![]()
One, two, Freddy's coming for you...
Ves Krejven je nakon učešća u realizaciji najpoznatijeg porno filma Duboko grlo počeo ozbiljnije da se bavi režijom i tokom sedamdesetih prvo debitovao sa Poslednjom kućom sa leve strane, a zatim, inspirisan uspehom Teksaškog masakra motornom testerom, snimio jedan od svojih najkvalitetnijih filmova - Brda imaju oči. Iako se već dokazao kao autor i iako su pomenuti filmovi ostvarili zaradu na tržištu, još uvek je bio smatran više za jednog od članova čopora, nego za individuu koja će u budućnosti promeniti zakone tržišta i prezrivi pogled na horor žanr.
1981. godine napisao je scenario inspirisan člancima u kojima je opisana smrt dece u snu. Nijedna produkcijska kuća nije bila zainteresovana, tako da je Krejven u prvim godinama osamdesetih snimao filmove više da ostane u formi i koliko-toliko prisutan na tržištu.
Paralelno sa Krejvenovim posrtanjem u dubiozu zvanu kreativna kriza, jedan neobični producent je pokušavao da izgradi svoju poziciju na tržištu. Zvao se Robert Šej, a carstvo koje je bilo ugroženo sa svih strana bila je mala kompanija New Line Cinema.
Rodžer Korman je tokom šezdesetih zgrnuo puno love insistirajući na senzacionalističkim pričama i malim budžetima u rukama talentovanih autora. Nesumnjivo je taj uspeh i uticao na to da se Robert Šej posveti produkciji. Međutim, Holivud koji je početkom šezdesetih doživeo finansijski slom, tokom sedamdesetih je postao organizovana mašinerija koja je sve do danas vođena isključivo monetarnom politikom. Šej se, definitivno, nije mogao u takvim okolnostima uvući u istu rupu u zakonu tržišta kroz koju je prošao Korman. Zaglavljen u distribuciji filmova talentovanih stranih autora (Hercog, Vir, Borovčik) i u finansiranju ranih radova Džona Votersa, kralja kempa i bizarnosti, nije se ni mogao nadati ulasku u mejnstrim. Ipak...
Osamdesete su počele sa štancovanjem slešera. Gomile mladih autora su nudile neke svoje verzije Noći veštica. Pojavio se i ubica sa hokejaškom maskom. 1982. godine, Robert Šej se uključio u novostvoreni trend tako što je producirao jedan od najoriginalnijih slešera - Same u noći.
Zatim je pročitao Krejvenov scenario. Od svega, što se nalazilo unutar priče zasnovane na arhetipovima i kolektivnom nesvesnom, Robert Šej je uspeo da namiriše pare. Dva miliona dolara nije bilo mnogo za budžete holivudskih produkcija, ali New Line Cinema je u to vreme pripadala nezavisnim igračima na tržištu. 1984. godine, Robert Šej je stavio sve što ima na kocku...počelo se sa snimanjem Strave u Ulici brestova.
Postoji nekoliko razloga zašto je Strava u Ulici brestova bila i ostala toliki uspeh koji je jednu malu kompaniju pretvorio u giganta, a Krejvena u legendu horora.
1. Tajming.
Slešeri su u to vreme bili gotovo svakodnevna pojava. Kult nasilnika koji trči sa hladnim oružjem u ruci i probija telo mladih devojaka bio je realno vizuelni supstituent za mlade nerdove koji se nisu najebali žena. Krvarenje iz tela možemo izjednačiti i sa deflorisanjem, pogotovo ako se uzme u obzir mladost junakinja. One koje stradaju bile su seksualno aktivnije od onih koje prežive. Na taj način, ceo taj pritisak zbog pojave AIDS-a, demonologa koji su se igrali hrišćanstva i bacali anateme na seksualno opštenje, rigidnosti porodica i malih američkih gradova, akumulirali su se u udarac sečiva. Ljudi pri analizi ovakvih filmova često vide mizoginiju u ubistvima žena. Ona zaista postoji, ali je usmerena na tretiranje devojaka kao primitivne stoke koja baca bezopasne predmete na ubicu i trči kao u stampedu umesto da stane i istranžira manijaka. Sam čin ubistva je više usmeren na činjenicu ko ubija takve devojke. U pitanju su društvo, porodica i pogrešno shvaćena hrišćanska načela.
Pomama za ovakvim filmovima nije jenjavala, ali je izdanđali obrazac imao svoje male limite.
Ves Krejven je Stravom u Ulici Brestova podigao očekivanja na mnogo viši nivo.
2. MTV.
Već je prvi film iz serijala ponudio za to vreme neuobičajenu vizuelnu stilizaciju. Krejven se i načinom snimanja obraćao generaciji mladih koja mu je i bila tema filma. Ako obratite pažnju na to kako su scene montirane i kako su rešeni uglovi snimanja primetićete vizuelizaciju tipičnu za spotove iz tog vremena. Na snimanju je učestvovao i majstor šminke koji je bio zaslužan za uspeh spota Majkla Džeksona Thriller, što je još više doprinelo korespodenciji sa mladom populacijom.
3. Negativac koji za promenu i priča.
Setite se Majkla Majersa i Džejsona. Kada ih vidimo u kadru znamo da su krenuli da ubiju žrtvu. Fredi je drugačiji...on krene da se prvo poigra. Kao takav, on nije sveden na nemi entitet smrtonosne pretnje, nego na elaboraciju žrtvinog doživljaja straha. Krejven je toliko vešto izgradio lik pedofila ubice da mi i zaboravimo kolika je monstruoznost u njegovoj osnovi. Nakon što je zbog svojih zločina spaljen od strane roditelja, Fredi se okreće osveti. Krejven upečatljivo koristi izraz nasilje rađa još veće nasilje, izokrenuvši potpunu strukturu filmova u kojima dominira osvetnički motiv (Poslednja želja, Ms. 45, Vidžilante). Pozicioniranje glavnog negativca u područje sna dovodi do toga da mi zapravo gledamo unutar priče koja se dešava u stvarnosti, a to su psihički problemi tinejdžera koji mogu dovesti i do smrti.
![]()
Three, four, better lock the door...
Bioskopski uspeh prvog filma iz serijala omogućio je Robertu Šeju da sledećih nekoliko godina izmuze i poslednju paru iz Fredijevog vimena. New Line Cinema je zadovoljno trljao ruke, dok je Ves Krejven verovatno poželeo da se oslobodi balasta prepoznavanja autora isključivo po svom najpoznatijem filmu. Međutim, i njemu samom je nakon kreativnog promašaja kao što je Smrtonosni prijatelj, bilo jasno da ga Fredi čeka, koliko god se on pokušavao sakriti...
Osveta u Ulici brestova je pokušala priču usmeriti na demone koji su uvek prisutni u nama samima i samo čekaju na trenutak slabosti da bi se aktivirali. Priča se, ovaj put, vrtela oko mesta gde je sve i počelo. Delimično, ovaj film koketira sa motivom uklete kuće, ali nije sve ispalo kako je očekivano...
Glavni glumac drugog dela serijala je homoseksualac. Scenario je sadržao niz aluzija na razotkrivanje ove prirode seksualnosti. Scene u baru, S/M scena pod tušem i neobičan odnos između glavnih muških junaka, sugerišu na homoseksualnost. I scenarista je bio homoseksualac. Jedino je Džek Šolder, režiser filma, zalutao u ovu Plavu ostrigu od filma. Nažalost, Šolder i jeste malo zalutao. Nekoliko scena, poput onih sa jurenjem ptice i Fredijem na zabavi pored bazena, bile su očajne. Ono što je pomalo spasilo film jeste originalnost, skretanje priče u drugu stranu, bila ona i gej strana. Doduše, tu je i Klu Galager (Poslednja bioskopska predstava, Povratak živih mrtvaca). Džek Šolder je, iako mu je prvenac Sami u noći superiorniji film, skrenuo pažnju na sebe. Ubrzo je filmom Sakriven dokazao kako je njegova petljavina sa serijalom bila samo trenutni promašaj. Zapravo, Šoldera je kroz karijeru odlikovalo pucanje pod pritiskom, odnosno u onim trenucima kada svi previše očekuju od njega. Zato je svoje utočište i našao na televiziji gde je godinama radio kvalitetne filmove (U ranu zoru, 12:01). Kockanje sa Šolderom nije bilo iznimka u načinu poslovanja kompanije. I sledeći filmovi iz serijala su dela mladih talentovanih autora.
Robert Šej bio je zadovoljan finansijskim uspehom filma, ali bio je i svestan da je potreban nešto kreativniji pristup, ako i dalje želi da novac teče iz slavina.
Ves Krejven se nije mogao još dugo skrivati od Fredija...
Five, six, grab your crucifix…
![]()
Nekoliko činjenica je moglo iznervirati Krejvena prilikom gledanja Osvete u Ulici brestova. Insistiranje na komičnom predstavljanju negativca pedofila , zanemarivanje osnovne niti filma - prisustvo ubice u snu, a ne na javi i zanemarivanje raspeća koje je predstavljeno kao nemoćni simbol vere ako je ta vera nedovoljno jaka u čoveku. Zapravo, Ves Krejven insistira na činjenici da smo mi ono što sami učinimo od sebe i predstavlja trijumf Nensi nad Fredijem kao trijumf junakinje nad strahom koji oseća, a koji je magnet za rađanje zla.
Ratnici snova, treći deo serijala, svoj kvalitet duguje koliko imaginativnim rešenjima režisera Čaka Rasela i tima za specijalne efekte, toliko i povratku na stare proverene staze.
Ves Krejven je uradio početnu verziju scenarija, koji su, kasnije, preradili Rasel (već je imao iskustva u radu na Stravičnim snoviđenjima, filmu vrlo sličnih tematskih i vizuelnih rešenja - rukavica sa sečivima), Vagner (kasnije scenario za Prizore klasne borbe na Beverli Hilsu i TV seriju Divlje palme) i Darabont (kasnije režiser Bekstva iz Šošenka, Zelene milje i jedan od tvoraca TV serije The Walking Dead).
Ovaj nastavak odlikuje lepljiva atmosfera sna od koga se kloni grupa tinejdžera smeštenih na kliniku zbog različitih vidova neprilagođenosti društvu. Kasting se sastojao od mladih, neafirmisanih glumaca, od kojih su dva najlepša - glumice (Patriša Arket i Dženifer Rubin), ostvarile kasnije interesantne karijere. Kajmak će u budućnosti pokupiti Lorens Fišburn, ovde samo u ulozi bolničara, ali i kao jasan pokazatelj da je ekipa odgovorna za glumačku podelu uradila dobar posao. Vraćeni su i likovi iz prvog serijala - Nensi i njen otac (Langenkamp i Sakson), ali im je prilepljen i Kreg Voson (zvezda Striptiza smrti), što se ispostavilo kao jedna od falinki filma. Ipak, ništa nije moglo umanjiti vidljiv rad na revitalizaciji serijala. Treći deo sage o Frediju i dalje pati od insistiranja na komičnom tamo gde mu nije mesto, ali su barem u pitanju najbolji skečevi iz serijala (Welcome to primetime, bitch, scena sa medicinskom sestrom i ubistvo bivše ovisnice o heroinu). Pojedini specijalni efekti su, nesumnjivo, zastareli iz današnje perspektive, ali je sve podređeno zabavi, tako da ne treba očekivati više od maštovite razbibrige, ni nalik potencijalu Krejvenovog originala, ali i verovatno najbolji nastavak, sve dok Krejven nije uzeo ponovo sve uzde u svoje ruke.
Koncentrisanje priče na grupu tinejdžera pacijenata ima neku vrstu šmeka koja je viđena u remek delu Stivena Kinga To. Slična atmosfera je pogođena, što je možda i uticaj Darabonta na scenario (najveće uspehe kao režiser doživeo je ekranizujući dela slavnog pisca horora).
Robert Šej se za četvrti deo serijala okrenuo divu iz Finske - Reniju Harlinu. Doduše, nije on toliko bio oduševljen solidnim niskobudžetnim hororom Zatvor, koliko ga je Harlin opsedao da počnu saradnju. Šej je u razdrljenom divu video sinonim za režisera koji najduže ostane na nogama, a to se pokazalo ispravnim. Harlin je skroz zanemario pokušaje da unese nešto originalno u sam koncept. Umesto toga je odlučio da pruži ljudima ono što su želeli u tom trenutku - potpuno približavanje izgledu spotova, Fredija kao zlokobnu verziju Gručo Marksa i piletinu za tranžiranje. Na nivou priče ovo je bio početak debakla kreativnosti unutar serijala. Međutim, i kao kopija koja se brzo zaboravlja definitivno postoji izvesna koherentnost scenarija za koju je najzaslužniji Brajan Helgeland koji će se kasnije proslaviti scenarijima za filmove Poverljivo iz L. A. i Mistična reka (rađenim po knjigama, ne po autentičnoj ideji scenariste). Glumci su većinom krš krševa i praktično su podređeni one man show izvedbi Roberta Inglunda. Dakle, za vas koji u celom serijalu pratite isključivo komičnu nit, ovo može biti koliko-toliko interesantno. Neke scene, poput one gde tinejdžer karatista vodi bitku sa nevidljivim protivnikom, bile su realizovane nakon probijanja budžeta i nagovestile su buduće pozicioniranje Harlina kao reditelja. Ako je opskrbljen dovoljnom količinom novca (Umri muški 2, Alpinista), u stanju je da prikrije nedostatak talenta.
Paradoksalno, iako ovaj filmski serijal ima i uspone i padove, svaki parni film u serijalu bio je nekvalitetniji od svog prethodnika, a zaradio je više novca. Ovakvo ponašanje fanova nije neobjašnjivo. Kad god bi se pojavio neki kvalitetniji film, publika je puna novoprobuđene vere hrlila u bioskope. Zatim bi se ohlađena dvojkom, četvorkom, šesticom i nezvaničnom osmicom vraćala kući i rekla sebi da zauvek raskidaju sa Fredijevim glupostima. U međuvremenu bi izašao novi film koji bi uvek barem pokušao da revitalizuje serijal.
Slična je situacija i sa petim delom - Detetom snova. Režiser Stiven Hopkins (kasnije Sudnja noć, Predator 2, Gospodari savane) bio je relativni početnik, ali se pokušao uhvatiti u koštac sa ozbiljnim temama grupnog silovanja i abortusa, vizuelno predstaviti prilično iskasapljeni scenario koji je u originalu bio baziran na simbolizmu i umetnosti gotike. Suočen sa ograničenim vremenom snimanja, katastrofalnom glumačkom ekipom i scenarijom punim otisaka svih živih iz studija, odnosno, prepravljanjem rečenica u poslednji čas, Hopkins je na momente uspeo da se vizuelno potpiše, ali je ceo peti deo, ipak, ispao ozbiljna neumesna zbrka. Ispostavilo se kroz vreme da je pokretanje ozbiljnih tema nedopustivo kako u okviru serijala, tako i u okviru horor zajednice. Publika je kroz devedesete, pa sve do danas, dobro prihvatila užasno šuplje filmove kao što su sedmi i osmi nastavak Noći veštica, Projekat: Veštica iz Blera, Sumrak… Ipak, činjenica da se peti deo Strave u Ulici brestova površno dotakao ozbiljnih tema, ne čini ga boljim od pomenutih filmova. Nije to ni bio. Ceo serijal se toliko našao u krizi da je prebačen u ruke žene koja je bila svedok njegovog nastanka od samog početka.
Rejčel Talalaj, saradnica Roberta Šeja, dobila je zeleno svetlo za snimanje poslednjeg filma u serijalu. Postalo je nebitno. Fredi je žrtvovan. Fredi je mrtav… Ovo je mnogo loš film, gledali ga sa 3D naočarima ili bez njih. Šta se u stvari desilo pa da ljudi uključeni u sam proces realizacije serijala toliko pobrljave da izgube pojam o Frediju inkubusu i zlom pedofilu, odnosno da poveruju kako im 3D naočari mogu snimiti film? Desilo se to da je serijal prešao u franšizu.
Seven, eight, better stay up late…
Sede Fredi Kruger i osmogodišnjak na kauču.
- Hej, mali druže, našao sam ovo razorno sečivo u mojoj supi. Hoćeš li da ga imaš u svom želucu? - upita Fredi.
- Još pitaš?!! - oduševi se mališan.
Otprilike su ovako izgledale reklame, proizvodi i cela televizijska pompa oko Fredija Krugera. Deci su kupovane pidžame sa likom njihovog omiljenog pedofila dok je američko društvo, sazdano na tri načela - porodica, vera u predsednikovu veru u Boga i televizor kao sastavni deo prosvete, zdušno gutalo sve ono što im se servira putem medija. Strava u Ulici brestova je krajem osamdesetih prerasla i u televizijsku seriju. Šansu da režiraju i glume su dobili svi i od svih tih početnika jedino se dobro pokazao Tob Huper snimivši pilot epizodu o suđenju Frediju Krugeru koje je prethodilo događajima iz prvog filma. Jedini problem je to što je pomenuti režiser legenda horora (Teksaški masakr motornom testerom), odnosno, činjenica da se nijedan početnik nije dobro pokazao. Serija je planirana da profunkcioniše kao horor verzija Zone sumraka. Prilično ambiciozno, zar ne? Pokušaj da se doskoči verovatno najboljoj seriji svih vremena u čije stvaranje su bili uključeni najbolji režiseri, scenaristi i glumci Holivuda, tako što angažujete svakog ko hoće da glumi, piše i režira… Uh, nekog je opasno uradila kamilica, nema drugog objašnjenja.
Fredi Kruger, na momente zamišljen i kao satira američkog sistema vrednosti (to nije bila osnovna namera Vesa Krejvena, ali je u trećem delu serijala takav pristup naglašen komikom), pretvorio se kroz vreme u dosadnu satiru samog sebe.
Piter Džekson je 1991. godine bio slabo poznat američkoj publici. Deset godina kasnije, situacija će se drastično promeniti, jer je tada u saradnji sa New Line Cinema realizovao Družinu prstena. 1991. godine Piter Džekson je još uvek bio talentovani reditelj dopadljivo neukusnih filmova. Ponudio je svojoj budućoj kompaniji sledeći scenario za nastavak priče o Frediju: Fredi postaje karikatura samog sebe. Svi ga ismevaju i on slabi. Klinci namerno piju pilule za spavanje da bi u snu mlatili Fredija…
Umesto subverzije unutar subverzivnog serijala New Line Cinema se odlučio na to da ubije Fredija. Naravno, to nije prvi put da je Fredi umro na ovaj ili onaj način…
Devet, deset, bolje bi bilo po tebe da si se sakrio, inače dolazim da ti iščupam srce, Krejvene!
Nine, ten, never sleep again…
![]()
Zmija i duga, Šoker i Ljudi ispod stepeništa bili su kvalitetni filmovi, ali unutar sebe Ves Krejven je znao da mu je Fredi Kruger potreban koliko i on njemu.
1994. godine izašao je Novi košmar, do dana današnjeg najbolji nastavak sage o Frediju. Sa tehničke strane ništa nije prepušteno slučaju, jer je Ves Krejven polovinom devedesetih bio već toliko poznato ime da bi mu iko od producenata smeo igrati nad glavom. Priča prati bizarne događaje koji se odigravaju dok autor Strave u Ulici brestova (Krejven lično) piše scenario za novi nastavak serijala. U centru pažnje je porodica Heder Langenkamp, glumice koja je glumila Nensi. Koristeći podatke iz stvarnog života i kombinujući ih sa užasima koji kao da isplivavaju iz filma u realnost, Ves Krejven je napravio nastavak dostojan surealizma prvog dela. Kruger više nije zabavan, jer je njegov kreator najbolje svestan prave prirode zla koju je hteo da unese u lik. Novi košmar je labudova pesma samog Krejvena i najbolji potpis za kraj jednog serijala koji je imao ozbiljne padove, ali se na kraju ipak dovukao do cilja.
- I kill swans!
Eleven, twelve, look around yourself…
- Tu sam još uvek. Čekam da raščerečim i Džejsona. Koji je danas datum?
- Petak 13, čika Fredi.
- Dobro onda. Šali se malo čika Fredi. Nije danas dan za čerečenje. Neka igre počnu tačno posle ponoći. I navijaj za čika Fredija, da ti ne bih pobio celu porodicu, a sestrinom krvlju oprao zube!
Fredi protiv Džejsona je film koji je nastao pod pritiskom fanova širom sveta. Sve se svelo na jedno od pitanja ko je jači Brus Li ili Majk Tajson, Saša Vidić ili Divna Karleuša, Romeo ili Julio, Neša Slina ili guma od traktora… Tako se jedno nezrelo pitanje postavljeno u sobi punoj pubertetlija pretvorilo u film. Mislim da je film morao da pobedi pitanje. Nije. I svi uključeni su odgovorni za dosta minuta bacanja prašine u lice. Roni Ju, režiser ovog predugog odgovora na blentavo pitanje spada u grupu onih koji su najmanje krivi. Ovo je drugi put da se u serijalu producenti okreću poprilično iskusnom režiseru. Prvi je bio Ves Krejven, naravno.
Roni Ju je u Holivud pristigao iz azijske kinematografije gde se već dokazao epskom fantazijom Nevesta sa belom kosom. U Holivudu je, kao i većina režisera koji shvataju funkcionisanje mašinerije, prihvatio prvu pruženu šansu. Film koji je snimio - Čakijeva nevesta, doveo je do revitalizacije franšize najpopularnijeg lutka-ubice, Čakija. Robert Šej se nije dvoumio. Želeo je profesionalca i dobio je profesionalca. Međutim… Scenario filma Fredi protiv Džejsona više je plitak nego pitak. Fanovi serijala su očekivali mnogo više od svoje ideje. Zapravo, dobili su sve što je takva ideja u mogućnosti da kao ostvarena zauzvrat pruži…skoro, pa ništa.
Šta je bilo do sada?
I U redu, imali smo prvo pedofila ubicu koji nakon svoje smrti progoni tinejdžere u snu.
II Zatim smo tog pedofila ubicu smestili u telo tinejdžera homoseksualca.
III Malo smo se premišljali, pa smo shvatili da je najbolje da tinejdžere smestimo u bolnicu gde će ih progoniti pedofil ubica koji će sad biti i duhovit.
IV Nakon što smo ga ubili, odlučili smo da mu pas popiški grob i da tako pedofil ubica vaskrsne i ubija neke tamo tinejdžere.
V Hm, zaradili smo dobre pare sa tim psom i pedofilom. Hajde da sada pedofil postane otac i da vaskrsne.
VI Dosta mi je više da pedofil ubica vaskrsne u svakom novom nastavku. Hajde da sada vaskrne da bi ga stvarno ubili.
VII Kažu ljudi da im se nije svidelo to što je pedofil ubica stvarno mrtav. Hajde da ga vaskrsnemo, ali da glumci veruju da je on samo filmski junak, pa da ubije neke, ali da i njega stigne pravedna kazna.
VIII Mislim da je najbolje da vaskrsnemo i pedofila ubicu i onog sa hokejaškom maskom, pa da se oni potuku, a mi gledamo ko je jači.
- Šefe, pa vi ste genije! To je kao scenario za strip Blek Stena!
- Strip, kažeš? Hm…
![]()
Strip Fredi protiv Džejsona protiv Eša (lik iz serijala Evil Dead) bio je planiran kao samo još jedna budalaština u nizu. Međutim, iako nije u pitanju ništa epohalno, dobili smo zabavni pokušaj grupe fanova da podrže serijale koji su odavno ostali bez ikakve ideje.
2010. godine pojavila su se dva filma koja se dotiču serijala Strava u Ulici brestova. Prvi je nepotrebni rimejk filma iz 1984. i ubija u pojam. Drugi je Never Sleep Again, četvoročasovni dokumentarni film koji će vam otkriti sve tajne nastanka svakog filma iz serijala. U pitanju nije remek delo dokumentarnog filma, jer se svodi na prevaziđeni postupak intervjuisanja onih koji su kroz sve te godine bili ispred i iza kamere. Međutim, kvalitet dobijenih intervjua je na visokom nivou, pa možemo saznati i to da je Elm Street zapravo ime ulice u kojoj je ubijen Džon Kenedi, ko je sve otpao na kastinzima za serijal i slične trivijalnosti koje bi mogle obradovati fanove. Džoni Dep, Patriša Arket, Lorens Fišburn i Kreg Voson izostaju, kao i scenaristi koji su i danas u žiži interesovanja - Darabont i Helgeland. Ipak, i bez tih ljudi ovaj „film“ (zbog svog koncepta više deluje kao preduga televizijska emisija, ili kao deo ponude za specijalno DVD izdanje) je značajan dokument za ljubitelje horora. Da je bilo malo više ideje i hrabrosti kod samih autora dokumentarac bi započeo sa autopsijom Fredija iz čijeg bi želuca izletele fotografije ljudi koji su odbili dolazak na snimanje, zatim bi se se autori maskirali u Fredija i tako maskirani pojavljivali svuda gde se pojavi Patriša Arket, a sam pristup filmovima bi doneo manje glorifikovanja. Međutim, i kao ziceraški projekat Never Sleep Again je mnogo podnošljivije iskustvo od bezidejnog rimejka.
Šta će uslediti?
Nadam se da će stanovnici Ulice brestova moći mirno da spavaju, znajući da je obesmišljavanjem poente prvobitnog filma Fredi kroz vreme postao potpuno bezopasan.
Građani, na današnji dan proglašavam Ulicu brestova Ulicom otvorenog srca. Zapamtite, ulaz za maloletne je besplatan, dok će stariji morati da izdvoje cifru od sto dolara kako bi se mogli prošetati našim lepim krajem i uživati u ponudi. Budući da smo sada Ulica otvorenog srca, program vaše šetnje biće u skladu sa novim nazivom. U ćorsokacima života vas čekaju naše drage komšije za koje nije bilo mesta ni u kazneno-popravnim domovima ni u duševnim bolnicama. Oni su odabrali da ostanu ovde, samo zbog vas…kgh, lovine, kgh, kgh. Zaista, dragi moji podanici, uživaćete dok vam naši vodiči kroz košmare pokazuju baštenskim makazama svu tu predivnu metaforu našeg novog imena.
Mlađe od vas bih zamolio da sednu u krilo našeg gradonačelnika, rodonačelnika našeg bezumlja, Fredija Krugera. I neka cupkaju dobro u tom krilu. Oh, neka cupkaju, jer im to može biti poslednje…
Thirteen, fourteen, after Freddy you’re no longer a teen…
Miloš Živanović
.jpg)
