i Mark Almond, naravno, bolje su predstavljeni u drugoj varijanti spota, tako da ako želite da uživate, a ne samo da se lažno zgražavate (zapamtite, mi znamo zašto ste baš vi omiljeno dete vaših roditelja...), potražite taj zapis, jer je u spotu o kome je bilo reč mnogo slabija verzija pesme.
Iako tekst nije nešto posebno, sama priča je toliko simpatično predstavljena, da i on dobija, ne toliko na težini (homići ne izlaze iz teretane), koliko na prijemčivosti. Naravno, Mark ne bi bio to što jeste da nije napisao pesmu o muškarcu koji vodi na povocu drugog (da, muškarca) i tako se probijaju kroz život. Ova luckasta diverzija na društvene odnose iz romana tipa
Čiča Gorio, sve sa gej verzijom puta Ežena de Rastinjaka do slave i bogatstva, neće vas baš osvojiti ako ste odavno začepili uši i slušate samo sebe. U svakom drugom slučaju, em niste potencijalni klinički slučaj, em znate sa sigurnošću ko ste i šta ste, tako da vam se otvara sva sloboda prostranstva slobodnog uma.
A u toj slobodi izraza mišljenja, krije se i intoniranost ovog teksta. Ne morate pisati da ste tolerantni prema svim grupacijama koje se osete ugroženo. Reči su u takvim slučajevima, prečesto, izraz licemerja.
Pederi i pederčine su još uvek dve različite pejorativne imenice. Nekad, kao u slučajevima A i B se poklope, nekad, kao u slučajevima C, D...ne.
Slučaj A:
- Profesore, istovremeno sam u vezi sa dve tvoje učenice (osmakinje) i sa tipom.
- Mašala. Hoćeš li biti i u vezi sa njihovim psihijatrom kada budu odrasle i shvatile da si peder?
- Ne razumeš. One su zaljubljene u mene, a ja neću da ih povredim.
- Ne razumem. Više i ne želim da razumem.
Slučaj B:
(Slavija, 1995. godina, prvih dana gimnazije. Promašio sam par autobuskih stanica i blentavo-zbunjeno gledam oko sebe. Verovatno i uplašeno. Prilazi mi četrdesetogodišnjak)
- Dečko, imaš li gde da spavaš večeras? Možemo otići do hotela, ne trebaju ti pare.
(Zbrisao sam. Sutra me je drug pitao:
- Što ga nisi zavalio u glavu?
- Pa da padnem kad sam mršav?! Bilo me je sramota.
- Što te je bilo sramota? On je kreten - nastavljao je drugar.
- Zato. Bilo me je stid kakvi su neki ljudi.
- Ne razumem - promrmljao je drugar usred spremanja puškica.
- Ne razumem ni ja. Mislim da me je bilo stid tuđe sramote.
- Znaš šta? Ništa te ne razumem, a znam da je fizičar najveća pederčina i da ćemo dobiti obojica kečeve ako ne prepišemo.
- Hoćemo od Brankice?
- Mislim da imam veće šanse kod Sofije.
- Najebali smo kako god okreneš - procedio sam, razmišljajući o svojoj nesrećnoj sudbini.
- Prokleta bila fizika!
- I sestra joj hemija.)
Slučajevi zaključeni. Dvojka iz fizike, za koju sam se telio cele godine. Drugar je završio u juniorskoj košarkaškoj reprezentaciji, pa se nije toliko telio, barem ne na časovima. Gejčina, izvukao se!
Miloš Živanović
