Quantcast
Channel: Helly Cherry Web Magazine
Viewing all 9767 articles
Browse latest View live
↧

Dža ili Bu - Dobre stvari

July 1, 2013, 3:05 pm
$
0
0
Bilo šta pričati o istoriji Dža Ili Bu bilo bi nedobudno, ako ne i pomalo zlo. Turbulentno vreme rodilo je turbulentnu, nadobudnu, i pomalo zlu muziku, koja je neverovatno slikovito prikazala komponente naše stvarnosti 90ih, i nastavlja da bude ne samo relevantna, već i stvarna, u 21. veku, trećem poluvremenu ljudske istorije.

Kao malo podsećanje, i edukacioni uređaj, ovaj disk je savršen, jedna vrsta epoheje raspadanja, srpskih Cvetova Zla, zbirke mračnih priča sa mesta gde život ne vredi ni toliko koliko imate u džepu trenutno.

Dža Ili Bu su obeležili jedno vreme, puno krvi smrada i mirisa baruta koji je zagadio nešto što se nekada smatralo zemljom. Svi pokušaji da se bilo šta promeni izgubljeni su u moru sumornosti, koje čini mase inertnima, a ljude robovima novca i propagande. Da li su Dobre Stvari nešto što može osloboditi čoveka? Ne, definitivno ne, ali spada u jednu od boljih kompilacija koje gade svetsku rokenrol scenu. Namerno kažem svetsku, jer ovo je samo jedan mali mozaik koji prikazuje jedan, ali vrlo bitan ugao gledanja na ovaj prostor koji je zagađen svetskim zlima koja nas uče igrama u kojima nismo, i dugo vremena nećemo biti dobri. Možda ovaj disk može biti depresivan, bezizlazan, mračan, ali je potreban, nekim najnovijim klincima koji nisu ni rođeni 90ih. Jer, kao što rekoh u jednom ranijem prikazu, onaj koji ne poznaje istoriju, ne poznaje ništa, i samo to je, samo je igračka i lutka na nečijem koncu. U milenijumu emancipacije svega i svakoga neophodno je imati ovakav disk u svom arsenalu. Zlu ne trebalo.

Jer Zlo je uvek tu, među nama, i nije loše prepoznati ga.
5/5

Ilija Đurđanović
↧
Search

Održana XV Balkanska smotra mladih strip autora!

July 2, 2013, 8:44 pm
$
0
0
XV BALKANSKA SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA održana je proteklog vikenda u Leskovcu. Ovaj najstariji i najistrajniji festival devete umetnosti na Balkanu, od 1998. godine organizuje Leskovačka škola stripa “Nikola Mitrović Kokan”, koja deluje u okviru Leskovačkog Kulturnog Centra. Za vreme trodnevne nagradne manifestacije od 28-30. juna gosti i posetioci smotre mogli su da se upoznaju sa radovima gotovo svih bitnijih imena iz sveta stripa sa prostora Balkana, ali i šire. Smotra je ove godine okupila čak 654 autora iz 22 zemlje sa četiri kontinenta, što je čini jednim od najmasovnijih strip festivala u Evropi, i sve to upravo u godini u kojoj je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije potpuno uskratilo pomoć ovoj manifestaciji!!! 


Smotri su prisustvovali ili svoje radove predstavili autori sa celog Balkana, ali i iz Italije, Portugala, Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije, Velike Britanije, kao i iz Australije, SAD, Kanade, Dominikanske Republike, Argentine i Urugvaja! Balkanska, a svetska – zar ne?


Specijalni gosti su bili Mišel Difran iz Belgije, jedan od najpoznatijih scenarista francusko-belgijskog stripa danas, Igor Kordej iz Hrvatske, koji je postao prava strip zvezda i u Evropi i u Americi, Vladimir Krstić Laci iz Niša, koji između ostalog radi i na serijalu Šerlok Holms,  Čaba Kopecki, agent preko koga više od pedeset strip autora sa Balkana rade na francusko-belgijskom tržištu, ali i autori poput Milorada Vicanovića Maze, Dražena Kovačevića, i pregršt drugih.


Pristigli radovi bili su izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra, a sama manifestacija obuhvatila je preko dvadeset dešavanja, među kojima su bila ekskluzivna predavanja, promocije, tribine, predstavljanja, otvaranja izložbi, projekcija animiranih filmova, ali i koncert rumunskih strip autora!

Takođe, u holu LKC bila je organizovana strip berza na kojoj su svoje stripove nudli izdavač  System Comics, striparnica Južni Darwood, ali i nezavisni izdavači iz Makedonije i Hrvatske.


Žiri u sastavu Zoran Tucić (strip crtač i ilustrator) kao predsednik žirija,  Petar Stanimirov (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović  (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade: 

  • Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Ivan Stojković iz Čačka. Diplome za istu kategoriju je dobili su Marko Dješka iz Osjeka u Hrvatskoj i Jana Adamović iz Beograda. 
  • Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Boris Bakliža iz Kragujevca. Diplomu za istu kategoriju je dobio je Todor Iliev iz Velikog Tarnava u Bugarskoj. 
  • Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobio je Aljoša Tomić iz Doboja u Bosni i Hercegovini. Diplomu za istu kategoriju dobili su Josip Sršen iz Zagreba u Hrvatskoj i Konstantinos Sklaventis iz Leftakisa u Grčkoj. 
  • Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Milutin Pavićević iz Podgorice u Crnoj Gori. Diplomu za istu kategoriju dobio je Aleksandar Teokarević iz Leskovca. 
  • Diplome za najboljeg debitanta dobili su Aleksandar Nikolić iz Leskovca i Lazar Nikolić iz Pirota. 
  • Plaketu Nikole Mitrovića Kokana za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola Stripa Nikola Mitrović Kokan,  ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Lazo Sredanović iz Tivta i Zoran Tucić iz Loznice. 
  • U sastavu smotre održan je konkurs za strip kaiš za jablanički okrug, i žiri je nagradio Katarinu Mičić (katetogija do 10 god), Leu Stanković (kategorija od 10 do 15 godina) i Stefana Stankovića (katergorija od 15 do 19 god).
  • U sklopu manifestacije časopis THINK TANK dodeljuje memorijalnu nagradu Miodrag Veličković Mivela za satirični strip. Žiri je dodelio nagradu Sabahudinu Muranoviću Muranu iz Prijepolja za njegove satirične strip kaiševe u dnevnom listu Danas. 
  • Takođe u sklopu manifestacije elekstronski časopis za decu AKO MENE PITAŠ ... dodeljuje nagradu za najboljeg mladog strip autora Jovani Pavlović iz Leskovca.
  • Striparnica Južni Darkvud iz Niša dodelila je dve ravnopravne nagrade za podsticaj mladim strip autorima.  Dva ekskluzivna strip izdanja dobili su Marko Nikolić i Danko Dikić. 


Balkansku smotru mladih strip autora već godinama na leđima nose Marko Stojanović (strip scenarista, između ostalog autor jednog od najboljih domaćih strip-serijala “Vekovnici”) i Srđan Nikolić Peka (strip-crtač), koji čine i okosnicu “Leskovačke škole stripa”. Zahvaljujući ovoj školi, pored roštilja i roštilijade, pored paprika i ajvara, nezaobilazna asocijacija za Leskovac već godinama unazad jeste i strip!


Smotru su finansijski pomogli grad Leskovac i zdravlje Actavis, a Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije ove godine uskratlo je pomoć ovoj manifestaciji. U prethodnih pet godina Minstarstvo je smorti pomoglo samo jedanput!

-Da je bilo njihove pomoći, možda se ne bi ovoliko potrudili da im pokažemo koliko umemo i možemo - rekao je na otvaranju Marko Stojanović iz Škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“.

Katalog XV Smotre sa programom manifestacije, nekim stripovima, intervjuom sa Emirom Durmiševićem, tekstom o Lazi Sredanoviću i Zoranu Tuciću, istoriji makedonskog stripa i drugim sadržajima možete preuzeti u pdf formatu ovde.

* * *

Priča o leskovačkoj strip-tradiciji počela je još pre šest decenija, sa radom Nikole Mitrovića - Kokana, crtačem koji je svojim radom za Dečje Novine na serijalima Mirko i Slavko, Partizanske priče i Nikad Robom ostavio trajan trag u istoriji srpskog stripa. Sredinom devedesetih, u trenucima sunovrata domaće strip scene, Mitrović se odvažava da pokrene Leskovačku školu stripa, koja će nakon njegove smrti 1997. godine poneti njegovo ime, a njegovu ideju, rad i entuzijazam naslediti i preuzeti Srđan Nikolić - Peka i Marko Stojanović, stvaralački tandem koji nam je podario pseudoistorijski nacionalni ep u stripu, Vekovnike, momci koji su alfa i omega Leskovačkog stripa, ali i cele domaće strip scene. Jedino zahvaljujući njihovom naporu i nesebičnom zalaganju Leskovačka smotra stripa je i opstala svih ovih godina, kao najsrtarija strip smotra na našim prostorima!

Izvor: Paradoksija
↧
↧

Zdenko Franjić: "Poštujem umetnički “uradi sam” koncept"

July 2, 2013, 8:44 pm
$
0
0
Zdenko Franjić, pokretač izdavačke kuće „Slušaj naglasnije”, iako sebe rađe naziva objavljivačem, u okviru prošlogodišnjeg Ajde festa u razgovoru sa jednim diverzantom otkriva šta je ga je pre 25 godina navelo da započne ovu priču koju je moguće slušati samo najglasnije.


Sve je počelo kompilacijom „Bombardiranje New Yorka”, koja ima čak trinaest izdanja audio i video formata. Ogroman broj bendova iz celog sveta na čak pedeset sati muzike. Nakon tri epohe u svetu izdavaštva – epohe ploča, kaseta i diskova – na pitanje koji format izdvaja kao najomiljeniji ili na kom nosaču najbolje leži zvuk, za Ajde produkciju dobri duh andergraunda odgovara da mu je najvažniji sam sadržaj, odnosno sama muzika, dok je nosač zvuka ništa više no format  koji taj sadržaj prenosi.

Andergraund, kao društveni i kulturni fenomen  koji prema nekim razmišljanjima karakteriše lično obraćanje konzumentu, za Franjića predstavlja koncept „uradi sam”,  pri čemu se  misli na čitavstvaralački process.

,,Ja to najviše gledam kao ’uradi sam’, ne samo izdavanje nego i uradi sam muziku, uradi sam film, sve uradi sam zapravo”, rekao je Zdenko u razgovoru sa Nemanjom Nikolićem koji na ovu temu dodaje: ,,Sa sredstvima koja trenutno imaš u rukama”.

Kao nastavak ove priče Kruševljani su imali priliku i da pogledaju nastup projekt benda Babilonci, koji je Franjić sa prijateljicom Lju Anđelković  izveo na prošlogodišnjem Ajde festu. Projekt nastaje u takozvanom „uradi sam” studiju, gde se pesme snimaju na prvu, a rezultata toga je desetak albuma koje Babilonci imaju iza sebe.

Za kraj, Zdenko Franjić govori o kruševačkoj pesnikinji Mariji Krsmanović, autorki knjige pank poezije „Pobuna  umetnosti”i njihovoj saradnji,  kao i o književnoj ediciji „Bratstvo duša”.



Dodatni linkovi:
Intervju za HC
Dokumentarni film "Oči u magli"


Ivana Grujić
↧

Damjan od Resnika - Devojka iz Zagreba

July 4, 2013, 12:31 am
↧

Thrown to the Dogs

July 4, 2013, 12:31 am
$
0
0
THROWN TO THE DOGS je nastao početkom 2010. godine pod imenom "The Stupar Project". Osnovao ga je Slobodan Stupar koji je bio vokal, gitarista, basista i bubanj programer. Kao TSP snimio je jedan demo nazvan "Through My Eyes" 2010. i "Balkan Bastards EP" 2011. godine u muzičkom studiju "Crna Zemlja", te 2 video spota za pesme "The End Of Our Time" i "Fuck You".


TSP postaje bend kada se u Februaru 2011. godine bendu pridružuju Andrej Mesarić na bass gitari, Filip Mesarić na bubnjevima, Boris Ognjenović i Vedran Mihaljević na gitarama. Vedran je nedugo napustio
bend i na njegovo mesto je došao Tomislav Hajduković koji je isto tako ubrzo napustio bend pa je Slobodan preuzeo ulogu gitariste i vokala. Krajem 2011. godine bend snima svoj novi video spot za pjesmu "Against All Odds" pod rukovodstvom poznatog osječkog redatelja, Vedrana Marjanovića Wekstera. TSP je svirao koncerte u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni, Sloveniji i Njemačkoj kroz 2011. i 2012. godinu.

U Februaru 2013. godine, Boris napušta bend te na njegovo mesto dolazi Denis Sloboda. Nakon promene u postavi, promeni stila muzike, te nadolazećeg debi albuma, TSP menja ime u "Thrown To The Dogs" i izdaje
svoj prvi full album nazvan "Brainwash Machinery" koji je takođe snimljen u "Crnoj Zemlji". Bend je u Martu i Aprilu bio na promotivnoj turneji po Hrvatskoj, Srbiji, Mađarskoj i Bosni. Trenutno je koncertno neaktivan, ali radi na novim pesmama za nadolazeći album.

Trenuta postava:
Slobodan Stupar - guitar / vocals
Andrej Mesarić - bass guitar / vocals
Filip Mesarić - drums
Denis Sloboda - lead guitar

Linkovi:
Facebook stranica: https://www.facebook.com/ThrownToTheDogsOfficial
Facebook profil: https://www.facebook.com/throwntothedogs2ndprofile
Youtube kanal: http://www.youtube.com/ThrownToTheDogsTV
Youtube kanal "The Stupar Project-a": http://www.youtube.com/theStuparProjectTV
Bandcamp: http://throwntothedogsofficial.bandcamp.com/
Soundcloud: https://soundcloud.com/throwntothedogs
↧
↧

Šabanizam i renesansa!

July 4, 2013, 12:31 am
$
0
0
Uz pojam renesanse gotovo uvek ide i pojam humanizam, koji sam namerno izostavio, jer ovde ničeg humanog. Pokušaću da u narednih nekoliko pasusa kažem nešto o temi šabanizma, iako je toliko puta bila na tapetu (bez sumnje biće i u budućnosti, na opštu žalost), a gotovo svi su pominjali istu. Ma koliko želeli, izgleda da ne možemo da pobegnemo od toga, pa ajd’ da se i ja priključim, te dodam koju reč.

Šabanizam i džiberizam su sinonimi, bar što se mene tiče. Ako nisu, jebi ga, gotovo da se poklapaju. Ova karakterizacija se prvi put u našoj istoriji pojavljuje ubrzo nakon pada titoizma i usponom slobizma, odnosno početkom devedesetih godina prošlog veka. U tom periodu, na ulicama gradova (vrelih asfalta – mislim da je to pravilan izraz), rodila se nova subkultura, koja se u formalnom rečniku naziva šabanizam (džiberizam), a njeni predstavnici šabani, tj džiberi. E sada, mala paralela sa renesansom, odnosno sama renesansa šabanizma (džiberizma).

Renseansa predstavalja kulturno – istorijski preporod, koja raskida veze sa sholastičkom tradicijom, a obnavlja interesovanja za jezik, književnost, umetnost i čuda antičkog sveta u nameri ne da se podražavaju, već i da se prestignu. To je zapravo prvi period koji je bio svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime.

Elem, džiberi jesu svesni svog postojanja, ali jedino nisu sebi nadenuli ime. Na razvoj ove subkulture (nekulture) veliki uticaj imala je muzika. Na uspon šabanizma najviše je uticao turbo folk i tadašnji dens, a kroz dalju evoluciju ‘’Grand produkcija’’, koja je u krajnjoj liniji nepresušni izvor za stvaranje gotovo svog postojećeg šunda, za prethodno pomenuti milje. Dalje, na jeziku su džiberi poradili vrlo (mojne, tebra, zonfa, ćaku, racku, čkapi, itd. Nabrajanja mogu da odvedu u nedogled), a zapravo predstavljaju PPZ populaciju. PPZ (prilog, predlog, zamenica) reprezentativci u rečniku imaju svega pedesetak reči i desetak fraza. Odlikuje ih talenat prepričavanja filma u šest reči, a od toga su pet: znaš, brate, mislim, ono, razumeš…

U renesansi je takođe postojala spremnost da se posumnja u tradicionalna verovanja i običaje, sa idejom i ciljem da se unapredi kultura. Naši šabani nisu bili lenji, pa su poradili i na tome. Potpuno su se odrekli građanskog i emancipatorskog nasleđa i prisvojili nove, tog perioda ’’moderne vrednosne sisteme’’ – seksizam, rasizam, nacionalizam, šovinizam, pa i fašizam. Bogo moj, ovi -izmi su prisutni i danas.

U renesansnoj umetnosti preovlađuje i problem proporcije ljudskog tela, kao i istraživanje pokreta i perspektive. Naravno, džiberi, svi do jednog bilduju. Zakon mase i definicije, tako da su proporcije na mestu, manje – više. Što se pokreta tiče, većina trenira neku od borilačkih veština ili po nekoliko, koje se veoma uspešno primenjuju na stadionima, splavovima, uličnim protestima, gej paradi, itd. Perspektiva? Za to je zadužen virtuelni šabanizam, tj profilna ili neka druga facebook slika, gde se pokazuju gola, nabildovana tela. Ako kojim slučajem imaju zlatan lanac (kajla), slika je potpuna. Što se odevanja tiče, njihova prepoznativljost ogledala se u čuvenim air max patikama (ponovo dobijaju na aktuelnosti), trenerkama i šuškavcima. Lako ih je primetiti.

Stvari se nisu promenile ni nakon petog oktobra. Sistemi vrednosti jesu i dalje ozbiljno narušeni. Svakodnevno se govori o tome, ali nema pozitivnih rezultata. Tačno je da se ništa ne može promeniti preko noći, kao i da je potrebno više vremena za transformaciju. Međutim, ono što treba da nas plaši, jeste tendencija porasta prihvatanja vrednosti šabanizma! Tragično, ali to je naš realitet. Mladi ljudi kreiraju život oponašajući svoje idole, koji su uglavnom iz kriminalnih i estradnih struktura. Broj džibera je iz dana u dan sve veći, što se nužno odražava na odsustvo humanosti među ljudima.

Stanje u zemlji po svim pitanjima jeste blago rečeno, katastrofalno. Što je najgore, kad god se neke glavonje, koje se pitaju za važna pitanja u ovoj zemlji, sretnu na gostovanjima u tv emisijama i govore o ovoj temi, slože se oko jedne stvari. ’’Narušeni su sistemi vrednosti’’ Ajde! Ma šta mi reče!? I tako se oni slože, ispričaju onu standardnu priču o Slobi, inflaciji, sankcijama, ratu u Bosni, izolaciji, NATO bombardovanju, tranziciji, te kao posledicu svega toga imamo sadašnjost, ovakvu kakva jeste. To je tačno! Ali, niko od tih istih glavonja da ponudi neku ideju za rešavanje ovog problema! Strateški i dugoročni plan, koji bi težio obezbeđivanju bolje budućnosti? Naravno da neće to učiniti, jer potrebno je održati vladajući poredak, a veoma je lako manipulisati masom nerazvijeni svesti, tj džiberima.

Sve je na kraju izbor. Ako neko odabere ’’ideologiju’’ šabanizma, trebalo bi mu se suprostaviti verbalno, mada džiberi umeju dobro da tuku kada su intelektualno nemoćni, što je čest slučaj. Svaki okršaj sa šabanima jeste siguran poraz. Duel bilo koje vrste zahteva spuštanje na taj nivo, a tu vas šaban pobeđuje na iskustvo.

Bilo kako bilo, ’’Čudni su putevi Gospodnji’’. S toga, iz prethodno navedenog izveo sam jednu teoriju. Nije nešto najgore, što može da se dogodi čoveku, prodaja sopstvene duše Luciferu, koji se predstavlja kao najveće postojeće zlo. Postoji nešto mnogo strašnije i opasnije od toga, jer od Đavola možeš da se spaseš verujući u Boga, i Bog svakako jeste izbavitelj, ali ’’čega ima sve na ovom svetu, to umovanje vaše ne sanja’’ (za potrebe teksta morao sam da se poslužim ovim stihom iz Hamleta). Dugo sam razmišljao o tome i došao do zaključka da ono, zbog čega se odlazi u večno prokletstvo, čega se i sam Sotona plaši, a gde ni Bog ne može pomoći, iako je svemoguć, jeste ona situacija kada čovek proda dušu Šabanu! (’’Šaban nije ime, već karakterna osobina’’) Zato čuvajte se šabana, jer konstantno vreba. Kada se najmanje budete nadali, stvoriće se tik kraj vas, o dragi čitaoče.

Milenijum prođe, devedesete nikad!

Nikola Živadinović
↧

Nick Ryder - How to Become a Porn Director: Shooting Amateur Adult Films

July 4, 2013, 3:57 pm
$
0
0
Fascinantni svijet pornografije mnogi ljudi jednostavno nikad ne uspiju sagledati iz bilo kojeg drugog ugla osim neko se jebe i snima za pare. Poenta je da je pornografija prisutna od trenutaka kada je ljudski rod bio u pelenama, te se samo mijenjao medij, a ultimativni medij za ovu vrstu eksponiranja i otkrivanja ideja je, dakako, film. Pornografija je sama od sebe prošla razne ere, a danas su porno zvijezde veoma često i uspješne mainstream zvijezde, pa i obrnuto.

Amaterski pornografski filmovi, iako ne posjeduju tu notu profesionalizma i dalje imaju veoma veliku gledanost jer sve nas, u većoj ili manjoj mjeri, zanima kako to radi naše komšije ili prijatelji. Čar je u moći egzibicionizma, voajerizma, te činjenici da se seks vraća svom neizvještačenom, iskrenom, osnovnom obliku.

"How to Become a Porn Director: Shooting Amateur Adult Films" je više kratki vodič nego ozbiljna knjiga i generalno, nikako nije i ne može biti namjenjena nekome ko je pornografsku industriju izučavao na višem nivou od pukog gledanja filmova; ukoliko ste jedan od onih koji su pogledali i nekoliko dokumentarnih filmova ili pročitali nekoliko autobiografija poznatih porno glumaca ili glumica, onda vam je većina ovoga što je Ryder napisao u knjizi sasvim poznato. Ovaj vodič se može posmatrati kao vodič za apsolutne početnike i laike u vezi pornografije. U samom vodiču objašnjene su osnove pretprodukcije, snimanja i postprodukcije amaterskih pornografskih uradaka, sa akcentom na legalne zavrzlame, nabavljanje novca i opreme, vrbovanje glumaca i glumica, kao i samu distribuciju. Sami podaci koje ova knjiga nudi su već poprilično zastarili, te ćete to sami promjeniti, bez obzira na vaše sadašnje znanje vezano za pornografsku industriju.

Zanimljivo, ali i bazično štivo kojem je istekao rok trajanja, "How to Become a Porn Director: Shooting Amateur Adult Films" je djelo namjenjeno onima koji su apsolutni tutuci, a žele naučiti nešto novo o pornografskoj industriji. A ako zaista želite snimati filmove slijedeći savjete iz ove knjige, ili imate skrivenog asa u rukavu kojeg niko od nas ne vidi ili ste zaista jedan veliki, ali hrabri idiot.

Arnel Sharan Šarić
↧

Spring and Youth - Between the Irony

July 4, 2013, 3:57 pm
$
0
0
Spring and Youth su jedni od vesnika nove demo scene koja se polako pojavljuje i traži svoje mesto pod suncem u šarenom i raznolikom svetu srpske muzike. Bend predstavlja svoju verziju progresivnog i eksperimentalnog metala na simpatično nazvanom albumu pod imenom Between the Irony.

Ovaj album predstavlja, na neki način, istraživanje novog terena, što samo po sebi može biti interesantno iskustvo, ali ne može zadovoljiti one koji žele jednstavne i proste “krši kidaj polomi” pesme jednostavne strukture. Takođe, osećam kao da im je ugodno na tom terenu, fragmentarnom i definitivno nedovoljno eksploatisanom kod domaćih bendova. Možda i sasvim slučajno, S&Y su stvorili nešto što će mnogo više zadovoljiti ljubitelje eksperimentalne muzike od klasičnih metal fanova, bilo koji žanr da preferiraju. Muzika je ne-elegantna, egocentrična, zanesena, i moram reći definitivno dobra kao takva.

Moji favoriti su As Fast As Possible sa jazz elementima i odličnim vajbom, kao i Two Orangez, na kojoj bend pokazuje da bi, kada bi želeo, mogao da zvuči i više koherentnije, a manje haotično. Na njima je koji će od dva pristupa odabrati, a meni iskreno oba odgovaraju.

Naravno, uvek će biti nekog ko će ovo nazvati haosom bez ikakve povezujuće veze, ali tako vam je to sa ovakvim projektima. Voleo bih da vidim kuda će se bend dalje kretati, ali I BTI je lep primer kako se može prošetati žanrovima, i napraviti nešto originalno na domaćoj metal sceni. Otvoreni za nova zvučna iskustva bi trebali da pribeleže ovo ime.

3/5

Ilija Đurđanović
↧
Search

The Color Purple

July 9, 2013, 3:15 pm
$
0
0
Prica pocinje pocetkom 20.veka u Americi, obecanoj zemlji za sve.. zemlji ravnopravnosti i slobode. Prica iz filma naprotiv, kosi se sa svim tim epitetima. Upoznajemo Sili, glavnu junakinju koju je maestralno odglumila Vupi Goldberg i tu pocinje radnja filma..

Sa svojih 14 godina, Sili ima dvoje dece sa svojim ocem i nijedno dete nije upoznala. Njena mlađa sestra Neti takođe trpi isti teror od oca, i kako su se tada zene bukvalno prodavale, davale, Sili je "otisla" kod Gospodina Dzonsona, cija je zena preminula, a ima troje dece. Sili od pocetka biva maltretirana, ne sme da odgovori, da kaze ni rec svom novom vlasniku. Nakon kratkog vremena, i Neti bezi od oca i pridruzuje se Sili.Zajedno su zivele i radile.

Prilicno idilicne scene prate taj period njihovog odrastanja sve do trenutka kada je Gospodin pozeleo da ima seksualne odnose i sa njom, bez obzira sto je sestra njegove sluzavke, zene, kako god je nazvali. Kako Neti odbija seks sa njim, on odlucuje da je otera sa imanja, a ta scena je prilicno potresna, bukvalno do suza.

"See Daddy, sinners have soul too!"

Upoznali smo dve nejake devojcice, i pojavljuje se jos jedna, Sofia (Opra Vinfri) koja muskarcima protivureci, dize glas, pa cak i bije. Udaje se za Gospodinovog sina Harpoa, a taj brak bas zbog nasilja nije dugo potrajao i Sofia odlazi.

Ona nije volela autoritet koji se zasniva na polnoj razlici.Nesto kasnije,odgovara pesnicom i na autoritet koji je zasnovan na rasnoj razlici,i samar koji je dobila od gradonacelnika,i biva zatvorena na nekih 8 godina.
  Gospodin ima svoju ljubav,bluz pevacicu Shug,najupecatljiviju zenu,zenu van svog vremena,pa je tako cak i on sam dobijao tanjire po glavi,trudeci se da pravi dorucak za nju.Shug nikako nije podnosila izgled smusene Sili,koji je bio i vise nego obican i nastoji da je promeni.Vremenom odnos postaje prijateljski zbog dobrodusnosti i jedne i druge,a ono sto je narocito upecatljivo je poljubac njih dve,takođe vanvremenski.

Sili konacno dolazi do jednog pisma od sestre Neti,koje stize iz Rodezije (danasnji Zimbabve),iz kog je saznala da je ona ziva i zdrava i da je tamo sa Silinom decom,sinom i cerkom koji su dati svestenickoj porodici odmah po rođenju.To je Sili nateralo da pretrazi kucu,trazeci pisma i uz pomoc Shug,nalaze celu gomilu pisama koja su stizala poslednjih godina,sva pisma koja je krio Gospodin od nje.
Pogođena zivotnim iskusenjima,zivotnim putem,maltretiranjima..Sili govori sve u lice Gospodinu,na sta je on zanemeo,cak je dobio i noz pod grlo.Na kraju odlazi sa Shug u Memfis.
Nekoliko godina kasnije,nakon smrti oca,Sili dobija kucu u kojoj jer zivela nekada i vraca se iz Memfisa.Vracaju joj se uspomene,a zavrsnicu obelezava povratak Neti iz Afrike sa Silinom decom - jako dirljivi trenuci.Pravi dokaz da kako se radis tako ti se vrati u zivotu...kao Gospodin,koji zavrsava sam sa sobom,napusten od svih.

Neravnopravnost izmedju zena i muskaraca u afro-americkoj populaciji je bila jako izrazena,ali barem u ovom fimu,zene odnose pobedu nad tako zasnovanim autoritetom.Jos jedan u redu odlicnih filmova Stivena Spilberga, koji predstavlja mjuzikl, sa sjajnim blues numerama, od kojih su apsolutno najbolje - ''God is trying to tell you somethin'' i ''Sister''. Obavezno pogledati, uvek!

Stefan Zarić
↧
↧

Stripburger #61

July 9, 2013, 3:16 pm
$
0
0
Nešto razmišljam, već duže vreme, sada sigurno preko godinu dana svaki naredni broj je bio neka vrsta specijala posvećena ili nekoj temi, ili delu sveta. Nekako su nas navikli da se u stvari pitamo "kako će sledeći broj izgledati?" Ovaj broj je posvećen Norveškom stripu. Već nakon prvog uvodnog stripa sačekaće vas iscrpan tekst o razvoju stripa u Norveškoj. Iako je prvi objavljen 1911. dugo je bio skrajnut, zapostavljen i zanemarivan. Dugo je smatran dečijom zabavom ali vremenom su neki autori postali toliko značajni da više nisu mogli biti ingorisani. Kako je detaljnije tekao razvoj Norveškog stripa saznajte i sami. 
Ovu priču upotpunjuje i intervju sa Jasonom, jednim od najznačajnijih Norveških strip autora danas. Od ostalih autora obratite pažnju i na KRistoffera Kjolberga, Sindre Goksoyr-a, Lars Fiske-a,... U ovom broju ostalo je malo mesta i za ne-Noveške autore među kojima ćete naći i Larsa Sjunnesson-a kog ste mogli sresti u jednom od prošlih brojeva. Ostale otkrijte sami.
Ah da, još jedna stvar po kojoj se ovaj broj izdvaja je broj stranica u boji, ovoga puta ih ima čak 33.
I na kraju, sudeći po par nagoveštaja koja su se mogla videti u uvodniku ovog broja uskoro bi trebale da se dese i neke krupnije promene u Stripburgeru. Još uvek nije sve u potpunosti dogovoreno ali će verovatno ovaj magazin dobiti i svoje elektronsko izdanje i tako postati dostupniji. No sačekajmo, i videćemo i sami.
↧

Intervju Kanda, Kodža i Nebojša

July 9, 2013, 3:17 pm
$
0
0
Pesnik modernog doba Oliver Nektarijević i gitarista Nenad Pejović nakon nastupa na Ajde festu 2012. govore o načinu na koji su doživeli Kruševac.  Ovaj grad su prvi put posetili  2006. i tadašnji izlet pamtiće po interesantnim avantuarama i ljudima koje su tom prilikom upoznali.

Razgovor otkriva kako se Radomir Belaćević našao u priči o Kandi Kodži i Nebojši i otkud kritički osvrt na film „Tatin sin”, o kome Nenad Pejović ističe:  ,,Ukoliko film gledaš u komadu, onako u cugu, onda je malo horor, a ako ga gledaš onako kroz san, onda je to pun pogodak. ”

Očekujući nove avanture, slične onima koje su iskusili prilikom prvog boravka u Kruševcu, nailaze na potpuno drugačiju atmosferu: ,,I, posle šest godina mi očekujemo otprilike neki isti scenario, međutim, dešava se nešto stvarno mnogo bolje, pozitivnije i organizovanije. Mnogo mladog, progresivnog sveta.
Kroz ovaj nastup predstavljene su i  pesme sa poslednjeg albuma pod nazivom „Manifest”, pa su Oliver i Nenad, vođeni ovom temom, pričali i o tome kako često nakon urađenog posla, u nastojanju da sve bude savršeno, shvate da su nešto mogli i drugačije uraditi. Da li je takav osećaj ostavio i album „Manifest”?
Kako se razgovor polako bliži kraju, saznajemo i kako je nastala pesma “Prekidi stvarnosti” i šta to stoji iza ovog naziva.

Intervju je radio Ivan Đokić, urednik muzičkog programa Ajde festa, dok je za kameru i montažu zaslužna Aleksandra Vukojević.


↧

Vodova fest 2013

July 10, 2013, 2:55 pm
$
0
0

„Dubioza kolektiv“, „Bad Copy“, „Prti Bee Gee“, „Sajsi MC“, “Unija”, „Dead Saw“ i „Muzika poludelih“ su imena koja će ove godine obeležavati glavnu binu na festivalu Vodova Fest, koji će se održati u petak i subotu 19. i 20. jula.

Ovogodišnji festival već sedmu godinu po redu privlači ljude u Ruski Krstur, gde na tri bine, glavnoj, reggae – drumm and bass i elektro bini koja je na brodu više od 40 izvođača i di džejeva diže atmosferu zabavlja posetioce.

Iako je festival osmišljen tako da bi mogao da zadovolji ukuse svakog posetioca i na festivalu se može pronaći mnogo žanrova muzike, ove godine organizatori napravili novinu tako što su uveli hip hop veče koje će se održati u petak. Tako će to veče nastupiti „Bad Copy“, „Prti Bee Gee“, „Sajsi MC“ i “Unija”, dok je subota rezervisana za „Dubioza kolektiv“, „Dead Saw“, „Crazi Cousins“ i bend „Muzika poludelih“.
Jedan od glavnijih aduta festivala jeste Space Motion Party brod - Brod koji polazi iz Novog Sada na kom se sve vreme partija uz elektro haus muziku. Kupovinom seta karata za festival, postoji mogućnost da se odabere rezervacija kamp mesta i putovanje brodom do festivala i nazad koje je uračunato u cenu ovog seta. Brod kreće na dan festivala iz Novog Sada, a putovanje traje sedam do osam sati. Kapacitet broda za plovidbu iznosi 100 osoba, međutim, kada stigne na odredište i transformiše se u jednu od najinteresantijih bina na festivalu, brod može da primi više od 200 ljudi.

U sklopu festivala je obezbeđen kamp za sve zainteresovane koji kupe set karata u pretprodaji. Sa vaučerom za karte dobija se i vaučer za kamp. Broj kampera je ograničen, a pored kupljenog seta karata potrebna je još i prijava putem sajta kao i kamperska oprema.  Kamp je smešten blizu mesta gde se održava sam festival,  odmah pored moto kampa na ruskokrsturskom bazenu. Za kampere su obezbeđeni tuševi, kao i šakovi koji rade tokom celog dana. Travnata površina, bazen i naravno, druženje sa raspoloženim kamperima i domaćinima daju posebnu čar kako festivalu tako i vremenu koje se provede u kampu.
Već tradicionalno se uz sam festival održava i moto susret, koji organizuju moto klub "Fire Eyes" iz Ruskog Krstura i moto klub Kula. Prostor za moto susret je posebno ograničen i postavljena je ograda, a nalazi se odmah pored glavne bine. Svake godine se kuva tradicionalni bajkerski pasulj, gde posetioci zajedno sa bendovima koji su raspoloženi za druženje mogu da ga dobiju potpuno besplatno.

Vodova fest, festival koji će se održati već sedmu godinu po redu, a koji je započeo sa motivacijom da privuče i pokrene različite ljude i uz dobru muziku ih upozna sa Vojvođanskim Rusinima i Ruskim Krsturom odnosno, opštinom Kula . Počeci su se nazirali sa "rok feštama" koje su organizovali mladi Ruskog Krstura iz zabave, razonode, da bi razbili monotoniju letnjeg raspusta i revolta prema „starijima“. Preko rok fešte došli smo do današnjeg izgleda festivala. Održava na velikoj travnatoj površini koja je okružena drvećem, u čijoj blizini je i kanal, koji daje posebnu čar i egzotiku celom festivalu. Broj posetilaca se povećava iz godine u godinu, da bi 2012.  dostigao cifru oko 6000 posetilaca.

Svake godine, održava se i Međunarodni volonterski kamp, a ove godine biće realizovan od 15. do 28. jula. Volonteri iz celog sveta veoma rado dolaze na ovaj kamp, kako zbog dobrog druženja i novih iskustava koje tamo dožive tako i u najvećoj meri zbog Vodova Festa. Do sada, na međunarodnom volonterskom kampu gostovali su volonteri iz Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Islanda, Italije, Poljske i mnogih drugih država.

Vodova fest je zamišljen kao festival koji je dostupan svakome i svako se može pronaći u nekom od ponuđenih žanrova muzike za vreme festivala. Sastoji se od tri stejdža:
Main stage – gde su nastupili imena kao što su:”Hladno pivo” (Hrvatska), “Eyersburn”, “S. A. R. S.“,“Sopot“ (Bosna i Hercegovina), ''Gale & Najda'', "So Sabi", "Pero Defformero", "Big Sisters Band", "Orthodox Celts", "Lude Krawe", "Six Pack", "Atheist Rap", "Earth Wheel Sky", "Perpetuum Mobile", "Samostalni referenti", "Električni orgazam", "The Frajle", “Rambo Amadeus” i "KUD Idijoti" (Hrvatska) kao i mnogi lokalni bendovi.

Iako zvanični program na ovoj bini počinje u 20 časova, svake godine, organizatori festivala daju šansu i mladim, neafirmisanim bendovima da nastupaju kao predgrupe glavnim bendovima večeri, te su u mogućnosti da pokažu svoj rad publici u periodu od 18 časova do početka zvaničnog programa.

Reggae/ DNB stage – Stejdž posvećen rege i chil zvucima kao i drum and bass muzici, gde se može uživati uz tu vrstu muzike. Tu su se našla imena poput: "Pira GBS sound system", "King Calypso" i mnogi drugi.
Space motion electro stage  –Za zabavu na brodu zaduženi su afirmisani DJ – evi Novog Sada, kao i već rezidenti na Vodova fest brodu – Space Motion. Dolaskom broda i iskrcavanjem putnika - brod se oprema ozvučenjem i osvetljenjem, i posle kratke "transformacije" postaje popularan "Space Motion Elektro Stage''.
Ozvučenje festivala realizuje Jan Audio team.
↧

Nevreme

July 10, 2013, 3:02 pm
$
0
0
Uz odobrenje Gimnazije i Ekonomske škole Kuršumlije, koje su odvojile jednu prostoriju za vežbanje, oformljena su dva benda, Klatno i Železnička Stanica Kuršumlije (ŽSK). Iako i dalje u fazi početka, bendovi su imali prve svirke u holu škole. Kako je vreme odmicalo, pokazala se želja pojedinaca da radom i stvaranjem ozbiljnog benda nastave sa muzičkim stvaralaštvom. Tako je u julu 2009. godine, spajanjem najpredanijih članova ova dva benda, nastao bend NEVREME.

U periodu od januara do avgusta 2011. bend radi na usavršavanju starih i stvaranju novih autorskih pesama, kao i skupljanju novčanih sredstava za snimanje albuma. Leto 2011. su obeležila dva koncerta u Kuršumliji (13. avgust) i Prokuplju (19. avgust), nakon kojih bend ulazi u studio Paradox – Smederevo (21. avgust) gde snima svoj prvi album „Peščani sat“.
Leta 2012 bend izdaje album za izdavacku kucu ’’One Records’’.
Leto 2012. godine takodje obelezava promocija albuma u beogradskom klubu ’’Danguba’’,kao i nastupi u Uzicu,Blacu,Kursumliji i Prokuplju.
Bend i dalje radi na promovisanju svog prvog albuma,a pored toga radi i na stvaranju i pripremanju pesama za drugi album...
↧
↧

IVEZA and ELEMENTS - The World Is Gonna Stop

July 10, 2013, 3:02 pm
↧

Intervju Marko Kovač

July 10, 2013, 3:02 pm
$
0
0
Marko Kovač (1981. Beograd) po zanimanju arhitektnonski inženjer, po opredeljenju reditelj nezavisnih filmova. Njegovo, do sada, najpoznatije delo jeste humoristički serijal ''Potpisani'', duhovita parodija jednog od najpoznatijih televizijskih serijala sa ovih prostora.
Upoznajte Marka Kovača


HC: Prvi film koji pamtiš?
MK: Iz najranijeg detinjstva se kao kroz maglu sećam odredjenih scena i kadrova iz filmova koji su u to vreme prikazivani na TV-u. Pamtim, recimo, jednu akcionu scenu nekog vesterna gde se pucalo na sve strane, rušila se drvena gradja sa krovova kuća. Kasnije sam pokušavao da sanznam o kojem je filmu reč ali bezuspešno, tim pre što su slične scene bile deo gotovo svakog vesterna. Medju omiljenim filmovima iz detinjstva kojima se i danas rado vraćam i pogledam ih sa zadovoljstvom, jesu ’Tri Amigosa’, ’Top Sikret’, ’Povratak u budućnost’, ’Indijana Džons’...

HC: Kako si došao do svoje prve kamere i prilike da snimiš prvi film?
MK: Prvi nazovi film sam snimio sa deset godina i to na svoj 10. rodjendan. Sećam se, teča je doneo kameru marke ’Panasonic’ koja je u to vreme bila stvar prestiža, ne bi li snimio mene i drugare u rodjendanskom slavlju. No, ustaljeno duvanje svećica na rodjendanskoj torti pretvorilo se u nešto sasvim neočekivano – klinačko ’brutalno nekontrolisano nasilje’ kroz oko tečine kamere. Da se neko sa strane u tom momentu slučajno zadesio tu, pomislio bi da je besnilo obuzelo svu tu decu. Medjutim, bila je to samo ’vešta’ gluma nas klinaca inspirisanih herojima našeg odrastanja kao što su Brus Li, Van Dam, Stalone i naravno, Čak Noris. Nešto kasnije sam filmove snimao foto-aparatom, za neke od njih bivao i nagradjivan, a onda sam rešio da kupim kameru koju sam toliko arčio da je danas čuvam kao ’muzejski primerak’.

HC: Domaći i strani uzori?
MK: Od domaćih reditelja veoma cenim dva Gorana – Markovića i Paskaljevića ali mislim da su nemerljiv doprinos domaćoj kinematografiji, iznad svega, dali tekstovi Duška Kovačevića. Što se stranih reditelja tiče, izdvojio bih genijalnog tvorca špageti vesterna – Serdja Leonea, koji je napravio pravu filmsku revoluciju poigravajući se vešto sa ekstremno krupnim planom, zatim neizbežnog Spilberga, neponovljivog Hičkoka ali i autore komedija i parodija koje sam voleo kao klinac – Mel Bruks, Džim Abrahams, Dejvid i Džeri Zaker.

HC: Sa ''Potpisanima'' si postigao zapažen uspeh. Reci nam kako si došao na ideju da radiš parodiju kultne domaće serije?
MK: U suštini, to je parodija na čitav jedan sistem (ne)vrednosti, režime, ideologije a naročito njihove propagandne mašinerije koje su harale ovim prostorima za vreme i posle 2.svetskog rata. Cela priča je, medjutim, zavijena u kolaž parodiranih likova, scenografija i ratnih dešavanja koja su vezana za našu kultnu seriju ’Otpisani’ jer mislim da nema bolje osnove za uklapanje komike i parodije u surovo ratno okruženje. No, serijal ’Potpisani’ je vremenom oformio svoj zasebni identitet jer ga čine originalne priče i zasebni tok radnje. 

A sve je počelo na studentskoj ekskurziji u Ohridu 2006.godine, kao plod druženja i zafrkancije ali i potrebe da se kreativno i stvaralački deluje, gde sam sa okupljenim srodnim dušama odlučio da pokrenem nezavisni filmski i televizijski projekat. Otuda i razlog da su u realizaciji ovog pionirskog poduhvata, koga za sada čine četiri filmska nastavka ’Potpisanih’ i pet epizoda TV serije ’Podbradak potpisanih’, učestvovali mahom moje kolege - tadašnji studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. 2007. smo snimili prvi deo pod nazivom –’Telefosnka centrala’ a zatim su usledili nastavci ’Šifra’(2008), ’Voz’(2010) i ’Paja Šiškebab’(2013).


HC: Budući da i sam snimaš u skromnim uslovima, kako bi opisao domaću nezavisnu produkciju?
MK: Kao neophodnu i nezaustavljivu. Što su vremena teža i uslovi gori, to je inspiracija jača. Voleo bih samo da neko prepozna sav taj trud i energiju koja se ulaže u alternativni film jer on predstavlja, takodje, kulturu jednog naroda. Ako sledimo primer iz muzičke industrije, postoji sijaset domaćih bendova poznatih van granica naše zemlje a koji su počeli kao alternativni bend. Država bi trebalo da neguje kulturu i u tom smislu, pruži podršku. Kada je reč o alternativnom filmu, mislim da bi se uz minimalnu podršku moglo postići mnogo.

HC: Šta je, po tebi, neophodno da bi se napravio dobar film?
MK: Pre svega ideja, kao i u svemu drugom u životu. Dobra ideja je pokretač svega. Međutim, da bi se ideja realizovala potrebno je još dosta toga. Na žalost, živimo u vremenu i svetu gde je novac presudan faktor bez koga je teško uraditi bilo šta. Ja sam, ipak, želeo da pokušam i nadam se da sam donekle uspeo, naročito sa ’Potpisanima’, da pokažem da se neke stvari mogu izgurati sa malo novca ili uopšte bez novca, pa i bez ikakve podrške. Naravno, u svetu alternativnog filma i nezavisne produkcije je nešto tako kudikamo lakše postići. Mi smo nedostatak novca, sredstava i podrške nadoknadili entuzijazmom, ludačkom energijom, nadljudskim naporom i ogromnom ljubavlju prema filmu.

HC: Pošto si po struci arhitektonski inženjer i film nije tvoje primarno zanimanje, planiraš li da se jednoga dana posvetiš samo snimanju filmova?
MK: Na to pitanje je veoma teško odgovoriti. Ja od struke (arhitekture) živim i hranim sebe i porodicu, a filmom se bavim iz čiste ljubavi. Često u šali kažem za sebe da vodim dvostruki život – 8 sati dnevno sam arhitekta, okružen bagerima, crtežima i lenjirima, dok se popodne, svlačeći ‘’arhitektonski šinjel’’ i odevajući se u skute reditelja, okružujem kamerom i filmskom klapnom. Medjutim, dosta je stvari koje dele arhitektura i film i to onako, bratski. Razmisljanje u prostoru, tačke gledišta (pogledi, rakursi...), samo su neki od parametara koji su zajednički za obe profesije. E sad, ako bi se jednog dana neko pojavio i ponudio uslove takve da mogu da snimam filmove i živim od toga, moj odgovor bi bio...izvestan (smeh)

HC: Imaš li podršku grada ili neke institucije, za ono što radiš?
MK: Mislim da se na osnovu prethodnih odgovora, odgovor na ovo pitanje sam nameće.

Jedinu podršku koju sam imao bila je podrška porodice i prijatelja. Moralna podrška. Ali, i to je dragoceno. To shvatiš i ceniš kada dodješ u situaciju da ostaneš i bez takve podrške. I to se dešavalo, doduše retko.

HC: Prošle godine si pobedio na prvom ''Jameson J-Factory'' festivalu u Srbiji, sa svojom jednominutnom parodijom Hičkokovog ''Psiha''. Takođe, nagrađivan si i na reviji nezavisnog filma u ''srpskom holivudu''. Koliko ti znače nagrade kao podstrek za dalji rad?
MK: Znače puno. One su jedino merilo vrednosti toga što radiš. Ne samo nagrade nego i pozivi da učestvuješ i da javno publikuješ svoj rad, kao i pohvale i sugestije ljudi iz sveta filma ali i van njega. To je dokaz da je tvoj rad i trud ipak negde primećen, da ima svoju publiku a to je za umetnika najdragocenije. Jer umetnik je, zapravo, dijagnoza za čoveka koji ima potrebu da kroz svoja dela komunicira sa svojom publikom. U tom smislu mi mnogo znače i sama učešća na festivalima i revijama kao što su ’srpski Holivud’ na Rudniku, projekcije mojih filmova u Domovima kultura, Domu omladine kao i na prestižnom ’Jameson Empire Awards’ festivalu u Londonu gde sam nakon pobede na ’Jameson J-Fastory’ konkursu, imao prilike da svoj film predstavim i stanoj publici. Njihova reakcija, taj ’feedback’ koji dobiješ od publike, za mene ima neprocenjivu vrednost. Možda i veću nego nagrade koje sam osvajao.

HC: Tvoj savet mladim filmskim stvaraocima?
MK: Samo napred. Neka se ne osvrću za svakim kučetom koje laje. Biće prepreka i sputavanja ali uspešnost i istrajnost je upravo u savladavanju istih.

Sa Markom razgovarao: Mladen Milosavljević
↧
Search

Objavljena do sada neprikazana reklama za Nirvanin album "In Utero" iz 1993.

July 11, 2013, 5:58 am
$
0
0
Ove godine navršava se 20 godina od izlaska Nirvaninog albuma "In Utero". Ovaj jubilej će biti obeležen septembra meseca izdavanjem de luks izdanja ovog albuma. Reizdanje je najavljeno objavljivanjem do sada neprikazane reklame snimljene 1993.


↧

Dragon Rage

July 11, 2013, 3:16 pm
↧
↧

Dawn Schiller: The Road Through Wonderland: Surviving John Holmes

July 11, 2013, 3:17 pm
$
0
0
Autobiografije i memoari su veoma čudna sorta u kategoriji pisanog djela; te riječi su ili puni pogodak ili potpuni promašaj, zavisno od osobe koja o sebi piše, o tome ko je ta osoba, ali i o tome šta ona smatra za važno staviti u knjigu o svome životu. Autobiografije i memoari su također na koljenima pred selektivnim biranjem čitatelja: rijetko će se desiti da čitamo autobiografiju/memoare osobe koja nas ne zanima nimalo ili osobe čija djela ne poznajemo.

Za hroničare, novinare, ljubitelje pop kulture, pa čak i najobičnije masturbatore (doduše, starije generacije) ime Johna Holmesa sinonim je za zlatno doba pornografije, kada porno glumci nisu bili samo alatke na sceni, već su bili stvarne zvijezde; pornografija je tada snimana na filmsku traku, prikazivala se u kinima, a porno glumci su potpisivali autograme. John Holmes aka Johnny Wadd je jedan od najvećih (u svakom smislu te riječi) svih vremena, ako govorimo o pornografiji. I sad u tu cijelu scenu blještavila i ludila upada jedna Dawn Schiller. Žena kojoj je dat glas kroz Johna Holmesa. Kroz slavu njenog mučitelja.

"The Road Through Wonderland: Surviving John Holmes" je zbirka sjećanja i oslobađanje od tuge prošlih dana. Petnaestogodišnja Dawn Schiller upoznala je sedamdesetih duplo starijeg (i oženjenog) Johna Holmesa koji je već tada bio velika zvijezda filmova za odrasle. Holmes se zaljubljuje u Dawn, te malo-pomalo, Dawn mu uzvraća ljubav. Prva polovica knjige je zapravo toliko slatkasta da vjerujete da se ništa loše ne može desiti; Dawn je dijete rastavljenih roditelja koje piše poeziju, sluša rock'n'roll i rani heavy metal, odlazi sa ocem nakon okončane rastave i sve nedaće prošlih dana zaboravlja uz ljubav Johna Holmesa koji je obasipa poljupcima i poklonima. No, u drugoj polovici knjige John se opasno navuče na šmrkanje i pušenje kokaina, počne se družiti sa nekim vrlo opasnim ljudima (Eddie Nash), te nekad sjajna ljubav postaje voz smrti koji je iskočio iz šina i sumanuto ponire; Dawn Schiller se pronašla okružena drogom, navučena na istu, nesvjesna opasnosti u kojoj se nalazi. Počinje biti fizički i mentalno zlostavljana, pa čak i silovana od strane ludog i paranoičnog Holmesa... Na dnu ponora ovaj disfunkcionalni par stiže do ubistava u Wonderlandu, a zatim bježe pred policijom i ugovorima raspisanim za njihovim glavama; sve zbog Holmesa i njegovog ponašanja. Lovci na glave, policijske potjere, kokain, mafijaši, prostitucija, porno zvijezde... zvuči kao film? Ali nije. Ne zaboravite da se filmovi snimaju po detaljima iz stvarnog života...

Dawn Schiller piše stravično detaljno, iskreno i brutalno, secira svaki aspekt svoje veze sa Holmesom. I kao što u prvom dijelu knjige posvećuje mnogo pažnje kako bi opisala razvod svojih roditelja i opasnost svoje ulice (tamna strana priče), te upoznavanje, proces zaljubljivanja i lijepe trenutke sa Johnom (svijetla strana priče), tako se u drugom dijelu Dawn istinski potrudila da svakome sa iole mozga i savjesti pomjeri želudac opisujući Johnova šizofrena stanja kada nestane kokaina, mrežu laži, prebijanja, pa čak i tjeranje na prostituciju za drogu. Trenuci kada Dawn opisuje kako je John Holmes u suzama, ali ponovo nadrogiran čisti temeljito u kadi nakon što se vratila i donijela mu novac za drogu prodavajući svoje tijelo (dvadeset za pušenje, četrdeset za do kraja, ne sjedaj ni sa jednim u auto, nego ih dovedi ovdje, ne zaboravi, gledat ću iz toaleta), okrenut će vam želudac ko god bili i gdje god se nalazili. Detaljni opisi sumornih, ruiniranih hotelskih soba, neonskih svjetala, kao i likova oko ovo dvoje protagonista (Sharon Holmes, Johnov brat David i njegova žena Karen, Dawnin otac, majka, sestra i brat...) uvlače vas u priču filmskih razmjera, jednu veoma ljudsku, i isto tako strašno tragičnu priču iz koje je srećom Dawn isplivala živa, zdrava i sada već godinama trijezna, a John otišao pod zemlju krajem osamdesetih završivši karijeru snimajući pornografiju za homoseksualce, gdje je zaradio i HIV+ status, koji ga je na kraju i ubio.

Ono što je veoma specifično za ovu knjigu je činjenica da sam završivši sa čitanjem ostao paf! jer, vjerovali ili ne, Dawn je toliko snažna osoba da ni u jednom trenutku nije osudila Johna. Mrzila ga jeste, ali ga je i voljela, te u skladu sa tim i u skladu sa zdravim, iskrenim pristupom emocijama, Dawn pri samom kraju knjige otkriva kako ga zapravo žali jer je završio pod ruševinama vlastitog straha.

Danas je Dawn majka kćerke i bavi se humanitarnim radom, borbom protiv nasilja u porodici i pomažući tinejdžerima koje je društvo odbacilo.

"The Road Through Wonderland: Surviving John Holmes" nije štura, dosadna autobiografija vaše omiljene zvijezdice. Ovo je autobiografija žene za koju ste možda čuli ako ste gledali film "Wonderland" sa Valom Kilmerom i Kate Bosworth, memoari osobe koja će vas zadiviti svojom snagom koju je akumulirala godinama. I činjenicom da je živa i zdrava preživjela Wonderland.

Obavezno pročitati!

Arnel Sharan Šarić
↧

David Bowie, novi povratak mršavog belog vojvode

July 11, 2013, 3:17 pm
$
0
0
Covek koji je imao vise kreativnih transformacija nego neki nasi politicari partijskih knjizica, iznedrio je novi studijski album, posle visegodisnjeg odsustvovanja sa scene i iz javnog zivota.
Ova vest je trebalo da odjekne u muzickom svetu poput hidrogenske bombe, ali je zalostan broj konzumenata popularne kulture koji ovu vest nisu ni culi.
Da li sam klasican fan Bowie-a? Ne, ali postujem njegov rad i njegov ogroman uticaj na kulturu, uopste.
Dakle, novi album obecavajuceg naslova ("The Next Day"), kao da najavljuje novi dan u sumracnoj, ucmaloj svakodnevici u kojoj je muzicka ponuda mozda i ponajmanje bitna, ali je ne treba sasvim zanemariti.
Naslovna numera je izazvala mnoge polemike, te "sokantan je video spot", te "kako se usudio da se poigrava sa religijskom konotacijom", te "gde je bre ovaj Gary Oldman bio do sada?"
Ima tu svestenika koji djuskaju na dopadljiv ritam pesme, stigmatske krvi itd. ali, da li je to ZAISTA toliko sokantno? Mislim, gore stvari smo videli od Marylina Mansona, pa cak i od jedne nase "dive" kojoj nije mesto u ovom prikazu.
Spot je, naravno, zabranjen.
Mozda to daje kredibilitet Bowie-u, i losa je reklama vazda bila - reklama.
Uostalom, uvek je provokativno umociti makar palac u mutnu vodu verskih simbola. Narocito ako ste zasluzni "dekara" popularne muzike, koji sokira jos od svoje glem rok faze androginog vanzemaljca, koga slede pauci sa Marsa, pa cak i kao "Mrsavi Beli Vojvoda" iz njegove berlinske faze, kada se druzio sa Igy Popom i Lou Reedom i pomogao im da pomere svoje karijere sa mrtve tacke.
Osim naslovne numere, na prvo slusanje hvataju jos neke sa albuma, recimo "Dirty Boys" i "The Stars ( Are Out Tonight)", klasican Bowie iz nekih prethodnih dekada. Ostale pesme su, vise manje, ujednacenog kvaliteta, ili paznja slusaoca opada posle ove tri uvodne.
Za neku podrobniju analizu, morao bih da preslusam album jos nekoliko puta, ovo su impresije prvog slusanja.
Daleko od loseg, ali hoce li steci status kultnog?
Tesko. U danasnje vreme jurnjave za golom egzistencijom, pa samim tim i konzumiranja samo brzih i lako degustirajucih sadrzaja koji ne smetaju probavi, bilo sta sto navodi na ideju konceptualnog, celovitog umetnickog dela - prosto ne moze da prodje.
Nije tu kriv David, ciju sam biografiju (iz pera Marka Spica, preporucujem je) citao bas u vreme pojavljivanja ovog albuma.
Krivo je vreme.
Osim ukoliko Sledeci Dan nije stvarno dosao.

Milan Katić
↧

Pačvork poglavlja 1. deo

July 12, 2013, 3:05 pm
$
0
0









Klik na sliku za veće verzije tabli

Autor Onirik Vanja Urukalo
↧
Viewing all 9767 articles
Browse latest View live
Search
<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>